Najmanje 3 razloga zašto Priština ne može u Savet Evrope

U Briselu je sinoć šef evropske diplomatije Žozep Borelj održao radnu večeru za lidere Zapadnog Balkana, kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Prištinska strana je rekla da će aplicirati za članstvo u Savetu Evrope.

Slobodan Zečević, naučni savetnik u Institutu za evropske studije, rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da Priština smatra da oni kao nezavisna država imaju pravo da uđu u Savet Evrope, kao u predvorje za ulazak EU.

Ono što je problem sa Prištinom je, kako kaže Zečević, da ona nije priznata od UN, od SB i kao takva nije država.

Drugi problem koji Priština ima je što se Savet Evrope zalaže za poštovanje ljudskih i manjinskih prava, a srpski narod na KiM je u teškom položaju i trpi stalne provokacije, napomenuo je Zečević.

"Ako govorimo da se Savet Evrope bavi kulturnom saradnjom, Priština je rušila kulturno-istorijske spomenike srpskog naroda. Mnogo je argumenata da ne može da bude kandidat u Savetu Evrope", rekao je Zečević.

"Iz geostrateških razloga neko im je dao mig, SAD i iz EU da mogu da se kandiduju, uz činjenicu da Rusija nije više deo te organizacije, a ona je često u tim međunarodnim organizacijama štitila srpske nacionalne interese", dodao je Zečević.

"Kažu da imaju dvotrećinsku većinu glasova potrebnu da uđu u Savet Evrope", podvlači Zečević.

Šta je sa Vašingtonskim sporazumom

"Kada govorimo o principima međunarodnog javnog prava, vidimo šta nas štiti. Štiti nas Rezolucija 1244, UN nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu. To je praktično teritorija pod protektoratom UN", rekao je naučni savetnik Instituta za evropske studije.

Prema njegovim rečima, samo međunarodno pravo i UN ne priznaju Kosovo kao državu.

Danas je problem rata, što je rat između Rusije i Ukrajine, rat putem posredništva, između SAD i Rusije, a posrednik je Ukrajina, u tom stanju niko ne poštuje međunarodno pravo, to su geostrateški interesi, navodi Zečević.

"U ovom trenutku SAD i Evropa shvataju da je Rusija u nepovoljnom položaju, da je na neki način isterana geostratški iz Evrope i hoće da završe posao u vezi sa nama", kaže Zečević.

Žele da iskoriste priliku koju im rat pruža – da završe koncept koji su gurali decenijama, napominje on.

Kako kaže, Vašingtonski sporazum je stavljen ad akta ako Priština podnese zahtev za ulazak u Savet Evrope.

"Imali smo dogovor da bude moratorijum, da se ne bavimo povlačenjima priznanja Kosova i da se Priština ne kandiduje za ulazak u međunarodne organizacije", kaže Zečević.

"Sada se ovim što oni žele da rade, prekida se poštovanje Vašingtonskog sporazuma. Mi se spremamo da odgovorimo lobiranjem za poništavanje priznanja nezavisnosti Kosova", zaključio je Zečević.

Ništa pre 2024. godine

Odluka da li je Kosovo primljeno u jednu od najstarijih evropskih organizacija najverovatnije neće biti doneta pre maja 2024. godine.

Zahtev, naime, mora da prođe više stepenica, a to u najboljem slučaju traje između godinu i dve, a bilo je slučajeva kada se na odluku čekalo i pet godina.

Zahtev za članstvo predaje se generalnom sekretaru Saveta Evrope, koji ga prosleđuje zemlji koja predsedava Komitetu ministara SE. Do 20. maja to je Italija, a posle ovog datuma Irska, do novembra 2022. godine.

Sledeća stanica je Komitet ministara Saveta Evrope (KMSE), na nivou ambasadora. Na njihovom sastanku se odlučuje o pokretanju procedure slanjem zahteva za mišljenje u Parlamentarnu Skupštinu SE.

Da bi se došlo do mišljenja PSSE postoji nekoliko koraka, jer se ovde traži mišljenje dva nezavisna eksperta koji razmatraju usklađenost pravnog okvira države koja aplicira za članstvo sa osnovnim principima SE. Kada ti izveštaji pristignu, Biro PSSE ih prosleđuje na razmatranje u tri komiteta: za politička pitanja i demokratiju, za pravna pitanja i ljudska prava, i za monitoring. Izveštaji ova tri komiteta se zatim objedinjuju na Komitetu za politička pitanja i demokratiju i odatle se prosleđuju na usvajanje na Plenum PSSE. Za usvajanje tog mišljenja je neophodna dvotrećinska većina poslanika prisutnih u sali.

Ovaj deo procedure najduže traje. Kako procenjuju upućeni, potrebno je minimum godinu dana i to kada postoji podrška da se proces ubrza.

Ako je mišljenje PSSE pozitivno, ono se šalje na KMSE na nivou ministara, gde se odluka donosi dvotrećinskom većinom. Imajući u vidu da se ministri sastaju jednom godišnje, vrlo je verovatno da konačna odluka o zahtevu Kosova ne bi mogla da se donese pre maja 2024. godine.

Takođe, moguće je da se ovo pitanje na svakoj stepenici „drži u fioci“ i da se odugovlači sa njegovim rešavanjem, pa da ceo proces odlučivanja potraje pet i više godina. Takvih je slučajeva, naime, bilo i do sada.

Osnovni zadatak Saveta Evrope, inače, jeste unapređenje ljudskih prava, demokratije i vladavine prava širom Starog kontinenta. SE je osnovan 1949. godine, što ga čini jednom od najstarijih evropskih organizacija, a njegovo sedište je u Strazburu.