Slučaj Kamberi: Pravo ili pravljenje zamke?

Stoga nije bilo moguće da se govor poslanika Šaipa Kamberija u utorak 9. februara prevede istog trenutka.

Kamberi je u svom govoru, kako su poslanici preneli dan posle njegovog obraćanja, kada su dobili prevod, negodovao zbog toga što sud nije osudio ministra Aleksandra Vulina jer Albance naziva “Šiptarima” i poručio: “Šta bi bilo da pandan Vulinu počne da naziva Srbe škijama?”, pitao je Kamberi.

On je lično dostavio Skupštini prevod svog govora, pa su u toku jučerašnje rasprave poslanici preneli i da je Kamberi govorio o neevropskoj Srbiji, tvrdio kako je Slobodan Milošević silovao, ubijao i proterivao ljude sa KiM, Srbiju je upoređivao sa nacističkom Nemačkom, te da je Vučića optuživao za fašizam.

Odgovor na pitanje zašto je prevod Kamberijevog govora u Skupštini poslanicima bio dostupan tek sutradan leži u činjenici da se Kamberi nije pridržavao Zakona u Narodnoj skupštini po kome poslanik koji ima nameru da se obrati na maternjem jeziku to treba da najavi generalnom sekretaru, da bi bio obezbeđen prevod.

Tako je dva dana u srpskoj skupštini tema među poslanicima bilo obraćanje Šaipa Kamberija na maternjem jeziku, jer su bili zatečeni, a neki su i prokomentarisali da ih je uvukao u “zamku’

Elvira Kovač, poslanica Saveza vojvođanskih Mađara, na primer ponekad govori mađarskim jezikom, ali i sama prevede na srpski jezik šta je htela da kaže.

"Tako je kada je neko dobronameran. Nađe se rešenje”, rekao je juče tokom sednice predsednik parlamenta Ivica Dačić.

U članu 9. Zakona o Narodnoj skupštini se kaže da “narodni poslanik ima pravo da na sednici Narodne skupštine govori i da pisane dokumente u radu Narodne skupštine, predviđene Poslovnikom, podnosi na svom jeziku”.

Takođe se navodi da “kada se narodni poslanik u radu Narodne skupštine služi svojim jezikom u smislu stava 2. ovog člana, stalno ili u određenom slučaju, generalni sekretar Narodne skupštine je dužan da obezbedi istovremeno prevođenje njegovog usmenog izlaganja ili dokumenta koji je podneo, na srpski jezik”.

Pojedini poslanici su opet sa danom zakašnjenja zamerili Dačiću zato što nije reagovao na to što Kamberi nije obavestio da će govoriti na maternjem jeziku, a on je tada odgovorio da kada nekome daje reč ne procenjuje šta će taj neko da govori, već reč daje na osnovu toga da li poslanik ima pravo da govori.

Dačić je rekao i da lično smatra da je odredba iz Zakona o Narodnoj skupštini neprecizna.

“Pitanje je da li to što parlament u datom trenutku nema prevodioca onemogućava nekog da govori…”, rekao je Dačić.

Rekao je i da je tražio od generalnog sekretarijata da se obrati resornom ministarstvu koje je donelo niz zakona koji se tiču ove oblasti da jasno odredi pod kojim uslovima se ovo pravo ostvaruje.

Kako je objasnio, u sistematizaciji radnih mesta u Skupštini Srbije nema prevodioca za taj jezik, ukoliko neko misli da bi prevodilac trebalo da bude sve vreme tu.

A ukoliko smatra da treba da bude po potrebi, onda, rekao je Dačić, mora da postoji mehanizam kako neko najavljuje da će govoriti na maternjem jeziku.

“Ali to naravno podrazumeva saradnju između poslanika i onih koji rukovode radom skupštine…”, dodao je on.