Putin sprema novu veliku prevaru?

Ruski predsednik Vladimir Putin pojačava napore da ubedi američke zvaničnike da prihvate rusku sliku situacije na bojnom polju. Tokom sastanka u četvrtak sa specijalnim izaslanicima američkog predsednika Donalda Trampa – njegovim dugogodišnjim prijateljem i poslovnim saradnikom Stivom Vitkofom i zetom Džaredom Kušnerom – ruski lider je ponovio svoju tvrdnju, prvi put iznetu početkom jula, da ruske snage imaju potpunu kontrolu nad gradom Kostjantinovka u Donjeckoj oblasti.

Kostjantinovka je deo ključnog ukrajinskog takozvanog pojasa utvrđenja u Donjeckoj oblasti i predstavlja ključnu "kapiju" za dalji ruski prodor ka gradovima Kramatorsku i Slavjansku, u ostvarivanju Putinovog ključnog cilja zauzimanja Donjecka, odnosno celog regiona Donbasa, koji obuhvata Donjeck i ranije okupirani Lugansk.

Dalje je predložio da Rusija i Ukrajina sprovedu humanitarnu misiju u Kostjantinovki, kao nastavak nedavnih humanitarnih aktivnosti u okupiranom Olešku, Hersonska oblas gde je oko 800 gladnih stanovnika evakuisano je iz grada krajem oktobra i početkom novembra, nakon što su više od četiri godine živeli pod opsadom i strahom od smrti od ruskih dronova.

ISW: "Rusi ne kontrolišu u potpunosti grad"

Zapravo, Putin je predložio da pozove predstavnike međunarodnih medija i ukrajinskih i ruskih organizacija za ljudska prava da prate evakuaciju civila iz Kostjantinovke i pokažu ko zapravo kontroliše grad.

Putin je i ranije davao slične predloge kako bi skrenuo pažnju na svoje preuveličane tvrdnje o ruskim vojnim uspesima na bojnom polju, navodi Institut za proučavanje rata (ISW) u svom najnovijem izveštaju.

ISW kaže da su njihovi analitičari dokumentovali dokaze o najmanje 41 ukrajinskoj poziciji u i oko Kostjantinovke od 1. septembra, što protivreči višemesečnim tvrdnjama Kremlja da njegove snage imaju potpunu kontrolu nad gradom. Veruje se da Putin prihvata fiktivizovani prikaz situacije na bojnom polju koji mu je predstavila ruska vojska i da veruje da ruske snage deluju daleko izvan stvarne linije kontakta. Ruski državni mediji takođe redovno objavljuju mape koje prikazuju obim ovih preuveličanih teritorijalnih napredaka koje njene snage pripisuju Rusiji.

Ali, kako se navodi, Putin bi verovatno pokušao da iskoristi privremeni prekid vatre u Kostjantinivki kako bi prikupio dodatne snage i resurse potrebne za napredovanje na sever, u pravcu Družkivke.

Nešto slično, kako tvrde Ukrajinci i neki međunarodni izvori, uradili su i Rusi tokom primirja i evakuacije civila u Oleški. Prema tim tvrdnjama, Rusija je iskoristila humanitarnu pauzu da akumulira snage i vojnu opremu i ojača svoje položaje na levoj obali Dnjepra nasuprot grada Hersona. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su ruske snage dovele dodatne vojnike i opremu u Olešku i okolna područja pod okriljem humanitarne operacije. "Ruska vojska je izvršila značajnu rotaciju ljudstva i opreme na levoj obali Dnjepra. Dodatne okupacione snage su dovedene u Olešku i okolinu", rekao je Zelenski.

Stoga, malo je razloga verovati da se ruske snage ne bi ponašale na sličan način u slučaju eventualnog prekida vatre u Kostjantinovki. U tom smislu, ISW ističe da je posebno značajno to što ruske snage, kako tvrde u izveštaju, već evakuišu civile iz delova Kostjantinovke koje kontrolišu, što dodatno ukazuje na zaključak da Kremlj verovatno traži prekid vatre iz vojnih, a ne humanitarnih razloga.

Kostjantinivka i Oleški nisu isti

Međutim, ističe istraživački centar, primirje poput onog u Oleškom i Kostjantinivki ne može se sprovesti jer stvarna vojna situacija u tim oblastima nije uporediva. Ruske snage imaju potpunu kontrolu nad Oleškim, manje od četiri kilometra od linije fronta. To je značilo da je uglavnom bilo potrebno samo postići dogovor između ruskih i ukrajinskih snaga kako bi se zaustavila ofanziva preko reke Dnjepar, koja razdvaja ruske i ukrajinske vojnike. Pauziranje napada omogućilo je isporuku humanitarne pomoći i evakuaciju civila.

Međutim, kako tvrdi ISW, ruske snage ne kontrolišu Kostjantinovku, već su isprepletene sa ukrajinskim snagama na terenu, koje su aktivno angažovane u borbenim operacijama. U takvim okolnostima, pregovaranje, praćenje i sprovođenje prekida vatre bili bi izuzetno složen zadatak, ako bi to uopšte bilo moguće.

Ruski nezavisni medij Meduza takođe tvrdi da Putin želi da ponovi humanitarnu misiju poput one u Olešku. Prema njegovim rečima, u gradu je ostalo oko 400 do 500 civila. Putin je predložio da delegacije koje predvode ruski i ukrajinski komesari za ljudska prava, Jan Lantratov i Dmitrij Lubinec, i u prisustvu stranih novinara, organizuju njihovu evakuaciju iz Kostjantinovke.

Istovremeno, tvrdio je da grad kontrolišu ruske snage, koje su spremne da razminiraju područje.

"Ako Kijev misli da kontroliše grad, onda neka osigura bezbednost na svojoj strani", rekao je. Jurij Ušakov, jedan od najbližih Putinovih savetnika, potvrdio je da je cilj operacije bio da se pokaže "ko zaista kontroliše Kostjantinovku" i dodao da američki pregovarači podržavaju tu ideju.

Međutim, kako prenosi Meduza, Dmitro Litvin, savetnik kabineta ukrajinskog predsednika, izrazio je sumnju u vezi sa ruskim predlogom i smatra da bi Rusija mogla da iskoristi humanitarnu misiju kao paravan za rotaciju svojih trupa, kao u slučaju Oleškog.

Konstantinovka se nalazi 20 kilometara južno od Kramatorska. Grad je pre rata imao oko 70.000 stanovnika, dok je Oleški pre 2022. godine imao oko trećinu tog broja. Ruske snage su prošlog leta zauzele veći deo grada, nakon višemesečnog bombardovanja i napada dronovima. Ruske jurišne trupe su zauzele većinu gradskih četvrti za samo nekoliko dana, ali nisu uspele da izbace sve ukrajinske vojnike iz grada, što je navelo ukrajinske zvaničnike da tvrde da ruske snage nisu zauzele ceo grad.

Razlozi za zabrinutost u Kijevu

Ova situacija, piše Meduza, ostala je do danas. Rusi kontrolišu većinu gradskih okruga, ali se neke ukrajinske jedinice i dalje nalaze na severnoj i zapadnoj periferiji grada, a njihovo snabdevanje se održava dronovima. Cilj ukrajinskih odbrambeno-jurišnih jedinica je da spreče ruske operatere dronova da uspostave položaje u ruševinama grada, odakle bi mogli da podrže rusko napredovanje ka Kramatorsku.

Ruske snage do sada nisu uspele da zauzmu čak ni susedno naselje Oleksijevka-Družkivka, uprkos brojnim pokušajima. Međutim, ako bi bio proglašen prekid vatre i humanitarna misija u pratnji novinara ušla u grad, posmatraču bi moglo izgledati da ruske snage imaju potpunu kontrolu nad njim.

To je verovatno upravo ono što Putin želi da postigne, kaže Meduza – da pokaže da Rusija kontroliše Kostjantinovku, ili barem da je ukrajinske snage ne kontrolišu.

Meduza ističe da je do sada samo predstavnik kabineta Zelenskog izrazio zabrinutost da bi Rusija mogla da iskoristi humanitarnu operaciju za jačanje i rotaciju svojih snaga u Kostjantinivki, ali i da bi Kijev mogao imati druge razloge za zabrinutost, koje još nije javno izneo.

Pored toga što bi Rusija mogla da predstavi humanitarnu operaciju međunarodnoj javnosti kao dokaz da kontroliše grad, ruske trupe bi takođe mogle da iskoriste privremeno zatišje u borbama da lociraju, a zatim unište ukrajinske položaje na severnim i zapadnim rubovima Kostjantinovke.