NATO sprema ogromnu vojsku; 2029. godine izbija rat?

Cilj je definisanje kapaciteta koje svaka država članica mora da obezbedi do 2029. godine — godine koju pojedine evropske procene označavaju kao trenutak kada bi Rusija mogla biti spremna za napad na neku od članica Alijanse. Ovi pregovori počinju u osetljivom trenutku.

Trampova administracija razmatra značajno smanjenje vojnog prisustva SAD u Evropi, što bi moglo dovesti do toga da Alijansi nedostaju trupe i ključna sredstva, uključujući avione-tankere za dopunu goriva u vazduhu, rakete dugog dometa, kao i kapacitete za prikupljanje obaveštajnih podataka, nadzor i izviđanje. Razgovori će pokazati u kojoj su meri pojedine države spremne da ulažu, u kojoj meri Evropa može da se osloni na sopstvene snage, kao i da li bi robotiku i veštačku inteligenciju trebalo snažnije integrisati u vojno planiranje.

Jedan visoki diplomata, koji je želeo da ostane anoniman, predviđa težak proces. "Biće teško", rekao je on, navodeći kao glavne izazove raspodelu tereta, ulogu Sjedinjenih Država, kao i usklađivanje ambicija sa političkim prioritetima.

U narednim danima saveznici će započeti razmatranje novih ciljeva. Ovo predstavlja prvi korak u NATO procesu odbrambenog planiranja (NDPP), koji se sastoji od pet faza. Admiral Pjer Vandije, vrhovni saveznički komandant za transformaciju, naglasio je da je cilj da ovo bude ciklus transformacije, a ne samo administrativna vežba. Portal "Politiko" (Politico) razgovarao je sa 15 sadašnjih i bivših zvaničnika i diplomata, identifikujući pet ključnih oblasti za diskusiju.

Koliko trupa obezbediti?

Prvo pitanje odnosi se na broj trupa i kapacitete koje saveznici treba da obezbede. Do sada su se saveznici — pored snaga potrebnih za velike operacije — obavezali da održavaju 18 rezervnih brigada, od kojih svaka broji približno 5.000 vojnika, namenjenih za manje misije reagovanja na krize van teritorije Alijanse, poput onih u Avganistanu ili na Kosovu.

Pritisak SAD da se veći deo odgovornosti za bezbednost prebaci na Evropu — pristup nazvan "NATO 3.0" — mogao bi dovesti do smanjenja ili ukidanja ovih zahteva. Razgovori će takođe obuhvatiti ubrzavanje procesa planiranja, s obzirom na brz tempo inovacija na bojnom polju — od veštačke inteligencije do zemaljske robotike — kao i konvencionalnu podršku saveznicima koji poseduju nuklearno oružje, poput Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država. Nasima Barouz, direktorka NATO-a za nuklearnu politiku, naglasila je da je ta podrška sastavni deo procesa odbrambenog planiranja Severnoatlantskog saveza (NDPP) i ključna poruka koju saveznici žele da istaknu.

Ko će popuniti prazninu koju su ostavile SAD?

Pentagonova revizija američkih snaga u Evropi nadvija se nad pregovorima. Ranije ove godine Vašington je povukao određene resurse na koje se NATO oslanjao, uključujući strateške bombardere, borbene avione, bespilotne letelice, podmornice i ratne brodove. S obzirom na to da se rezultati revizije očekuju u decembru — usred pregovora — postoji bojazan da bi to moglo dovesti do odlaganja razgovora, ili da bi SAD mogle povući i druge kapacitete ključne za Evropu, poput teških transportnih aviona.

Ovo će takođe pokrenuti pitanje ko će zameniti američke kapacitete, a postizanje pravedne raspodele tereta biće teško, budući da su nacionalni budžeti već preopterećeni. Kamij Grand, čelnik udruženja odbrambene industrije SAD i bivši visoki zvaničnik NATO-a, napomenuo je da je u prošlosti NATO procenjivao potrebe, a SAD su popunjavale praznine.

"To više nije slučaj", rekla je ona. Jedno od mogućih rešenja je prelazak sa konkretnih zahteva za određenim vrstama naoružanja na šire ciljeve koje države treba da ostvare — na primer, uništavanje ruskih komandnih mesta. To bi evropskim saveznicima pružilo veću fleksibilnost, čak i u odsustvu američkog naoružanja. Fabris Potije, bivši direktor za planiranje politika u NATO-u i sadašnji čelnik firme "Rasmussen Global", tvrdi da Evropi nisu potrebne „hiljade raketa tomahavk”, jer se isti efekat može postići uz znatno jeftinije alternative.

Istok, sever ili jug

Fokusiranje na Rusiju moglo bi dovesti do trvenja sa saveznicima koji su zabrinuti zbog drugih pretnji. Zvanično, NATO se zalaže za pristup bezbednosti "od 360 stepeni"; međutim, u praksi se težište pomerilo ka istoku nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Prošle godine savez se proširio i ka severu, pokretanjem arktičke misije — što je u velikoj meri bila reakcija na pritisak Donalda Trampa u vezi sa Grenlandom. Pojedine saveznice pozivaju na posvećivanje veće pažnje južnom i jugoistočnom krilu, gde izazovi uključuju prisustvo ruskih plaćenika u Libiji, potencijalno korišćenje migracija kao oružja, pojačanu aktivnost podmornica, kao i napade dronovima na plovila u Crnom moru.

"Previše pažnje se usmerava na sever", izjavio je drugi diplomata pri NATO-u, koji smatra da bi Alijansa trebalo da preispita svoje prioritete.

4. Više dronova ili više tenkova

Rat dronovima u Ukrajini podstaći će raspravu o ravnoteži između bespilotnih sistema i konvencionalne opreme, kao što su tenkovi i artiljerija. Većina saveznika planira da poveća upotrebu dronova. Ujedinjeno Kraljevstvo je ove godine najavilo "hibridnu flotu" koja se oslanja na autonomna plovila, uključujući bespilotna podvodna vozila tipa 93.

Francuska je izdvojila približno 8,4 milijarde evra za dronove i lutajuću municiju, dok Nemačka planira da sledeće godine formira svoj prvi puk specijalizovan za dronove. Na ove odluke utiču i demografski izazovi. Prema rečima Granda, društva koja stare i poteškoće u regrutovanju sve više usmeravaju države ka bespilotnim sistemima. Vandije upozorava da Rusija godišnje proizvodi devet miliona dronova, što od Alijanse zahteva "prilično radikalan napor". Kao moguće rešenje, predložio je model zasnovan na pretplati za nadogradnju hardvera, kako bi se sprečilo da naoružanje prebrzo zastari.

Pouke iz Ukrajine

Većina saveznika smatra da Ukrajina doprinosi njihovoj bezbednosti, zahvaljujući svojoj velikoj, u borbama kaljenoj vojsci i brzom tehnološkom razvoju u oblastima vazdušnih, pomorskih i kopnenih dronova, protivvazdušne odbrane, projektila, kao i sistema za upravljanje ratištem "Delta".

Shodno tome, neke države teže čvršćoj vojnoj i industrijskoj saradnji, dok druge pozivaju na oprez, ističući da se rat u Ukrajini razlikuje od NATO doktrine — koja se zasniva na brzom manevrisanju, prevlasti u vazdušnom prostoru i preciznim udarima sa distance. Visoki komandant NATO-a, američki general Aleksus Grinkevič, izjavio je u Evropskom parlamentu da se iz ovog sukoba moraju izvući važne pouke, dodajući: "Mi ne želimo da vodimo takav rat".