Putinova sudbina bi mogla biti zapečaćena?

O opštem ishodu glasanja koje se u Rusiji održava 18. i 20. septembra gotovo da nema sumnje, budući da Kremlj strogo kontroliše celu izbornu kampanju. 

Vladajuća Jedinstvena Rusija, koja se predstavlja kao Putinova stranka, ne suočava se s realnom pretnjom gubitka većine koju ima u Državnoj Dumi. 

Uprkos predvidivom ishodu, izbori će ipak pružiti pokazatelj raspoloženja javnosti u trenutku kada obični Rusi sve izraženije osećaju ekonomske i društvene posledice Putinovog dugogodišnjeg rata u Ukrajini. 

Budući da Kremlj u potpunosti režira ruske izbore, za Putina ovo glasanje nije toliko političko takmičenje koliko prilika da rezultat iskoristi kao dokaz otpornosti svog režima i potvrdu narativa o stabilnosti. 

Nijedna stranka koja učestvuje na izborima zapravo nije u opoziciji Putinu, čak i kada pojedine stranke kritikuju vladu ili optužuju Jedinstvenu Rusiju za neaktivnost po pojedinim pitanjima, one to čine ne pripisujući krivicu samom predsedniku. 

Kremlj dodatno proverava sve kandidate pre izbora kako bi osigurao da u parlament uđu isključivo prihvatljivi ljudi.

Glavni izazov Kremlja jeste zapravo da osigura visoku izlaznost, jer bi apatija birača mogla biti protumačena kao znak nezadovoljstva. 

Izlaznost na izborima 2021. iznosila je oko 52 posto, prema Centralnom izbornom poverenstvu. Vlada i lokalne vlasti pritom se često oslanjaju na takozvani "administrativni resurs" – pritisak na zaposlene državnog sektora i velikih kompanija da izađu na birališta kako bi izbegli sankcije. 

Kremlj će tražiti i visok nivo podrške Jedinstvenoj Rusiji, kako bi je iskoristio kao dokaz poverenja u Putinovo vođstvo. 

Iako formalno nije član nijedne stranke, Putin se poslednjih meseci direktnije povezao s Jedinstvenom Rusijom nego ikad. Prošlog meseca prisustvovao je stranačkoj konferenciji, a stranka se otvoreno naziva "strankom predsednika", uz predizborni slogan "biti za Putina je osnovni minimum", piše Bloomberg.

Međutim, sve je više znakova da su Rusi umorni od rata, koji je sada ušao u petu godinu, ali i zabrinuti zbog njegovih ekonomskih posledica. 

Rat postaje i sve vidljiviji deo svakodnevice, dok ukrajinski dronovi ciljaju ruske rafinerije nafte, fabrike, skladišta e-trgovine i luke i brodove na Crnom moru. 

Napadi na rafinerije doveli su do poskupljenja benzina i nestašica goriva, zbog čega Rusi u mnogim krajevima satima čekaju u redovima kako bi napunili vozila. 

Putin je priznao da ukrajinski napadi "nanose ekonomsku štetu", ali insistira na tome da se ruska ofanziva nastavlja.

Šanse za promenu ne postoje

Mogućnosti da Rusi izraze želju za promenom pritom su vrlo ograničene. Nezavisni  mediji su ugašeni, a istaknute opozicione ličnosti uglavnom su zatvorene, u izgnanstvu ili im je zabranjeno kandidovanje, zbog čega u zemlji trenutno ne postoji organizovana politička snaga koja bi se javno zalagala za trenutni prekid rata. 

Oštra represija i prema najblažoj kritici režima ili ratnih napora znači da gotovo niko nema želju da pokaže bilo šta osim potpune odanosti. 

Ne postoji javna rasprava o tome je li Putin pogrešio pokretanjem rata, niti o velikom broju žrtvama i ekonomskoj šteti koju je Rusija pretrpela. 

Glasaće se i u okupiranim teritorijama

Rusija planira da organizuje glasanje i na okupiranim područjima istočne i južne Ukrajine - uključujući delove Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti, kao i na Krimu - pod strogom kontrolom ruskih bezbednosnih službi. 

Kremlj tim izborima nastoji da dodatno učvrsti svoje teritorijalne pretenzije, nastavljajući istovremeno kampanju brisanja ukrajinske prisutnosti u tim regijama.

Jedinstvena Rusija trenutno drži ustavnu većinu sa 310 od 450 mesta u Dumi, što joj omogućuje usvajanje bilo kojeg ustavnog amandmana ili ključnog zakona bez ičije podrške. 

Novi saziv Dume delovat će sve do sledećih predsedničkih izbora 2030, na kojima bi Putin mogao osvojiti šesti mandat.

Ipak, u Kremlju postoji problem...

U Kremlju postoji podela između dve grupe oko nastavka rata protiv Ukrajine, a sam predsednik Putin zabrinut je zbog reakcije ruskih elita, barem prema rečima visokog zvaničnika ukrajinske vojne obaveštajne službe (GUR), pozivajući se na navodno presretnute ruske dokumente.  

"Iz toka pregovaračkih procesa jasno je da se režim istinski boji unutrašnjeg raspada i destabilizacije zemlje", citirala je ukrajinska novinska web stranica RBK Ukrajina zamenika šefa GUR-a Vadima Skibitskog.

On je govorio u Kijevu na samitu YES koji je organizovao ukrajinski medijski magnat Viktor Pinčuk. 

Prema predstavniku GUR-a, analiza ukrajinske obaveštajne službe zasniva se na stvarnim dokumentima Ruske Federacije koji su zarobljeni. 

"Trenutačno se oko Putina jasno pojavljuju najmanje dve grupe: prva podržava nastavak rata protiv Ukrajine, a druga nastoji da okonča borbe pregovorima", dodaje se na web stranici. 

Prema rečima ukrajinskog obaveštajnog zvaničnika, Putin je takođe zabrinut zbog uticaja oligarha, što dokazuje donošenje novih zakona o mobilizaciji, proširenje ovklašćenja bezbednosnih snaga i objavljivanje članaka u lokalnim medijima o mogućoj ponovnoj privatizaciji kompanija i preduzeća u Rusiji.