I Hrvati uz Srbe

Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman ocenio je da je da je funkcija visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini ostatak prošlosti.

Izvor: B92, Tanjug
Podeli
EPA-EFE/ FEHIM DEMIR
EPA-EFE/ FEHIM DEMIR

Pročitajte i:

Novi zakon u BiH - zabrana negiranja genocida u Srebrenici: "Savest mi nije dozvolila"

"Niste dobrodošli. Polomićete zube. Razlaz"

Grlić Radman je za nemački "Frankfurter algemajne cajtung" rekao da je funkcija visokog predstavnika relikt iz neposrednog posleratnog perioda, a da danas predstavlja manifestaciju deficita demokratije u političkom životu zemlje.

Govoreći o tzv. bonskim ovlašćenjima visokog predstavnika, koja je dosadašnji predstavnik Valentin Incko iskoristio prilikom nametanja zakona o zabrani negiranja genocida, Grlić Radman rekao da Kancelarija visokog predstavnika ima pravo da koristi bonska ovlaštenja, ali je ocenio da njihova primena predstavlja deficit demokratije koji je nespojiv s evropskim ambicijama Bosne i Hercegovine.

"Bosna i Hercegovina nije mesto za eksperimente. To kažem ne samo kao ministar spoljnih poslova Hrvatske nego i neko ko je u BiH i rođen i čija porodica od tamo potiče", rekao je Grlić-Radman aludirajući na Bonska ovlašćenja kojima raspolaže visoki predstavnik koji može da smenjuje političare i dekretom donosi i ukida zakone.

Nedavnu odluku visokog predstavnika Valentina Incka (Inzko) o donošenju zakona koji kažnjava negiranje genocida Grlić-Radman je ocenio suzdržano.

"Funkcija visokog predstavnika ima pravo da upotrebi Bonska ovlašćenja ali njihova primena predstavlja demokratski deficit koji nije u skladu s evropskim ambicijama Bosne i Hercegovine", rekao je Grlić-Radman.

On smatra da su Bonska ovlašćenja legalni instrument ali i "političko-pravni atavizam". Hrvatski ministar spoljnih poslova odbacio je i ideje o promeni Ustava dekretima.

"Smatram da dekretima sprovoditi ustavne modele nije rešenje", rekao je Grlić-Radman.

Takođe je rekao da ni centralističke tendencije nekih političara iz redova Bošnjaka nisu rešenje.

"Centralistički pristup bi u BiH mogao da vodi ka nestabilnosti. Jer ko bi zapravo bio nosilac bosanskohercegovačke državnosti kada bi samo vredelo pravo brojčano najjačeg konstitutivnog naroda", rekao je Grlić-Radman.

On je dodao da "određene snage" veruju da Federaciju BiH mogu pretvoriti u "centralistički i unitaristički ustrojeni bošnjački entitet".

Hrvatski ministar je rekao da Zagreb već godinama posmatra "otvorenu praksu" isključivanja Hrvata iz procesa donošenja političkih odluka.

"To se manifestuje i time što jedan deo Bošnjaka pri izboru tročlanog državnog predsedništva bira kandidata koji je samo prividno hrvatski kandidat ali u stvarnosti zastupa bošnjačke interese", navodi FAZ Grlić-Radmana. "Brojčana nadmoć Bošnjaka vodi tome da kandidat koga podržava većina Hrvata nema izgleda", kaže Grlić-Radman.

On je rekao da se Hrvatska već godinama zalaže za reformu izbornog zakona koji bi, recimo, kroz restrukturiranje izbornih jedinica onemogućio da Hrvati u BiH budu preglasani pri izboru državnog predsedništva i parlamenta.

Pritom se ne radio o tome, kako kaže Grlić-Radman, da se pored Republike Srpske i Federacije formira i treći entitet nego samo o tome da Hrvati izaberu vlastitog predstavnika i da više ne budu preglasavani.

On je naglasio da unutar EU-a "raste podrška" ovakvom pristupu i izrazio optimizam vezano za mandat Kristijana Šmita.

"Mi se radujemo saradnji s Kristijanom Šmitom i sigurni smo da će zajedno s EU i SAD legitimne predstavnike konstitutivnih naroda ohrabriti na sklapanje kompromisa", zaključio je Grlić-Radman u razgovoru za FAZ.

Podsećanja radi, Incka je na funkciji visokog predstavnika nasledio Kristijan Šmit.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik kazao je da Šmit nema legitimitet, jer njegovo imenovanje nije u skladu sa procedurom, pa s tim u vezi ne može se ni predstavljati kao visoki predstavnik.

"Mi nemamo ni jedan razlog da povjerujemo u dobre namere ili bilo koga ko dolazi s te strane. Čujem Šmita da govori da ima iskustvo, ali i mi imamo iskustvo koje ne dozvoljava pre svega da dozvolimo da nelegitiman, neizabrani stranac ovde može da donosi nama obavezujuće odluke jer onda je to kraj i Republike Srpske i našeg nacionalnog identiteta na ovim prostorima", istakao je tada Dodik.

Takođe, Dodik je odlučio da u ponedeljak ne prisustvuje svečanosti koju je organizovao Šmit u Sarajevu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 175 idi na stranu