Alarm u Berlinu; "Rusija nas već napada"

Martin Jeger, predsednik Savezne obaveštajne službe (BND), izjavio je na javnom saslušanju u Bundestagu da se Nemačka suočava sa rizikom da bude uvučena u oružani sukob sa Rusijom.

Kao primer, Jeger je naveo pokušaj napada u Lajpcigu. Tokom tog incidenta, 4. avgusta, u blizini ukrajinskog teretnog aviona na aerodromu Lajpcig-Hale pronađena je bespilotna letelica sa eksplozivom. Nemačka vlada je 1. septembra za taj incident okrivila Rusiju i naložila zatvaranje poslednjeg preostalog ruskog generalnog konzulata, kao i kulturnog centra u Berlinu.

Ruska vlada je odbacila optužbe kao neosnovane i optužila Nemačku za fabrikovanje dokaza. Od početka invazije na Ukrajinu 2022. godine, zapadne zemlje sve češće optužuju Rusiju za vođenje hibridnog rata, koji uključuje kampanje dezinformisanja i napade.

"Napadnuti smo sada, a ne 2029. godine"

"Trenutno nijedna druga zemlja ne predstavlja tako direktnu, sveobuhvatnu i konkretnu pretnju po Nemačku", rekao je Jeger. Sinan Selen, šef Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka (BfV), složio se sa tim, odbacivši mišljenje da se ruski napad ne očekuje još nekoliko godina.

"Napadnuti smo sada, a ne 2029. godine", izjavio je on. Selen je dodao da, iako su bezbednosne službe već sprečile određene napade, "situacija nastavlja da se pogoršava". Generalni inspektor nemačkih oružanih snaga Karsten Brojer još je tokom proleća rekao da bi Rusija uskoro mogla vojno da izazove NATO. Prema njegovim rečima, Moskva bi mogla biti spremna da testira Alijansu najkasnije do 2029. godine.

"Različiti pokazatelji – ponovno naoružavanje, povećanje brojnosti ljudstva, ekonomski i politički razvoj – vode ka jednoj tački: 2029. godini. Da li se to može desiti ranije? Da", rekao je Brojer za list Zidojče cajtung (Süddeutsche Zeitung).

Hibridni napadi i reorganizacija službi

Šefovi obaveštajnih službi izneli su ove tvrdnje tokom javnog saslušanja pred parlamentarnim odborom za nadzor. Pored Jegera i Selena, na pitanja poslanika odgovarala je i predsednica Vojne kontraobaveštajne službe (MAD) Martina Rozenberg. I druge zapadne obaveštajne službe smatraju da je Rusija sve spremnija da prihvati ljudske žrtve u hibridnim napadima u Evropi.

"Rusija je svojim hibridnim napadima prešla crvene linije", rekao je Selen. "Koristi se čitav arsenal sredstava, od dezinformacija do pokušaja napada, kao što pokazuje primer iz Lajpciga." Po mišljenju Jegera, ova pretnja zahteva reorganizaciju BND-a, koja je započela prošle jeseni.

"Fokusiramo se na naše protivnike, pre svega na Rusiju", rekao je on. Spoljna obaveštajna služba radi na tome da ostane tehnološki napredna i ojača svoju otpornost. Jeger je ukazao na pravac delovanja i rekao da BND mora biti "operativan čak i u uslovima rata i krize".

Planovi za veća ovlašćenja i nove napade

Vladajuća koalicija demohrišćana (CDU/CSU), socijaldemokrata (SPD) i Zelenih smatra da su BND-u i BfV-u potrebna veća ovlašćenja za borbu protiv sabotaža, špijunaže i sajber napada. To je postalo jasno tokom prve rasprave o reformi obaveštajnih službi u Bundestagu u septembru. Ministarka u Kancelariji kancelara Nina Varken (CDU) izjavila je da u budućnosti, pored istraživanja pretnji, mora biti moguće i "gašenje servera koji pripadaju hakerskim grupama koje podržava država".

Ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint očekuje da će ruski saboteri i takozvani "potrošni agenti" pokušati da napadnu nove ciljeve u Nemačkoj. "Moramo svakodnevno očekivati scenario napada u Nemačkoj", rekao je nedavno Dobrint nakon posebne sednice Odbora za unutrašnje poslove.

EPA/FILIP SINGER

Hibridno ratovanje podrazumeva kombinaciju vojnih, ekonomskih i propagandnih metoda, uključujući sajber napade i manipulaciju javnim mnjenjem, pri čemu počinioci obično pokušavaju da sakriju svoj identitet.

Povodom pokušaja podmetanja požara u objektu jedne odbrambene kompanije u Minhenu ranije ovog meseca, Dobrint je rekao da je reč o tipičnom slučaju koji uključuje "potrošne agente". Dvoje osumnjičenih – 28-godišnja Bugarka i njen zemljak, deset godina stariji od nje – trenutno se nalaze u istražnom zatvoru.

Terete se za oštećenje imovine i pokušaj podmetanja požara. Sumnja se da su iz automobila bacili zapaljive naprave. Tokom istrage pretresena su tri stana u Minhenu. Sedišta kompanije "Rohde & Schwarz", proizvođača bezbednosnih tehnologija, i kompanije "Helsing", proizvođača dronova koji snabdeva ukrajinske snage, nalaze se u blizini tog gradilišta.

Cilj je podeliti društvo i uništiti demokratiju

Martina Rozenberg, predsednica Vojne kontraobaveštajne službe, govorila je o suštinskoj promeni bezbednosne situacije.

"Dok smo nekada govorili o apstraktnoj pretnji, danas se suočavamo sa konkretnim napadima", rekla je ona. Objasnila je da je cilj tih napada podrivanje poverenja u odbrambene kapacitete države, širenje nesigurnosti i slabljenje morala Bundesvera.

EPA/CLEMENS BILAN

"Krajnji cilj je jasan: naši protivnici žele da podele društvo i unište demokratske strukture."

Obaveštajne službe svoja upozorenja povezuju sa pozivima na promene. Selen poziva na ubrzanje restrukturiranja domaće obaveštajne agencije, kao i da se njeni kapaciteti usklade sa kapacitetima evropskih partnera.

"Ne možemo poveriti sopstvenu zaštitu trećim stranama", rekao je on. Takođe je pozvao na bližu saradnju bezbednosnih službi.

"Samo posmatranje situacije nije dovoljno. Moramo delovati koordinisano", zaključio je Selen. Naglasio je da se kapaciteti obaveštajnih službi i policije međusobno dopunjuju, te da informacije moraju moći da se prikupljaju i koriste "tamo gde je to ustavno dozvoljeno i neophodno radi otklanjanja opasnosti".