Panika u Evropi zbog Putina; NATO zemlje spremaju skloništa VIDEO

Upozorenje je jasno: ruski predsednik će izvršiti ograničeni napad na neku evropsku državu članicu NATO-a. Njegov cilj je da testira reflekse država Alijanse, pre svega SAD, i da vidi da li će priskočiti u pomoć u sukobu sa Rusijom na osnovu člana 5 Osnivačkog akta NATO-a, koji propisuje da je napad na jednu državu napad na sve.

Zemlje evropskog severa, a posebno baltičke države, s razlogom su zabrinute i spremaju se za svaki mogući scenario vojnog napada. Zbog toga podzemna skloništa za stanovništvo ponovo zauzimaju centralno mesto u strateškim planovima – od pukih ostataka Hladnog rata sada se smatraju infrastrukturom od vitalnog značaja.

Finska, na primer, nikada nije dozvolila da njena podzemna skloništa propadnu nakon Drugog svetskog rata i danas može da se pohvali da je jedina zemlja na svetu koja može da zaštiti gotovo celokupnu svoju populaciju. Konkretno, raspolaže sa oko 50.500 skloništa civilne zaštite ukupnog kapaciteta od 4,8 miliona ljudi (od 5,7 miliona koliko iznosi ukupna populacija).

Mnoga od ovih skloništa su privatna, budući da finski zakon nalaže da svaka zgrada mora imati podzemni objekat za slučaj napada. Skloništa se ne čuvaju samo pod ključem – mnoga su pretvorena u teretane, dečja igrališta i kafiće, pa su svakodnevno otvorena za javnost.

Karting, bazeni, streljane i teretane pod zemljom

U podzemnim skloništima u različitim delovima Helsinkija može se videti karting staza duga 300 metara, zatim popularni klub za bacanje sekira i streljana koju redovno koriste rezervisti. Drugi kompleks, završen 1993. godine, može da primi do 3.800 ljudi, ali u mirnodopskim uslovima funkcioniše kao moderni sportski centar opremljen bazenom olimpijskih dimenzija, toboganima, skakaonicama, teretanom i saunom.

"Nekada je rat bio samo teorijska tema za razgovor, ali zahvaljujući Putinu, to više nije slučaj", objašnjava Juka Lehtiranta, šef Udruženja civilne zaštite Helsinkija, koji i dalje obučava volontere za potencijalne ratne situacije. Najstarije sklonište koje pokazuje posetiocima datira iz 1941. godine. Tokom Drugog svetskog rata, 38 porodica je tamo našlo spas od sovjetskog bombardovanja, a sklonište je i danas potpuno funkcionalno.

Tokom septembra 2026. godine, Finska je sprovela dve velike vežbe pripravnosti. Početkom meseca, organizovana je dvodnevna vežba "Shelter 2026", jedna od najvećih vežbi civilne zaštite u Evropi od Drugog svetskog rata. Preko 2.000 ljudi u gradu Kuopio učestvovalo je u simulacijama suočavanja sa raketnim napadima, sajber napadima i prekidima u radu ključne infrastrukture. Nešto kasnije, sprovedene su i vežbe izdržljivosti u regionu udaljenom svega oko 100 kilometara od ruske granice.

Švedska: Od hladnoratovskih bunkera do modernih data centara

U Švedskoj su neki od ovih prostora pronašli potpuno drugačiju komercijalnu namenu. Trideset metara ispod Stokholma, bivše utvrđenje sada je data centar poznate IT kompanije Bahnhof. Švedska raspolaže sa oko 64.000 civilnih skloništa koja mogu da prime do 7 miliona ljudi, pokrivajući skoro 80 odsto stanovništva.

U mirnodopskim uslovima ona se koriste u druge svrhe, ali ukoliko vlada proglasi "crvenu uzbunu", po zakonu moraju biti evakuisana i predata civilnoj zaštiti u roku od 48 sati.

Norveška i Poljska u trci sa vremenom

U Norveškoj je situacija osetno teža. Zemlja ima oko 18.600 skloništa, ali je prestala sa njihovom izgradnjom 1998. godine. Najveće sklonište u Oslu, dizajnirano za 1.100 ljudi, nije renovirano od 1992. Ipak, država sada ubrzano sledi primer svojih suseda i priprema društvo za mogućnost oružanog sukoba.

Poljska je danas "na prvoj liniji fronta" i oseća ozbiljan pritisak zbog rata u susednoj Ukrajini i povremenih incidenata u njenom vazdušnom prostoru. Nedavno je poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski, upitan da li ima lični plan evakuacije, izjavio: "Imam zalihe pirinča, ručnu pumpu za vodu kod kuće, kao i konzerve sa proizvodima iz sopstvene bašte. Upoznat sam sa bezbednosnim uputstvima i tačno znam gde se nalazi moje sklonište".

Ipak, realnost je da postojeća skloništa u Poljskoj ne bi bila dovoljna za celokupno stanovništvo. Zbog rastuće ruske pretnje, budžet za izgradnju novih objekata skočio je sa 660 miliona evra u 2025. na 1,2 milijarde evra u 2026. godini. Traže se i brza alternativna rešenja jer metro u Varšavi nije izgrađen na dovoljnoj dubini da bi garantovao bezbednost od modernih projektila. Uvedene su i zakonske obaveze za privatni sektor: svaki novi stambeni ili poslovni objekat koji se gradi od ove godine mora imati adekvatan zaštitni prostor.

Zašto neutralna Švajcarska ima najviše atomskih skloništa na svetu?

Iza ljuljaški jednog dečjeg igrališta u Lucernu, teška pancirna vrata otkrivaju tunel koji vodi u dubinu brda. Reč je o Sonenbergu, najvećem podzemnom nuklearnom skloništu na svetu, osmišljenom da primi 20.000 ljudi.

Švajcarski zvaničnici su odavno shvatili da im papirna vojna neutralnost ne može pomoći ako radioaktivni oblak iz susedstva pređe granicu. Zato su još tokom Hladnog rata postavili cilj koji i danas važi: "Jedno mesto u skloništu za svakog stanovnika". Umesto da napusti ovaj sistem nakon pada Berlinskog zida, država ga je usavršila. Danas je u funkciji više od 370.000 nuklearnih skloništa, što je dovoljno za svih devet miliona građana.

Zakon je strog - svaka nova kuća mora imati sopstveno sklonište sa sertifikovanim vratima otpornim na eksplozije i posebnim ventilacionim sistemom. U suprotnom, građevinari plaćaju visoke penale. U mirnodopskim vremenima, Švajcarci ove blindirane sobe koriste kao vinske podrume ili saune, ali sistem edukacije osigurava da niko ne zaboravi njihovu pravu namenu. Švajcarski školarci svake godine provedu nedelju dana učeći o civilnoj zaštiti, često obavljajući vežbe duboko pod zemljom.