Spreman za premijera

Predlažem da se raspišu izbori za ustavotvornu skupštinu. Ta skupština trebalo bi da donese novi ustav i formira novu vladu koja bi imala stabilnu demokratsku većinu. Tako bismo u jednom koraku rešili mnoge probleme kojima je opterećena naša zemlja - kaže predsednik Srbije Boris Tadić u intervjuu „Blicu“.

Predsednik naglašava da je Srbiji neophodna stabilna, demokratska vlada koja će moći da se nosi sa problemima koje treba rešavati naredne godine, vlada koja ima konsenzus o osnovnim pitanjima.

- To su evropske integracije, način rešavanja problema na Kosovu i Metohiji, rešavanje odnosa u državnoj zajednici, poštovanje međunarodnih ugovora kao što su Dejtonski sporazum i Rezolucija 1244... Mislim da vlada koja za sve odluke mora da dobije odobrenje partije Slobodana Miloševića ne može da ide u pravcu koji nudi rešenja.

Da li ste o ovom predlogu razgovarali sa premijerom Koštunicom?

- Nismo razgovarali o tome. Ovo rešenje nudim javnosti na diskusiju. Nije neophodno da se političari o svemu međusobno dogovaraju. Potrebno je uključiti i demokratsku javnost u ovako kapitalna pitanja.

Vladajuća koalicija parlamentarne izbore ne očekuju još godinu dana, pa se može zaključiti da će i ovu vašu ponudi odbiti.

- U ovom trenutku ne znam da li će oni prihvatiti raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu. Pitanje je šta stranke vladajuće koalicije žele. Taj odgovor nemamo. Vlada u parlamentu ima dovoljno glasova da bude stabilna i tu nema dileme. Ali ta stabilnost održava se tako što se stranke koje imaju ogromne probleme u biračkom telu čvrsto drže jedna za drugu i izbegavaju izbore po svaku cenu. Problem je u tome da li takva vlada može da rešava probleme. Neprihvatljiva je ideja da ovaj saziv parlamenta donese novi ustav. Izbori za ustavotvornu skupštinu jesu moj predlog izlaska iz krize i ako na njega dobijem negativan odgovor, onda svi preuzimamo političku odgovornost na sebe.

Ako Vlada odbije vaš predlog, ona preuzima odgovornost, a vi i DS čekate ili preduzimate neke konkretne korake da izdejstvujete izbore?

- Mi ne čekamo. I dalje ćemo insistirati na našem predlogu i davati objašnjenja. Neprekidno ću insistirati na rešenjima na način koji podrazumeva stabilnost. Znači, neću organizovati demonstracije na ulicama protiv Vlade, kao što su neke vladine institucije organizovale protiv mene. Ali ne bih isključio mogućnost da ćemo nekoga pridobiti za našu ideju. Većine su tu da se menjaju.

Na koje stranke ciljate?

- Na stranke demokratskog bloka. One su pre svega u fokusu moje političke pažnje.

A ako radikali zatraže izbore, da li će im se DS pridružiti?

- Nemoguće je izbore za ustavotvornu skupštinu organizovati bez političke većine. Nije tu reč o stvaranju koalicija. Ovo je državno pitanje i zato na njemu insistiram. Izabran sam na pet godina i mogao bih da ostanem na funkciji do kraja mandata. Ali ja to ne želim već hoću da na izborima za ustavotvornu skupštinu svi još jednom preispitamo svoje mandate, uključujući i mene.

Kada, dakle, možemo očekivati izbore?

- Vanredni izbori su malo verovatni, ali izbori za ustavotvornu skupštinu uz sagledavanje nacionalnog i državnog interesa su mogući. Kada? Što pre. Imamo rešenje i ja ga nudim.

Kada ste izabrani za predsednika, obećali ste kohabitaciju s Vladom. Zašto ste odustali?

- Kohabitacija podrazumeva saradnju Vlade i predsednika ako su oni iz različitih partija. Saradnja s Vladom je moja ustavna obaveza i od toga neću odustati, uprkos tome što kritikujem Vladu tamo gde greši, kao što primam kritike od strane Vlade tamo gde ona misli da grešim. Ja ni sada ne pozivam na rušenje i političku destabilizaciju. Samo skrećem pažnju da nam je potrebna stabilna vlada, jer su naredne godine od ključnog značaja za zemlju.

Ako se promeni ustav, da li biste prihvatili predsedničke izbore?

- Pitanje izbora predsednika jedno je od suštinskih pitanja. Nijedna ličnost ne može biti prepreka političkoj stabilnosti. Spreman sam na svako rešenje koje doprinosi stabilnosti. Spreman sam i da ponovo trčim predsedničku trku ukoliko građani žele da imaju direktno izabranog predsednika. Ako žele da se moj mandat nastavi, ja sam tu. Ukoliko žele da se predsednik bira u parlamentu, ja prihvatam i takvo rešenje, ali u tom slučaju razmisliću da li ću se kandidovati za predsednika koji se bira u Skupštini i koji ima male nadležnosti ili ću se kandidovati za nešto drugo.

Da li je to drugo premijerska funkcija?

- Spreman sam da prihvatim svako rešenje za koje se odluči većina građana.

Koje bi stranke nakon izbora za DS bile partner za formiranje vlade?

- Stranke demokratskog bloka.

Isključujete svaku saradnju sa radikalima?

- Apsolutno.

Pretpostavimo da radikali osvoje 90 ili 100 mandata.

- Koliko god oni osvoje mandata, DS će osvojiti 10 više. I tada ćemo objediniti kapacitet svih demokratskih snaga.

Najavljivali ste da ćete otići na Kosmet. Zbog čega to niste učinili?

- Zato što mi međunarodna zajednica i njene institucije nadležne za takvu dozvolu to nisu obezbedile. A ja neću da Srbiju uvodim u nove tenzije prema međunarodnim institucijama. Ali ne odustajem od toga. Ukoliko to ne budu mogle da mi omoguće, na kraju će morati da me zaustave na administrativnoj liniji. Do sada nisam dobio negativan odgovor od njih. Kažu da mogu da dođem, ali ne sada, jer postoji velika opasnost da bi to izazvalo agresivne akcije ekstremnih Albanaca protiv srpskog stanovništva. Ali Narodna kancelarija predsednika neprestano je prisutna na Kosovu i to je jedina državna institucija koja je tamo stalno prisutna.

Da li ste se nakon izbora Ramuša Haradinaja za premijera Kosmeta pokajali što ste pozvali Srbe da izađu na izbore?

- Nisam. Da su Srbi izašli na izbore, Haradinaj ne bi bio izabran.

Prvo ste izjavili da ćete razgovarati sa Haradinajem, pa je to demantovano. Da raščistimo - da li biste razgovarali s njim?

- Ne pristajem da razgovaram ni sa kim ko je optužen ili je u istrazi pred Haškim tribunalom, ni o čemu osim o njegovoj dobrovoljnoj predaji. O političkim temama sa takvim ljudima ne razgovaram.

Da li će biti podignuta optužnica protiv njega?

- Imam različite informacije, ali ovo je trenutak u kome Haški tribunal dokazuje svoju objektivnost. Imam dosta dokaza o umešanosti Haradinaja u ratne zločine.

Ako Haradinaj bude na čelu kosovske vlade kada počnu pregovori o statusu Kosmeta, da li bi sa njim pregovarali?

- To bi bila nova politička situacija koju bismo naknadno morali da rešavamo.

Znači, ipak postoji mogućnost da se s njima pregovara.

- Čekam reakciju Haškog tribunala i nadam se da će Tribunal ispuniti svoju dužnost.

Da li ste odgovorni za isključenje Čedomira Jovanovića iz DS?

- Bilo koji član DS koji krši status preuzima na sebe odgovornost da ne bude član stranke. Moramo da usvojimo disciplinu kao osnovnu političku vrednost. To važi za sve učesnike u političkom životu. Stranke su stabilne samo ukoliko njihovi članovi poštuju pravila. Svako ko je isključen iz neke organizacije isključen je samo zbog nepoštovanja pravila. Ne može jedna stranka imati 10 politika. Kada u DS budu dozvoljene frakcije, onda će one postojati. Sada to nije slučaj.

Zbog čega ste neke od učesnika „afere Bodrum“ nagradili položajima pre odluke suda o njihovoj eventualnoj krivici?

- Ako sud odluči da su krivi, istog trenutka će sankcije biti primenjene.

Sud je konstatovao da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka protiv Miroslava Cimpla. Čini li vam se da ste nepotrebno podigli onoliku buku oko tog događaja?

- Nikada nikog nisam optuživao ni za kakve atentate, niti su to činili ljudi sa kojima radim. Država mora da radi svoj posao i ja sa zadovoljstvom primam saznanje da je jedna institucija završila posao.

Kako ocenjujete suđenje za ubistvo Đinđića?

- To suđenje je pretpostavka da se povrati kredibilitet u naše sudstvo. Ali vidim da političke elite pokušavaju da utiču na ovaj sudski proces. Takođe se pojavljuje namera da se tokom suđenja promene i sudije i tužioci, a to se može okarakterisati kao uplitanje u sudski proces.