Masakr nije bio na Tjenanmenu

Depeše iz američke ambasade u Pekingu, koje je objavio "Dejli telegraf" potvrđuju tvrdnje kineskih vlasti da vojnici nisu pucali na demonstrante na Tjenanmenu 4. juna 1989.

Kineski vojnici su, prema podacima iz tajnih dokumenata, otvorili vatru na demonstrante van centra Pekinga, dok su pokušavali da dođu do trga iz zapadnog dela grada.

Tri depeše, poslate iz ambasade SAD 3. juna, ukazuju da su diplomate znale da će doći do konačnog obračuna vojnika i demonstranata.

U Pekingu je bilo 10.000 do 15.000 oružanih trupa, od kojih su neki nosili automatsko oružje, kao i vazdušne i tenkovske jedinice, navedeno je u depešama.

U dokumentima su opisane i blokade koje su studenti postavljali i koje su im omogućile da "kontrolišu veći deo centralnog Pekinga". Kada je poslata vojska, diplomatsko osoblje je upozoreno da ostane kod kuće, osim ako ne izveštavaju sa prve linije događaja.

Čileanski diplomata koji je bio na trgu posmatrao je vojsku koja je ulazila na trg, ali "nije video nikakvo masovno pucanje iz vatrneog oružja na masu studenata, mada se čula sporadična pucnjava", navedeno je u dokumentu.

Prema rečima čileanskog diplomate, većina vojnika koji su bili na trgu bili su naoružani samo opremom za razbijanje demonstracija - pendrecima i drvenim palicama, a imali su podršku naoružanih vojnika.

U depešama se navodi da su vođe protesta pozvale studente da napuste trg, a čileanski diplomata je rekao da su se posle postignutog sporazuma studenti povukli.

Ti navodi su u suprotnosti sa izveštajima nekoliko novinara iz Pekinga, prema kojima su vojnici pucali u nenaoružane civile. Time bi broj žrtava mogao biti daleko manji od nekoliko hiljada, koliko se ranije procenjivalo.

Dopisnik Bi-Bi-Sija iz Pekinga u to vreme Džejms Majls priznao je 2009. godine da je "preneo pogrešan utisak" i da "nije bilo masakra na Trgu Tjenananmen".

"Demonstrantima koji su još bili na trgu kada je stigla vojska bilo je dozvoljeno da odu posle dogovora. Nije bilo masakra na Trgu Tjenanmen, ali je bilo masakra u Pekingu", rekao je Majls.

Žestoki sukobi vodili su se oko pet kilometara zapadno od trga, gde se nekoliko hiljada ljudi spontano okupilo kako bi sprečili napredovanje vojske.

Prema dokumentima Komunističke partije, vojska je počela da koristi bojevu municiju pošto nije uspela da rastera masu suzavcem i gumenim mecima, a demonstranti nisu mogli da pobegnu zbog blokada koje su sami postavili.