Ova bolest kod mačaka se teško leči

Reč je o ušnom šugarcu, a u obolevanju od njega, nažalost, mačke prednjače u odnosu na pse. Najčešće su mlade životinje prve na udaru, ali bolest ne zaobilazi ni odrasle jedinke, pogotovo u domaćinstvima s većim brojem životinja, piše Petmagazine.rs.

Bele tačkice

Ušni šugarac je jedan od većih šugaraca kod životinja i izgleda kao bele sitne tačkice koje se kreću po površini ušnog kanala. Životni ciklus im traje tri nedelje i počinje kada ženka položi jaja u uvu životinje, iz kojih se za četiri dana razvijaju larve koje potom prelaze u nimfe. Nimfe prolaze kroz nekoliko razvojnih faza dok ne postanu odrasle jedinke, i tako ukrug. Paraziti se hrane tkivnim tečnostima i epitelnim ćelijama i tako dovode do pojačanog stvaranja cerumena i zapaljenskog procesa u spoljašnjem ušnom kanalu.

Češanje

Određenom broju vlasnika mačaka poznata je situacija kada njihov kućni ljubimac prekida igru da bi se po ko zna koji put počešao po ušima. To zna da bude prilično iritirajuće kako za mačku tako i za savesnog vlasnika, kome kroz glavu prolaze najgore moguće opcije u vezi sa intenzivnim svrabom ušiju.

Simptomi

Kod manjeg broja životinja svrab može da izostane, a prva stvar koju vlasnik primeti je tamni iscedak iz uva, koji podseća na talog od kafe. S druge strane, kod određenog broja pacijenata izostaje talog boje kafe i jedino je prisutan intenzivan svrab. Životinja kod koje je izražen svrab stalno češe uši i na taj način noktima povređuje njihov spoljašnji deo, pa je ponekad prisustvo krasta i krvavih rana jedan od prvih znakova na koje bi trebalo obratiti pažnju.

Ako u domaćinstvu ima više kućnih ljubimaca, često se dešava da se i kod ostalih jave slični simptomi.

Foto: Thinkstock

Pregled

Na prvi znak pomenutih simptoma, potrebno je ljubimca odvesti kod veterinara koji će obaviti pregled uha životinje. Veoma su bitne informacije koje vlasnik tom prilikom daje veterinaru – kada su primećene prve promene, da li je vlasnik sam sprovodio neku terapiju, da li je nova životinja ušla u domaćinstvo ili je ljubimac boravio u pansionu. Veterinar će tom prilikom uzeti razmaz iz uha mačke i pod mikroskopom, pregledom ušnog cerumena, utvrditi da li vaš ljubimac ima problem sa ovim parazitom. Jedino se na ovaj način može potvrditi (ili isključiti) prisustvo Otodectesa.

Terapija

Kada se dijagnoza jednom postavi, ona mora biti propraćena i adekvatnom terapijom. Lečenje ovog oboljenja je kompleksno i dugo traje, ali nemojte da vas reči veterinara demorališu, jer je izlečivo.

U većini slučajeva terapija se sastoji iz dva dela, prvog, kada se rešava zapaljenski proces nastao riškanjem (rovarenjem) ovog dosadnog parazita, i drugi, kada se onemogućava dalji razvitak Otodectesa. Pošto je uvo puno cerumena, koji se zbog delovanja parazita prekomerno stvara, neophodna je upotreba odgovarajućih cerumenolitika, koji služe za otapanje i izbacivanje sve prljavštine iz uva vašeg ljubimca.

Tako se ono polako sprema za dalji lokalni tretman u vidu adekvatnih kapi. Da bi se oboljenje lečilo i kako bi se sprečilo eventualno dalje širenje parazita, najbolje su se u upotrebi pokazali lekovi na bazi imidakloprida i moksidektina u vidu spot-on ampula koje se jednokratno stavljaju na vrat životinja. One predstavljaju ne samo dobru terapiju već i prevenciju u slučaju ušnog šugarca kod mačaka (ali i kod pasa).

Ukoliko vaš ljubimac nema nijedan od gore navedenih simptoma, ampule ovog tipa su dobar vid prevencije ukoliko životinja ide van domaćinstva ili uvodite novog ljubimca u vaš dom.