Putin je lično izdao naređenje: "Izveden je prvi napad... i neće biti poslednji"

Nemački zvaničnici navode da su njima upravljali pripadnici ruske vojne obaveštajne službe.

Jedan dron je udario u teretni avion tipa "Antonov", ali nije eksplodirao. Drugi se sudario sa drugim avionom, dok je treći eksplodirao u blizini ograde aerodroma, saopštile su vlasti. Prema rečima istražitelja, da je napad uspeo prema planu, došlo bi do haosa i ljudskih žrtava na jednom od najvažnijih evropskih aerodroma za teretni saobraćaj.

Kako navode evropski zvaničnici upoznati sa saznanjima američkih obaveštajnih službi, neuspela operacija na aerodromu Lajpcig-Hale ovog leta predstavljala je jedan od prvih poteza u okviru intenzivirane kampanje sabotaža i tajnih operacija protiv zemalja NATO-a, koju je direktno naredio ruski predsednik Vladimir Putin.

Ova pojačana ruska kampanja dolazi u trenutku kada su ukrajinske snage, uz podršku Evrope, uspele da zaustave napredovanje ruske vojske na frontu, nanevši joj teške gubitke i sprečivši značajnije teritorijalne dobitke tokom protekle godine. Kijev sve češće gađa ciljeve duboko unutar ruske teritorije, uključujući rafinerije i skladišta najveće ruske kompanije za e-trgovinu.

Prema rečima zvaničnika, u Moskvi je tokom leta rasla frustracija zbog činjenice da ni borbe na frontu ni pregovori sa Vašingtonom nisu naveli Ukrajinu da pristane na ustupke koje je Putin zahtevao.

"Kremlj je razočaran što pregovori sa Sjedinjenim Državama nisu doveli do brze normalizacije odnosa kojoj su se nadali", izjavio je Tomas Grejem, bivši visoki američki zvaničnik koji je sada uključen u neformalne razgovore sa Kremljom.

"Da je bilo žrtava, Član 5 bi bio aktiviran"

Saradnici nemačkog kancelara Fridriha Merca navode da bi, u slučaju da je napad u Lajpcigu rezultirao velikim brojem žrtava, razmatrali aktiviranje odredbe o kolektivnoj odbrani NATO-a, poznate kao Član 5, koja bi obavezala ostale članice alijanse da stanu u zaštitu Nemačke.

Ova odredba – koja je do sada aktivirana samo jednom, nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine – obavezuje članice alijanse da pruže pomoć savezniku koji je izložen oružanom napadu. Međutim, odgovor može varirati od diplomatske podrške do vojnog udara.

Od napada u Lajpcigu, u evropskim zemljama zabeležen je nagli porast takozvanih napada u "sivoj zoni". U avgustu su podmetnuti požari u postrojenjima proizvođača dronova u Estoniji i Poljskoj. Istog meseca, slovačke vlasti su saopštile da su sprečile planirani napad podmetanjem požara u fabrici ukrajinskih dronova u toj zemlji.

Poslednjih nedelja, Poljska, Litvanija i Bugarska prijavile su sabotaže usmerene na „Starlink” (Starlink) stanice. Takođe, zabeležena je serija napada dronovima na komercijalne brodove u Crnom moru, u blizini teritorijalnih voda članica NATO-a, Bugarske i Rumunije.

Evropski lideri javno upozoravaju na rizike, dok iza zatvorenih vrata razmatraju kako najbolje odgovoriti. "Rusija vodi rat protiv Evrope; ne samo protiv Ukrajine, već i protiv nas", izjavio je Merc ranije ovog meseca.

Kremlj nije odgovorio na zahtev za komentar.

Rusija negira sabotaže

Rusija je negirala umešanost u sabotaže u Evropi. Reagujući na optužbe iz Berlina u vezi sa napadom na aerodrom u Lajpcigu, Putin je početkom septembra upitao: "Gde su dokazi?"

Državni sekretar Marko Rubio upozorio je ranije ovog meseca da bi eskalacija mogla da se prelije na zemlje NATO-a i "brzo pretvori sukob između dve države u mnogo širi i daleko opasniji regionalni sukob".

Ranije ovog meseca, predsednik SAD Donald Tramp je izjavio da je postigao dogovor sa Putinom o isporuci dizel goriva na tržište SAD i globalno tržište, u cilju ublažavanja cena. Prošle nedelje je takođe zaustavio uvođenje sankcija Rusiji, predviđenih dvopartijskim predlogom zakona, što je izazvalo kritike članova Kongresa. U objavi na društvenim mrežama u nedelju, Tramp je naveo da je njegova odluka u vezi sa Rusijom imala za cilj da zadrži tu zemlju za pregovaračkim stolom i spreči njeno uvlačenje u rat sa Iranom.

Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar.

Retklif pokušao da oživi pregovore

Direktor CIA-e Džon Retklif otputovao je u Moskvu krajem avgusta u pokušaju da oživi pregovore i upozori Rusiju da ne eskalira napade na evropske saveznike. Nakon toga, Retklif je lično upozorio svoje kolege iz evropskih obaveštajnih službi, kao i određene političke lidere, da Moskva intenzivira sabotažne operacije protiv njihovih zemalja, navode osobe koje su primile ta upozorenja.

Prema rečima zapadnih zvaničnika, ruske tajne napade predvodi jedan ogranak ruske vojne obaveštajne službe, poznate kao GRU. Taj ogranak, nazvan Služba za specijalne zadatke (SSD), formiran je 2023. godine spajanjem nekih od najopasnijih ruskih jedinica za tajne operacije, sa zadatkom vođenja prikrivenog rata protiv Evrope.

SSD-om komanduje general-pukovnik Andrej Averjanov, veteran tajnog ratovanja čiji su operativci povezivani sa atentatima, trovanjima i bombaškim napadima širom Evrope. Zapadne obaveštajne službe su utvrdile da iza napada u Lajpcigu stoji jedan od šefova u njegovoj službi, pukovnik Denis Smoljaninov, koji se nalazi pod sankcijama Evropske unije i Velike Britanije zbog rukovođenja ruskim tajnim operacijama u Evropi.

Zapadne obaveštajne službe su ranije identifikovale Smoljaninova kao jednog od komandanata koji su stajali iza zavere za ubacivanje zapaljivih naprava u poštansku mrežu kompanije DHL (DHL). Istražitelji veruju da je krajnji cilj te operacije bio obaranje civilnih putničkih aviona koji su leteli ka Velikoj Britaniji i Severnoj Americi.

Prema rečima istražitelja, u operaciji u Lajpcigu učestvovale su najmanje tri bespilotne letelice, napunjene vojnim eksplozivom "semteks", koje su bile postavljene u žbunju i ispod drveća izvan perimetra aerodroma. Opremljene nemačkim SIM karticama za 5G mrežu, letelice su mogle da se kontrolišu na daljinu putem interneta. Nemački stručnjaci za sajber-obaveštajne poslove pratili su komunikaciju do servera koje je ranije koristila ruska vojna obaveštajna služba GRU.

Napadi širom Evrope

Napad je bio deo šireg plana za raspoređivanje agenata, eksploziva i oružja širom Evrope, s ciljem napada na ciljeve koji pružaju podršku Ukrajini i izazivanja haosa koji bi mogao da ojača političku opoziciju vojnoj pomoći Kijevu, navode istražitelji i obaveštajni zvaničnici.

Istražitelji su otkrili mreže za krijumčarenje eksploziva, bespilotnih letelica i oružja u EU, kao i "sigurne kuće" i skrivena podzemna skladišta u blizini aerodroma, fabrika oružja i drugih potencijalnih meta.

Nemački istražitelji veruju da je logistiku na terenu za operaciju u Lajpcigu koordinirao Oleg Levuškin, bivši ruski vojni oficir koga je GRU regrutovao nakon što je bio osuđen za krivično delo.

Prema navodima istražitelja i obaveštajnih zvaničnika, Levuškin je rukovodio grupom beloruskih operativaca koji su prenosili eksploziv preko granica, sklapali bespilotne letelice i postavljali ih za napad.

Nakon neuspelog napada, jedan zvaničnik Kremlja, koji služi kao kanal za nezvaničnu komunikaciju sa nemačkom vladom, stupio je u kontakt sa svojim sagovornikom u Berlinu, navode zvaničnici upoznati sa ovim razgovorom.

Upozorio je da napad u Lajpcigu neće biti i poslednji.