Decenija krivičnog suda u Hagu

MKS je osnovan 1. jula 2002. godine, na osnovama Rimskog statuta koji je usvojen na diplomatskoj konferenciji u Italiji 1998. godine.

Taj statut je stupio na snagu 1. jula 2002. godine, a sud je počeo da radi u Hagu 2003. godine.

Do sada je 121 država, medju kojima 33 iz Afrike, većina evropskih i sve južnoameričke države, potpisala sporazum o pristupanju ovoj najvećoj medjunarodnoj sudskoj instanci, dok neke od najmoćnijih država sveta, poput SAD i Kina, nisu potpisnice tog sporazuma. Takodje, 41 članica Ujedinjenih nacija nije potpisala ovaj sporazum. Sadašnji predsednik MKS-a je Južnokorejac Sang-Hjun Song, a glavni tužilac je Fatu Bensuda iz Gambije.

Zemlja koja je potpisnik sporazuma može da iznosi slučajeve tužiocu MKS-a koje on dalje istražuje kao što je to bio slučaj sa plemenskim vodjom Tomasom Lubangom, jer je Demokratska Republika Kongo iznela pred sud njegov slučaj 2004. godine, navodi AFP.

Slučajeve može izneti i Savet bezbednosti UN, kao što je to bio slučaj prošle godine sa libijskim liderom Moamerom Gadafijem, a tužilac može sam započeti istragu uz dozvolu sudija, kao što je to bio slučaj sa postizbornim nasiljem u Keniji 2007. i 2008.

Za deset godina postojanja MKS je stigao do presude samo u jednom slučaju - u slučaju Lubange, koji je proglašen krivim ali mu još nije izrečena presuda.

Pored DR Konga, tužilac je pokrenuo istrage u šest drugih zemalja, sve afričkih - u Centralnoafričkoj Republici, Obali Slonovače, Keniji, Libiji, Sudanu i u Ugandi.

MKS je izdao naloge za hapšenja 20 ljudi, medju kojima Gadafija, njegovog sina Seif al-Islama i sudanskog predsednika Omara al-Bašira. Pored Lubange, još četvorica su u pritvoru MKS-a, medju kojima i bivši predsednik Obale Slonovače Loran Gbagbo, a 11 osumnjičenih su još u bekstvu.

U MKS-u je zaposleno oko 700 osoba iz 90 zemalja, a budžet za 2012. godinu iznosi 111 miliona evra (138 miliona dolara).