Nikla je nova paravojna sila i niko joj ništa ne može; Jednu moćnu silu su već bacili na kolena FOTO

Kako piše Dojče vele, a prenosi Jutarnji list, reč je o jemenskim Hutima, pripadnicima tzv. "osovine otpora" na Bliskom istoku. Oni uživaju podršku Irana i često deluju po nalozima Teherana. 

Među ostalim članicama "osovine otpora" su libanski Hezbolah i Hamas u Pojasu Gaze.

Nakon što su SAD i Izrael krajem februara počeli da u februaru 2026. napadaju Iran, članice "osovine otpora" uzvratile su napadima na ciljeve povezane sa SAD-om ili Izraelom. Ali, sve do nedavno, Huti su uglavnom ostajali po strani.

Međutim, njihova najnovija vojna kampanja – tokom koje su jemenski borci preuzeli dodatnu kontrolu nad jemenskom obalom i nad nekoliko ostrva u Crvenom moru, stvoreni su uslovi za uspostavljanje vodene površine pod kontrolom "osovine otpora" kao dela nastojanja da se osigura nadzor nad regionalnim izvozom nafte, naveo je prošle sedmice Institut za proučavanje rata.

Iran i SAD već se bore za prevlast nad Ormuskim moreuzom, još jednim važnim plovnim putem za izvoz nafte i trgovinu.

U Iranu su novine bliske tvrdokornoj struji režima objavile hvalospeve o teritorijalnim dobicima Huta, koji su "znatno povećali važnost Sane, jemenskog glavnog grada pod kontrolom pobunjenika, kao ogranka otpora u aktuelnom regionalnom sukobu”, napisao je Kajhan, jedan od najkonzervativnijih iranskih listova.

"Novi Hezbolah"?

Tanjug/Ansar Allah Media Office via AP

Naoružano krilo Hezbolaha oslabljeno je nedavnim izraelskim napadima i gubitkom baze u Siriji, a danas deluju manje zastrašujuće.

Štaviše, čini se da Huti sada postižu ono što Hezbolah nije mogao – na primer, proteklih dana su oborili saudijski lovac F-15 projektilom za koji tvrde da su ga sami modifikovali.

Hezbolah je uspevao da obori velike izraelske bespilotne letelice i da gađa borbene avione, ali nikada nisu pogidili nijedan takav avion.

Stoga se postavlja pitanje da li bi Huti mogli da preuzmu mesto Hezbolaha kao potencijalno najvažnije, a možda čak i opasnije sila unutar "osovine otpora"? 

"Smatram da su oni (Huti) postali vredniji nego što bi Hezbolah ikada mogao da bude", kaže Farea al-Muslimi, istraživač specijalizovan za Jemen pri britanskom institutu Chatham House. 

"Naravno, Hezbolah je imao decenije iskustva i upravo je on tokom godina izgradio kapacitete Huta. Ali, Huti su ih sada nadmašili", dodaje on.

Huti "sve više obavljaju sličnu stratešku funkciju za Iran, a u nekim pogledima i korisniju", potvrđuje Andreas Krig, viši predavač na Odseku za bezbednosne studije (School of Security Studies) pri King‘s Collegeu u Londonu.

"Hezbolah je Teheranu pružao sredstvo odvraćanja protiv Izraela delujući iz Libana. Huti Iranu daju polugu uticaja na Saudijsku Arabiju, Izrael i globalni pomorski saobraćaj" rekao je Krig i dodao da smatra da je njihov strateški značaj za Teheran naglo porastao jer se Hezbolah našao pod znatno većim pritiskom.

Iranski posrednik ili saveznik?

Tanjug/Ansar Allah Media Office via AP

Ipak, za razliku od situacije s Hezbolahom, i dalje postoje neslaganja oko toga koliku tačno kontrolu Iran ima nad Hutima.

Pregled medijskih izveštaja koji je sproveo portal Amwaj sa sedištem u Iraku pokazao je da su, dok su iranski mediji slavili uspehe Huta kao pobedu iranske "osovine otpora", kanali pod kontrolom Huta bili više usredsređeni na svoju borbu protiv Saudijske Arabije, koja je uvela blokadu teritorija pod kontrolom Huta.

Huti su na kraju uspeli i da "bace na kolena" Saudijsku Arabiju stalnim napadanjem njenih vojnih baza zbog čega je ta zemlja zatražila od Omana da posreduje u postizanju privremenog primirja. 

Krig smatra da je najveća razlika između Huta i Hezbolaha autonomija.

"Huti imaju vlastito vođstvo, ideologiju, domaću bazu podrške i teritorijalni projekt", istakao je i dodao: "Teheran ih može ojačati, naoružati i imati koristi od njihovih postupaka, ali ih ne može nužno uključivati ​​i isključivati ​​po svojoj volji."

Drugi analitičari ističu da su Huti u prošlosti sprovodili određene vojne planove uprkos protivljenju Irana. 

Al-Muslimi tvrdi da su se Huti ipak u poslednje dve godine znatno približili Iranu. Redovno pristižu izveštaji o tome da Iran Hutima šalje sofisticirano oružje. 

U julu su izvori iz Irana za novinsku agenciju Rojters izjavili da je iransko vođstvo s Hutima razgovaralo o mogućnosti da oni blokiraju moreuz Bab el-Mandeb.

Jedina stvar oko koje se svi slažu jeste da će Hute biti teško obuzdati. Dosadašnje vojne operacije Saudijske Arabije, SAD-a i drugih zemalja nisu urodile plodom. 

Sankcije i ekonomski pritisak takođe obično nemaju efekta jer Hutisti ne posluju unutar međunarodnog finansijskog sistema.

Huti takođe nemaju ograničenja, odnosno, nije ih briga hoće li Izraelci bombardovati aerodrom ili će SAD bombardovati bolnicu, kaže al-Muslimi. 

U jednom se svi slažu, Huti predstavljaju veliku međunarodnu pretnju.