"Ruski rulet" – znaju da će umreti VIDEO

Glavni put iz grada, koji se nalazi blizu linije fronta istočno od reke Dnjepar, vodi dublje u teritoriju pod ruskom kontrolom, izveštava Rojters.

Svedoci, rođaci i humanitarne grupe kažu da je put prepun izgorelih automobila i ožiljaka od eksplozija, što potvrđuju i video snimci koje je pregledao Rojters. Dronovi lete iznad njih. Meštani kažu da je poslednja isporuka hrane lokalnoj prodavnici bila u maju.

Problemi sa snabdevanjem

"Šta vam može ostati u kući kada niste bili u prodavnici šest meseci?", rekla je jedna meštanka. Molila je da ostane anonimna iz straha od odmazde ruskih okupacionih snaga. Nedavno je pokušala da otputuje u Radensk, oko 20 kilometara jugoistočno. Na povratku je ranjena minom.

"Nema bezbednog izlaza", rekla je kasnije. Dodala je da su samo nekoliko dana ranije tri osobe poginule na istoj ruti. Meštani je zovu "put smrti". Njena priča odjekuje sa iskazima drugih svedoka, zvaničnika i humanitarnih radnika upoznatih sa krizom u Oleškima. Sama činjenica da ljudi kreću na takva putovanja pokazuje nivo očaja.

"Rusija svakodnevno tera civile da biraju: ostati i umreti od gladi ili otići i rizikovati smrt od mina", rekao je ukrajinski ombudsman Dmitro Lubinec. Dodao je da je Kijev ponudio lokalni prekid vatre i koridore za evakuaciju stanovnika, ali da je Rusija odbila ponudu.

Rusija priznaje da se Oleški suočava sa kritičnom nestašicom hrane i lekova i kaže da njena vojska radi na rešavanju situacije. Okrivila je Ukrajinu za krizu, rekavši da ona ometa snabdevanje grada.

"Znaju da će umreti"

Oleški, grad u Hersonskoj oblasti koji je pre rata imao oko 24.000 stanovnika, sada ima oko 1.700 ljudi, uključujući 47 dece, prema rečima Danijele Bel, šefice misije UN za ljudska prava u Ukrajini.

Snimci dronom koje je podelila ukrajinska 34. odvojena brigada marinaca "Borisfen", a koje je potvrdio Rojters, prikazuju uništene i napuštene stambene i administrativne zgrade nakon više od četiri godine rata i ruske okupacije. Grad nema redovnu struju, vodu ni grejanje. Ulazak i izlazak je opasniji nego ikad.

Tetjana Hasanenko, šefica lokalne vojne administracije koja se nalazi na teritoriji pod kontrolom Ukrajine, u redovnom je kontaktu sa stanovnicima Oleškija. "Znaju da su osuđeni na propast. Strašno je to reći, ali znaju da će umreti, ili od gladi ili od napada", rekla je krajem septembra.

Ukrajinska vojska nema direktan pristup gradu. Poslednjih dana je objavila da dostavlja hranu stanovnicima dronom. Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi tvrdnje, a neki stanovnici su skeptični. Kažu da nisu videli takvu isporuku.

Pokvarena hrana

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga rekao je da Rusija, kao država agresor, snosi "punu odgovornost za ovu humanitarnu katastrofu". Rusko Ministarstvo odbrane i vlasti koje je Moskva postavila u okupiranom delu Hersonske oblasti nisu odgovorile na zahteve za komentar.

Stanovnici Oleškog kažu da je snabdevanje hranom postalo problematično krajem prošle godine, a situacija se drastično pogoršala posle maja. Do tada su ukrajinski dobrovoljci uspevali da dostavljaju hranu i evakuišu ljude. Od tada se stanovništvo uglavnom snalazilo sa onim što samo uzgaja, ali sa dolaskom zime to postaje neodrživo.

Larisa, Ukrajinka koja je pobegla iz Oleškog ubrzo nakon početka ruske invazije u februaru 2022. godine, rekla je da je njen muž ostao u gradu i da preživljava sa minimalnim zalihama. Sedamdesetdvogodišnjakinja, koja je zahtevala anonimnost zbog bezbednosti svog muža, kaže da jede povrće i domaće lepinje koje peče na otvorenoj vatri.

Ona koristi zalihe brašna koje je kupila pre invazije, iako su se odavno pokvarile. "On je ovako živeo celo leto, od maja. Bez jaja, bez mlečnih proizvoda, bez mesa, ništa", rekla je. Hrani svoje četiri mačke i psa travom pomešanom sa ono malo žitarica što mu je ostalo.

"Sve smo potrošili"

Larisa kaže da je "zabranila" svom mužu da ide putem za Radensk u potrazi za hranom. Ona opisuje putovanje kao "ruski rulet". Snimci ukrajinske brigade prikazuju desetine spaljenih i napuštenih vozila pored puta. Zgrade pored puta su teško oštećene.

Larisa je uverena da njen muž krije pravi obim problema u njihovim kratkim telefonskim razgovorima dva puta nedeljno. Dolaskom zime, čak i lokalni proizvodi poput krastavaca, tikvica i paradajza nestaju, a strah od gladi raste.

"Nema više šta da se trguje. Sve smo potrošili", rekla je žena ranjena na putu. Mogu samo da kuvaju vodu na otvorenoj vatri jer je nemoguće naći gasne boce. Njenim lekovima je istekao rok trajanja, a jede samo jednom dnevno: tanku lepinju sa paradajzom i solju ili medom.