Berlin digao vojsku; Spremaju se za najgori scenario FOTO/VIDEO

Na oklopnim transporterima Bundesvera stoje vojnici s uperenim puškama. Za stanovnike Hamburga to je bio neuobičajen prizor. Sve je to, međutim, bilo deo velike vežbe pod nazivom "Red Storm Charlie".

Tokom tri dana Bundesver, policija i civilne organizacije proveravali su koliko su spremni za krizne situacije. Scenario je predviđao povećan nivo pretnje na istočnom krilu NATO.

U Hamburgu, najvećoj nemačkoj morskoj luci, iskrcavale su se savezničke snage, čiju su ulogu u vežbi igrali nemački vojnici. Njihov zadatak bio je da se kroz grad kreću prema istoku. Tokom vežbe suočavali su se i sa simuliranim sabotažama i protestima koji su otežavali transport.

Sa oko 1.700 učesnika, među kojima je bilo oko 500 pripadnika Bundesvera, "Red Storm Charlie" predstavlja najveću vežbu te vrste do sada.

Deo tajnog plana

Vežba je deo šireg i poverljivog dokumenta poznatog kao Operativni plan Nemačka (Operationsplan Deutschland). Tim planom Bundesver se priprema za scenario mogućeg ruskog napada na teritoriju država članica NATO.

Plan je uklopljen u ukupne odbrambene planove Alijanse. U slučaju rata ili ozbiljne krize Nemačka bi imala posebnu ulogu. Ne samo Hamburg, već i čitava zemlja trebalo bi da posluži kao logističko čvorište za prebacivanje stotina hiljada vojnika, naoružanja i teške opreme prema istočnom delu Evrope.

"Reč je o veoma detaljnom i strogo poverljivom planu koji određuje gde bi se saveznici NATO iskrcavali u Nemačkoj i kojim bi se pravcima kretali dalje", objašnjava bezbednosna analitičarka Ajlin Matle iz trusta mozgova Nemački savet za spoljne odnose (DGAP).

Tranzitni koridor za NATO

Prema procenama NATO, najveći rizik od eventualne ruske agresije i dalje postoji u regionu Baltika. U takvom scenariju veliki kontingenti savezničkih snaga morali bi brzo da budu prebačeni prema istočnoj granici Alijanse. To znači da bi veliki broj vojnika iz zapadne i južne Evrope prolazio upravo kroz Nemačku.

Marsel Bonert, oficir Bundesvera koji je učestvovao u izradi prve verzije plana, navodi da su procene izuzetno ambiciozne.

"U roku od šest meseci kroz Nemačku bi moralo da prođe oko 800.000 vojnika i približno 200.000 vozila", kaže Bonert.

Prema njegovim rečima, zadatak Nemačke bio bi da obezbedi bezbedan prolaz, logistiku, smeštaj, ishranu i usmeravanje savezničkih snaga kroz svoju putnu mrežu. Plan predviđa i transport u suprotnom smeru, odnosno evakuaciju ranjenika ili civila sa istoka prema zapadu.

Strah od ruskih sabotaža

EPA/FILIP SINGER

Izradu Operativnog plana naredio je generalni inspektor (glavni komandant, prim.ur.) Bundesvera Karsten Brojer nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Nemačke vlasti poslednjih godina upozoravaju na sve veći broj ruskih hibridnih aktivnosti, uključujući sajber napade, špijunažu i sabotaže.

Posebnu pažnju izazvao je incident početkom avgusta na aerodromu Lajpcig/Hale. Prema navodima nemačkih vlasti, tamo je korišćen dron opremljen eksplozivom koji nije detonirao samo zahvaljujući srećnim okolnostima. Berlin odgovornost za taj incident pripisuje Rusiji.

Ministar odbrane Boris Pistorijus ocenio je da pretnja postaje "ozbiljna, akutna i sve vidljivija".

"Moskva testira našu reakciju", upozorio je Pistorijus u Bundestagu.

Dotrajala infrastruktura kao problem

Ostaje otvoreno koliko je Nemačka zaista spremna za ovakvu ulogu. Prema mišljenju Ajlin Matle, jedan od najvećih problema predstavlja stanje infrastrukture.

Posebno upozorava na potrebu brže obnove mostova, puteva i saobraćajnih koridora koji bi morali da izdrže prolazak teške vojne opreme. Mnogi objekti izgrađeni su još tokom Hladnog rata i nisu projektovani za današnje transportne zahteve. Zbog toga se pitanje infrastrukture sve češće posmatra i kao bezbednosno, a ne samo ekonomsko pitanje.

Koliko plan treba da bude tajan?

Dodatni izazov predstavlja odnos između tajnosti i potrebe da se u pripreme uključe civilne institucije.

S jedne strane, Bundesver želi da spreči da informacije o ključnim transportnim rutama dospeju do potencijalnih protivnika. S druge , bez saradnje gradova, pokrajina, policije i službi za vanredne situacije plan ne može da funkcioniše.

"Određeni delovi plana moraju biti javni jer bez podrške društva, ministarstava i lokalnih vlasti njegova primena nije moguća", smatra Bonert.

Spor oko AfD-a

Rasprava o poverljivosti Operativnog plana dodatno je intenzivirana nakon uspeha Alternative za Nemačku (AfD) na izborima u Saksoniji-Anhaltu. Pojedini bezbednosni stručnjaci izrazili su bojazan da bi političari te stranke, koju protivnici često opisuju kao proruski orijentisanu, mogli da dođu do osetljivih informacija.

Ministarstvo odbrane odbacuje takve strahove. Prema njihovim navodima, nijedna savezna pokrajina neće imati pristup kompletnom dokumentu. Umesto toga, lokalne vlasti dobijale bi samo one delove plana koji su neposredno relevantni za njihove zadatke.

Vežba kao poruka odvraćanja

Za Bundesver ovakve vežbe nisu namenjene samo proveri spremnosti. One imaju i političku funkciju.

"Nadamo se da ćemo Rusiju odvratiti od agresije tako što ćemo pokazati da možemo brzo da ojačamo svoje snage i organizovano prebacimo vojsku prema granicama NATO", kaže Bonert.

Upravo zato se Operativni plan Nemačka stalno dopunjava iskustvima sa vežbi poput "Red Storm Charlie".

A prizori vojnih kolona koje prolaze kroz Hamburg pokazuju kako bi u slučaju ozbiljne krize Nemačka ponovo postala ono što je bila tokom Hladnog rata: ključna logistička osovina evropske odbrane.