Dronovi, radari, sateliti...; Plan je napravljen; Kreće sukob Rusija vs. NATO?

Dokument pod nazivom "Theory of Victory", odnosno "Teorija pobede", trebalo bi da  12. oktobra u Poljskoj predstavi general Aleksus Grinkevič, vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi. 

Bloomberg navodi da je imao uvid u neklasifikovanu verziju dokumenta. 

Cilj je da se jasno definiše kako bi NATO u slučaju napada brzo zaustavio ruske snage i porazio ih pre nego što uspeju da ostvari veće teritorijalne dobitke na istočnom krilu.

Dronovi i roboti

Shutterstock/ Anelo

Plan se nadovezuje na NATO-ovu "Eastern Flank Deterrence Initiative" (EFDI), projekt jačanja odbrane od krajnjeg severa Evrope preko Baltika i Poljske prema jugoistoku kontinenta.

Ideja je povezati veliki broj izviđačkih dronova, radara, satelita, kamera i drugih senzora u jedinstvenu mrežu. 

Podaci iz njih obrađivali bi se uz pomoć veštačke inteligencije kako bi komandanti što ranije uočili protivničke snage i što brže odlučili kako da reaguju.

Američka vojska već potvrđuje da se u sklopu EFDI-ja razvijaju i uvode besposadni sistemi i zapovedanje potpomognuto veštačkom inteligencijom. 

U slučaju otvorenog napada prvu liniju odbrane trebalo bi u velikoj meri da čine besposadni sistemi- dronovi, kopneni roboti i drugi autonomni sistemi. 

Tek nakon toga u većoj meri bi se uključivale klasične snage poput tenkova, borbenih aviona i vojnika.

NATO gradi "mrežu" umesto klasičnog lanca zapovedanja

Shutterstock/Mike Mareen

U dokumentima o projektu pojavljuje se izraz "Kill Web". Reč je o konceptu u kojem veliki broj različitih senzora i oružanih sistema ne deluje u jednom sporom, linearnom lancu, nego je međusobno povezan tako da informacije o meti mogu vrlo brzo doći do sistema koji je može napasti.

U praksi bi, na primer, jedan dron mogao otkriti rusko vozilo, podatke poslati u zajedničku mrežu, a veštačka ineligencija da sve to poveže s podacima radara i satelita, a zapovednik zatim bira najprikladnije sredstvo za napad. 

Koncept se svodi na princip: što pre videti protivnika, što pre doneti odluku i što pre reagovati. 

NATO pritom ne planira da prepusti veštačkoj inteligenciji samostalno donošenje odluke o napadu. 

AI bi prvenstveno obrađivao velike količine podataka, pratio situaciju i predlagao opcije, dok bi konačne odluke o upotrebi smrtonosne sile i dalje donosili ljudi. 

Lekcije iz Ukrajine

Velik deo novog pristupa proizlazi iz iskustava rata u Ukrajini, gde su jeftini dronovi, elektronsko ratovanje i brzo povezivanje izviđanja s artiljerijom promenili način ratovanja.

Za NATO je jedan od problema i cena odbrane. Rušenje drona koji vredi nekoliko hiljada evra raketom PVO vrednom stotine hiljada ili više dugoročno nije održivo. 

Generalni sekretar NATO Mark Rute već je upozorio da Savez mora da razvija jeftinije presretače i nove metode odbrane od masovnih napada dronovima. 

Savez je poslednjih meseci dodatno ubrzao rad na odbrani istočnog krila zbog učestalih incidenata s dronovima i ruskih aktivnosti uz granice članica NATO-a.

Grinkevič je ranije rekao da NATO-ovi formalni ratni planovi moraju dobiti političku potvrdu Severnoatlantskog saveta, ali je otvoreno priznao da vojni vrh već razmatra kako bi Savez reagovao na buduće pretnje. 

NATO paralelno uvodi veštačku inteligenciju u zapovedanje i vojne vežbe te eksperimentira s novim načinima povezivanja podataka i snaga.

Novi dokument ne znači da NATO očekuje neposredan ruski napad niti da je donesena odluka o konkretnom vojnom odgovoru. 

Radi se o planiranju scenarija za slučaj da odvraćanje ne uspe i da Rusija napadne teritorij uneke članice Saveza.