Pupovac predlaže Savet poverenja

U Savetu bi trebalo da budu predstavnici parlamenata i ugledne ličnosti iz javnog života obe države, kao i predstavnici Katoličke crkve iz Hrvatske i Srpske pravoslavne crkve. Istovremeno, evropski komesar za proširenje Oli Ren ne veruje da će međusobne tužbe zemalja Zapadnog Balkana ugroziti njihove integracije u EU.

Pupovac za B92 kaže da bi uspostavljanje ovakvog tela moglo da doprinese poboljšanju odnosa dveju zemalja, koji su zahladneli posle upućivanja tužbe Hrvatske Međunarodnom sudu pravde u Hagu protiv Srbije, i posle najave da bi Srbija mogla da uputi kontratužbu protiv Hrvatske. “S tom idejom i s tom vrstom razmišljanja djelovao sam ne smao poslednjih nedelja i poslednjih mjeseci, nego i poslednjih godina. Ali pokazalo se da ovo što se događa sa tužbama, s hrvatskom tužbom i onda mogućom protivtužbom Srbije, da mora postojati neki drugi forum, neko drugo tijelo, neki drugi krug koji će političarima omogućiti da izađu iz stupice u koju su ušli, da vladama pomogne da ne ulaze dalje u tu stupicu”, smatra Pupovac.

“Sad ostaje pitanje kako zapravo osmisliti tu ideju i kako je postaviti kao nešto što bi bilo prihvatljivo za one koji bi se možda upustili u taj posao i kako bi bilo prihvatljivo za vlade i parlamente Srbije i Hrvatske", kaže on.

Ren: Tužbe ne ometaju integracije

Oli Ren (FoNet, arhiv)

Evropski komesar Oli Ren ocenio je da uzajamne tužbe zemalja zapadnog Balkana međunarodnom pravosuđu ne bi trebalo da ometu njihovo pridruživanje EU.

To se odnosi, predočio je Ren, kako na spor između Hrvatske i Slovenije, članice EU, tako i na tužbe koje su Međunarodnom sudu pravde Hrvatska, Bosna i Srbija podnele jedna protiv druge za zbivanja tokom ratnih sukoba 90-tih godina, isto kao i zahtev UN, na traženje Srbije, da sud u Hagu oceni da li je legalno jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

Evropski komesar je, u intervjuu briselskom internet biltenu "EurAktiv", podvukao da "zemlje imaju pravo da se obrate Međunarodnom sudu pravde i može se pomenuti raniji slučaj tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije".

"Ali proces pomirenja je nužan u tamošnjim društvima i između društava u regionu, što zahteva mnogo savesnije promišljanje i okretanje stranica prošlosti", ukazao je evropski komesar, zadužen za politiku ulaska novih članica u EU.

"Rekao bih", istakao je Ren, "da su ne samo sudski slučajevi, već i politička saradnja neophodni između vođa i naroda tih zemalja u cilju istinskog pomirenja".

"Kao Nordijac, a Nordijci po pravilu baš na razumeju Balkan, imam katkad teškoća da shvatim da se takve vrste istorijskih razmirica moraju na prvom mestu rešavati po sudovima, umesto političkim sredstvima", primetio je komesar Evropske komisije, Finac po nacionalnosti.

I, dodao je, "ne mora neko da bude sa Severa pa da se zapita kako te zemlje, koje su međusobno ratovale, sada žele da se vrate u zajednički prostor bez granica sa zajedničkom valutom, koja se ranije zvala dinar".

Ren je stavio do znanja stav Evropske komisije da 17 godina star granični spor između Slovenije i Hrvatske mora biti rešen između njih samih i "ne sme otežavati pregovore (Hrvatske) o članstvu u EU".

Pregovori o pridruživanju i članstvu u EU, zaključio je Ren, "moraju biti okončani po zaslugama u svakom pojedinačnom slučaju, u duhu dobrih susedskih odnosa i EU ne sme biti uvučena u svaki od bilateralnih sporova u regionu".