Crni scenario koji je šokirao svet; "Ako Putin umre u januaru..."

U pomenutom scenariju bi ruski lider Vladimir Putin mogao da umre u naredna tri meseca.

Prema ovom hipotetičkom scenariju organizacije "RAND" – koja razvija rešenja za složene izazove u oblastima javne politike, nacionalne bezbednosti, zdravstva i tehnologije – 74-godišnji Putin, koji je na vlasti u Rusiji duže od bilo kog lidera još od Josifa Staljina (Josifa Visarionoviča Džugašvilija), umire "prirodnom smrću" u januaru 2027. godine.

U ovom scenariju, Putinova smrt stvara "vakuum moći", a bezbednosne službe izlaze kao pobednici u borbi političkih elita za predsedničku funkciju. Kako navodi "RAND", a prenosi nezavisni ruski medij "The Moscow Times", Kremlj do marta 2027. godine imenuje "bivših generala FSB-a" za Putinovog zvaničnog naslednika.

Analitičari naglašavaju da je reč o "hipotetičkom scenariju" – a ne o predviđanju budućih događaja – te da on predstavlja samo jedan od nekoliko mogućih ishoda.

Novi predsednik pod uticajem "jastrebova"

Kako se događaji razvijaju, u aprilu 2027. godine novo rusko rukovodstvo sklapa primirje sa Ukrajinom u zamenu za delimično ukidanje sankcija. Međutim, do jula mirovni pregovori zapadaju u ćorsokak jer ciljevi Kremlja ostaju nepromenjeni – Moskva zadržava svoje trupe na okupiranim teritorijama, smatrajući ih delom sopstvene suverene teritorije.

Do januara 2028. godine, novi predsednik Ruske Federacije počinje da zamenjuje Putinove najbliže saradnike u Kremlju ljudima koji su njemu lojalni. Istovremeno, on se suočava sa sve ozbiljnijom ekonomskom i društvenom krizom, koja je, između ostalog, posledica teških gubitaka pretrpljenih u ratu protiv Ukrajine.

Budući da nema tako čvrstu kontrolu nad vlašću kakvu je nekada imao Putin, novi predsednik – prema scenariju organizacije "RAND" – postepeno potpada pod uticaj ratno orijentisanih "jastrebova" koji zahtevaju agresivne mere protiv NATO-a.

Tokom 2028. godine, Moskva pokreće kampanju hibridnog ratovanja protiv evropskih država članica Alijanse. Što se tiče pozicije Sjedinjenih Država usred ovih događaja, jedan analitički scenario za 2029. godinu sugeriše da se SAD suočavaju sa krizom u Južnoj Americi – regionu zahvaćenom talasom nasilja i sukoba. Računajući na to da će Vašington biti zaokupljen rešavanjem problema na sopstvenom kontinentu, Kremlj naređuje vojnu operaciju protiv Estonije.

Prema scenariju korporacije "Rend" (RAND), ova operacija počinje u maju 2030. godine. Koristeći postojeće veze sa ruskim govornim stanovništvom u Estoniji, Moskva organizuje proteste u Narvi. Oni prerastaju u nerede koje estonske vlasti guše silom. Kao odgovor na to, novi predsednik Ruske Federacije šalje trupe u Narvu, pod izgovorom zaštite stanovništva koje govori ruski jezik.

Suprotno očekivanjima Kremlja, NATO reaguje aktiviranjem Člana 5 Severnoatlantskog ugovora i šalje snage u odbranu Estonije. Do juna dolazi do otvorenih sukoba između ruskih snaga i vojnih snaga Alijanse, koji će, prema scenariju "Renda", trajati sve do oktobra 2030. godine.

"Zamrznuti" sukob i destabilizacija Evrope

U međuvremenu, Rusija pojačava svoje sabotažne aktivnosti usmerene protiv Ujedinjenog Kraljevstva, ali pažljivo zaobilazi Tursku, koja – prema "Rendu" – zauzima uzdržan stav. Sukob se, međutim, širi, pri čemu sajber napadi i oružani okršaji zahvataju istočni i južni bok NATO-a.

Prema scenariju "Renda", u novembru 2030. godine, nakon višemesečnih intenzivnih borbi, postiže se privremeno primirje. Prema mišljenju analitičara, Evropa se suočava sa poteškoćama u održavanju svojih vojnih snaga, dok se novi predsednik Ruske Federacije suočava sa unutrašnjim pritiscima usled nemogućnosti da brzo savlada Estoniju.

Nakon zauzimanja Narve, ruski predsednik proglašava kraj vojne operacije i nudi NATO-u primirje. Do januara 2031. godine primirje je i dalje na snazi, ali su mirovni pregovori u zastoju.

"Suočen sa izgledima za još jedan 'zamrznuti' sukob i sve veću destabilizaciju Evrope, NATO gubi kredibilitet, što dovodi do neizvesnog i nestabilnog bezbednosnog okruženja – čime se dovodi u pitanje budućnost evropske bezbednosti", zaključuje "Rend".