"Nevaspitani" Nemci klize u nuklearni rat; Rakete bi pogodile "srce" Rusije

Pariz upozorava da bi, bez takve strategije, Evropa mogla nehotice da sklizne u nuklearni rat, prenosi "Fajnenšel tajms" (Financial Times).

Prema navodima šest osoba upućenih u razgovore, Pariz pregovara sa nemačkim zvaničnicima kako bi uskladio doktrinu Berlina o preciznim udarima duboko na neprijateljskoj teritoriji sa francuskom nuklearnom strategijom.

Jedan francuski zvaničnik upozorio je na mogućnost da bi napad na ruski cilj konvencionalnim oružjem mogao da izazove "nuklearni odgovor". "Ako Rusi pogrešno protumače taj signal, mogli bismo preći nuklearni prag, a da toga nismo ni svesni", dodao je on.

Jačanje arsenala i zabrinutost Francuske

Francuska je zabrinuta jer Nemačka — zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Poljskom, kao i nordijskim i baltičkim državama — značajno proširuje svoj arsenal oružja dugog dometa kako bi ojačala evropsko odvraćanje prema Moskvi. Berlin nabavlja i razvija niz raketa koje se lansiraju sa kopna, dometa od 500 do više od 2.000 kilometara, što bi nemačkim snagama omogućilo da gađaju ciljeve duboko unutar Rusije.

Ovi potezi su deo nastojanja Nemačke da preuzme vodeću ulogu u evropskom ponovnom naoružavanju, kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, ali i s obzirom na neizvesnost u pogledu bezbednosnih garancija SAD pod predsednikom Donaldom Trampom. Trka u nabavci oružja dugog dometa pokrenula je raspravu o tome kada bi i kako takvo oružje moglo biti upotrebljeno, kao i kakvu bi reakciju Kremlja to izazvalo.

Potraga za "nuklearnom gramatikom"

Francuska razgovara o svojoj nuklearnoj doktrini sa nekoliko evropskih zemalja, nakon što je predsednik Emanuel Makron u martu najavio dijalog o tome kako bi francuski nuklearni program mogao da pruži zaštitu njenim partnerima. Pariz se, međutim, posebno fokusira na Nemačku — s obzirom na njen ogroman budžet za odbranu, za koji se predviđa da će do kraja 2030. godine dostići 780 milijardi evra, kao i na njene ambiciozne planove za ponovno naoružavanje.

Francuski zvaničnici strahuju da bi, u okviru Makronovog koncepta "odvraćanja na isturenim položajima" (forward deterrence), Moskva mogla da smatra Pariz odgovornim za napade koje izvedu njegovi saveznici. "Ako nekoga pozovete u svoju kuću, snosićete odgovornost ako je on zapali", rekao je zvaničnik upoznat sa tokom razgovora.

Jedan zvaničnik je napomenuo da je Francuska, kao nuklearna sila, razvila "nuklearnu gramatiku i vokabular" – ono što je opisao kao "nepisana" pravila delovanja. "To su navike koje smo gradili godinama. Nemci ih nemaju", rekao je on. "Bilo bi mnogo bolje imati jasnu, javnu doktrinu, kako Rusi nikada ne bi pogrešno protumačili neki signal ili izveli pogrešan zaključak."

Berlin i London: Razgovori se intenziviraju

Visoki nemački zvaničnik izjavio je da se Berlin "u potpunosti slaže" da je evropskim prestonicama potrebna "zajednička doktrina i zajedničko razumevanje lestvice eskalacije". Takođe je istakao da je upravo Nemačka, pre tri godine, pokrenula raspravu o potrebi za jačanjem konvencionalnog odvraćanja prema Moskvi.

"Nije reč o tome da Francuzi zahtevaju nešto čemu se mi protivimo", dodao je on. "Od samog početka bilo je jasno da nabavku kapaciteta za precizne udare duboko na neprijateljskoj teritoriji mora pratiti zajednički dogovor o njihovoj upotrebi."

Nemački zvaničnik je objasnio da su zvanični razgovori bili odloženi zbog unutrašnje debate u Francuskoj o budućnosti njene nuklearne strategije, ali je napomenuo da se te diskusije sada intenziviraju. Jedan od mogućih ishoda je zajednička izjava Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva kojom bi se definisao njihov pristup, mada je upozorio da predstoji još dug put.

Visoki britanski zvaničnik takođe je pokušao da ublaži zabrinutost Francuske. "Nemačka strateška kultura se ubrzano razvija i smatramo da bi to trebalo prihvatiti, umesto držanja za zastarele stereotipe", rekao je on.

Ujedinjeno Kraljevstvo – jedina preostala nuklearna sila u okviru evropskog dela NATO-a – vodi slične razgovore sa Nemačkom. Ovi razgovori su deo planova za zajednički razvoj oružja dometa većeg od 2.000 kilometara, u skladu sa bilateralnim odbrambenim sporazumom iz 2024. godine. Britanski zvaničnik je napomenuo da dve zemlje takođe razgovaraju o mogućnosti da se Francuskoj omogući priključivanje ovom programu. Širi kontekst i mišljenja stručnjaka

Britanski zvaničnik je ukazao na to da ponekad postoji "zabuna" u vezi sa terminom "precizni udari duboko na neprijateljskoj teritoriji". Objasnio je da je primarni cilj slabljenje neprijateljskih "borbenih kapaciteta" gađanjem objekata kao što su komandni centri, logistička čvorišta, skladišta municije ili fabrike naoružanja – ali ne i vladinih zgrada ili nuklearnih postrojenja. "Svi smo svesni potrebe da se izbegne eskalacija do nuklearnog nivoa", dodao je on.

Šira debata o naoružanju dugog dometa ističe tenzije koje proizilaze iz odluke Nemačke da preuzme vodeću ulogu u evropskoj odbrani – što predstavlja odstupanje od opreznog stava koji je ta zemlja zauzimala decenijama nakon Drugog svetskog rata. Takođe, ona ukazuje na posledice američkog povlačenja sa kontinenta, kao i na rizik od novih trvenja među evropskim državama.

Nemački politički i vojni lideri žele da predstave svoje planove za nove kapacitete, poput satelitskog izviđanja i prikupljanja obaveštajnih podataka, kao evropski – a ne isključivo nemački – resurs.

Ingo Gerharc, nemački general koji se nalazi na čelu NATO komande za odbranu Centralne Evrope i istočnog krila, izjavio je da bi se ovo trebalo odnositi i na precizne udare. "Mnoge zemlje na prvim linijama sada su sposobne da izvode precizne udare duboko u neprijateljsku teritoriju", rekao je Gerharc prošle nedelje na Berlinskoj bezbednosnoj konferenciji. Ipak, upozorio je da se takve odluke moraju donositi u dogovoru sa ostalim NATO saveznicima, "jer šta god jedna država učini protiv Rusije, Rusija će to uvek pripisati celom NATO-u".

Gerharc je dodao da ovi udari predstavljaju kapacitet koji "moramo uklopiti u sveukupnu politiku Alijanse".

Franc-Štefan Gadi, vojni analitičar sa sedištem u Beču, istakao je da je za Berlin ključno da definiše "prioritete za gađanje, upravljanje eskalacijom i ovlašćenja", kako bi ti sistemi imali dovoljnu težinu kao sredstvo odvraćanja i kako bi se smanjio rizik od nesporazuma.

"Moja glavna briga je nemačko političko rukovodstvo. Ne verujem da oni zaista razumeju kako Bundesver zamišlja sukob sa Rusima, niti koliko je ključno gađati ciljeve duboko unutar Rusije, ukoliko se želi sprovesti plan Bundesvera i NATO-a za poraz ruske vojske", rekao je on. "O tome se mora razgovarati mnogo detaljnije – možda ne javno, ali svakako u krugu političkih i vojnih lidera."

Portparol nemačkog Ministarstva odbrane izjavio je: "Zajedno sa Velikom Britanijom razvijamo kapacitete za precizne udare duboko u neprijateljsku teritoriju, a razmatramo i mogućnost uključivanja Francuske."

Jelisejska palata nije odgovorila na zahtev za komentar.