Svet klizi ka potpunoj katastrofi; Amerika se sprema za nuklearni rat?

Prema izveštaju NBC News-a, na čelu ovog preispitivanja doktrine je Elbridž Kolbi, šef politike u Ministarstvu odbrane, koji priprema dokument koji značajno odstupa od decenijama ustanovljene američke nuklearne doktrine.

Novi nacrt, prema pet izvora upoznatih sa planovima, stavlja snažan naglasak na moguću upotrebu taktičkog nuklearnog oružja kratkog dometa u slučaju regionalnog sukoba sa Kinom ili Rusijom. To je oružje namenjeno za bojno polje, a ne klasični strateški arsenal dugog dometa koji je decenijama služio kao osnova odvraćanja u Hladnom ratu. Glavni cilj nove strategije, ukoliko bi došlo do sukoba, bio bi sprečavanje eskalacije i onemogućavanje jednoj od dve sile, Kini ili Rusiji, da iskoristi trenutak kada je američka pažnja usmerena na drugu stranu.

Jedna od najvećih briga američkih stratega je moguća kineska invazija na Tajvan. Peking smatra ostrvo delom svoje teritorije, a Tajpej nastavlja da jača svoje odbrambene kapacitete. U sredu je Tajvan pokrenuo svoje godišnje vojne vežbe. Cilj je da se testira sposobnost oružanih snaga da održavaju odbrambene operacije 24 sata dnevno. Deo vežbi takođe uključuje pripremu civilnog stanovništva za prekide interneta i druge poremećaje.

Istovremeno, zabrinutost zbog nuklearne eskalacije ostaje velika i oko Rusije i rata u Ukrajini. U maju je beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko potvrdio da je dozvolio Rusiji da rasporedi deo taktičkog nuklearnog oružja na teritoriji Belorusije. U decembru prošle godine, Moskva je objavila da Belorusija ima raketni sistem Orešnik sposoban da nosi nuklearne bojeve glave. Rusija je 2024. godine ažurirala svoju nuklearnu doktrinu i formalno proširila nuklearni kišobran na Belorusiju. Vladimir Putin je istakao da Moskva zadržava kontrolu nad nuklearnim arsenalom raspoređenim u Belorusiji, ali da bi mogla da dozvoli savezniku da odredi ciljeve u slučaju sukoba, prenosi Ekspres.

Sve ove okolnosti, jačanje kineskog pritiska na Tajvan, rusko nuklearno pozicioniranje u Belorusiji i sve bliža saradnja između Moskve i Pekinga izgleda da su podstakli Vašington da temeljno preispita sopstvenu nuklearnu strategiju. Novi pristup, usmeren na taktičko oružje kratkog dometa, trebalo bi da omogući Americi fleksibilniji odgovor u regionalnim sukobima, uz izbegavanje katastrofalne eskalacije u globalni nuklearni rat.