Danas je Dan ljudskih prava

Brisel -- U svetu se danas obeležava Dan ljudskih prava.

Izvor: Tanjug
Podeli
Tanjug/AP
Tanjug/AP

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini je, povodom tog dana izjavila da su se pre 70 godina države članice UN okupile da bi usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, ističući da je ovaj čin ujedinio svet nakon najveće tragedije u istoriji čovečanstva, Drugog svetskog rata.

"Od tada smo postigli znatan napredak. Univerzalna deklaracija se pokazala kao kamen temeljac međunarodnog prava o ljudskim pravima na osnovu kojeg su mnoge zemlje izgradile snažnu i otpornu strukturu za zaštitu ljudskih prava. Danas je broj onih koji žive sa odgovarajućim ljudskim pravima veći nego ikada ranije u istoriji čovečanstva. Sedamdeseta godišnjica Univerzalne deklaracije pravi je trenutak da se podsetimo kako su ljudska prava imala sveobuhvatan uticaj na naša društva", navela je Mogerinijeva u izjavi koju je dala u ime EU.

Ona je dodala da je upravo iz ovog razloga Evropska unija, zajedno sa zemljama partnerima iz različitih delova sveta, pokrenula inicijativu "Uspešne priče o ljudskim pravima", koje pokazuju svetu da promocija i poštovanje ljudskih prava jačaju temelje društava i omogućuju njihov razvoj.

"Iako te priče u nama mogu buditi nadu i optimizam, ljudska prava ne možemo uzimati zdravo za gotovo. Svesni smo toga s kojim se problemima ljudi širom sveta suočavaju: s kršenjima ljudskih prava, ugrožavanjem demokratije i smanjivanjem prostora za delovanje civilnog društva", ukazala je Federika Mogerini.

Od donošenja Univerzalne deklaracije, civilno društvo i aktivisti u oblasti ljudskih prava doprineli su promociji i zaštiti ljudskih prava kroz miroljubiv dijalog i izgradnju pluralističkih demokratija.

Visoka predstavnica EU napominje da se u svetu sve više pojačava pritisak na slobodu govora i civilni sektor, kroz nasilne napade, prisilne nestanke i represivne režime, prenela je Fena.

"EU nastavlja i dalje da snažno podržava civilno društvo i nastavićemo s naporima da delujemo i suprotstavljamo se uznemiravanju i zastrašivanju civilnog društva, uključujući organizacije žena i mladih. Podrška aktivistima u oblasti ljudskih prava, uključujući ljudska prava žena, jeste u samom središtu spoljne politike EU i oblasti ljudska prava i jedan od njenih glavnih prioriteta. EU je vodeći svetski donator lokalnim organizacijama civilnog društva, sa iznosom od više od dve milijarde evra svake godine, a što čini dve trećine ukupne globalne podrške", navodi se u izjavi Mogerinijeve.

Danas, dodaje, EU takođe potvrđuje čvrstu privrženost multilateralnom sistemu ljudskih prava kao platformi putem koje međunarodna zajednica najbolje može odgovoriti na kršenje ljudskih prava i tražiti odgovornost, na međunarodnom i na regionalnom nivou.

"Kroz primenu međunarodnog okvira ljudskih prava unutar naše Unije, pridržavamo se istih standarda koje očekujemo od svojih partnerskih zemalja širom sveta. To znači i da kontinuirano nastojimo poboljšati situaciju u području ljudskih prava i u Uniji i izvan nje. Na taj način nastavljamo poštovati obavezu koju smo preuzeli pre 70 godina, u čijem središtu leži osnovna činjenica da se sva ljudska bića radjaju slobodna i jednaka i da svi moramo delovati u duhu poštovanja i solidarnosti", zaključila je Federika Mogerini.

"Ljudska prava niko ne sme da uskrati"

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je danas, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra, da ljudska prava niko ne sme da uskrati.

On je za RTS rekao i da se građani njegovoj kancelariji najčešće žale na kršenje imovinskih prava.

Kako je rekao, najranjivijim osobama smatraju se, osim osoba sa invaliditetom, starih, dece i Roma, i osobe koje ne osećaju imovinsku sigurnost.

"Ljudska prava vezana su za tri stavke - život, slobodu i sigurnost. To ugrožavanje imovinskih prava ističe veliki broj građana. Mi smo podstakli da se o tim temama priča - to su one teme koje se tiču prinudnih izvršenja, regulisanja imovinskih prava u pogledu restitucije, gradnje i legalizacije, i na njih stavljamo težište", rekao je Pašalić.

Kako je rekao, građani često ne znaju kome da se obrate za pomoć, a i kada se obrate, dobijaju uputstvo da idu kod druge institucije, koje opet navode da nisu nadležne.

"Mi upućujemo ljude tamo gde treba da idu, na institucije koje mogu da reše problem, po pravilu dobre uprave", rekao je Pašalić i dodao da odgovornost nose svi organi izvršne vlasti.

Pašalić navodi i da ljudska prava nisu formula, već da zahtevaju konkretno rešavanje problema pojedinaca i sistemsko rešavanje problema grupa.

Iz tih razloga institucija Zaštitnika građana prati koji su najčešći problemi. "Zaštitnik građana je živ organizam koji se povinuje potrebama i zahtevima građana", naglasio je Pašalić.

On je istakao da je Zaštitiniku stiglo oko 2.000 pritužbi, a da je on lično govorio sa 600 građana.

"Žale se na kršenja imovinskih prava, to su jako dugi postupci pred sudovima, neizvršenje presuda, izvršenja za koja građani smatraju da nisu adekvatna", rekao je Pašalić.

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava Pašalić poziva građane da se obrate instituciji Zaštitnika građana kako bi saznali koja su njihova prava.

"Da znate koja prava imate i da niko ne sme da vam uskrati ta prava", zaključio je Pašalić.

strana 1 od 380 idi na stranu