Tri najmoćnija lidera, jedan sto; Nova Jalta na pomolu?

Ipak, izgledi da će ovaj redak susret dovesti do nekog velikog dogovora za sada su veoma mali, piše Reuters.

Pripreme za sastanak američkog predsednika Donalda Trampa, kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog predsednika Vladimira Putina traju do poslednjeg trenutka, a dnevni red i format razgovora još nisu utvrđeni, navode dva izvora upoznata sa pripremama.

Sastanak bi trebalo da bude održan u Šenženu, gde će lideri učestvovati na forumu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC). Međutim, trojica državnika na ovaj susret dolaze sa veoma različitim ciljevima.

Putin u sastanku vidi priliku da obezbedi sporazum o okončanju rata u Ukrajini pod uslovima koji odgovaraju Moskvi. Tramp, čija je politička pozicija oslabljena nedavnim izbornim porazima Republikanske stranke, nada se istorijskom trenutku, uključujući i mogućnost napretka ka trostranom sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja.

Trampov nepredvidivi stil i Sijev strogo planirani pristup

EPA/ANDRES MARTINEZ CASARES

Za kineskog predsednika Si Đinpinga, međutim, ovaj susret predstavlja nepredvidiv događaj koji nosi brojne rizike. Trampov improvizacijski stil u suprotnosti je sa Sijevim pažljivo planiranim pristupom važnim međunarodnim događajima.

Uz to, Trampova želja za postizanjem sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja nije u skladu sa kineskim stavom. Kina raspolaže znatno manjim nuklearnim arsenalom od SAD i Rusije i sebe smatra slabijom nuklearnom silom.

"To je nešto što Kinezi ne podnose", izjavio je Edgard Kagan, nekadašnji visoki zvaničnik Bele kuće za istočnu Aziju u administraciji Džoa Bajdena, a sada saradnik Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

Prema njegovim rečima, Kina ne želi da razgovara sa Sjedinjenim Američkim Državama o kontroli naoružanja, posebno ne u formatu koji bi uključivao i Rusiju.

Takvim razgovorima Peking bi, kako je objasnio, praktično prihvatio tumačenje da je već postao velika nuklearna sila koja bi trebalo da podleže sličnim ograničenjima kao Vašington i Moskva.

Za manje države koje neće učestvovati na sastanku, među kojima su Ukrajina i Tajvan, mogućnost da velike sile iza zatvorenih vrata postignu dogovor bez njihovog učešća izaziva ozbiljnu zabrinutost.

Poređenja sa Jaltskom konferencijom iz 1945. godine

Najavljeni susret već je pokrenuo poređenja sa Jaltskom konferencijom iz 1945. godine, na kojoj su se sastali lideri SAD, Velike Britanije i Sovjetskog Saveza.

Na tom skupu dogovorene su posleratne sfere uticaja i postavljeni temelji novog svetskog poretka, zbog čega je Jalta postala simbol dogovora velikih sila o sudbini manjih država.

Mogućnost održavanja nove "Jalte" izazvala je oduševljenje među ruskim nacionalistima, koji u tome vide priliku za okončanje četvorogodišnjeg rata u Ukrajini pod uslovima povoljnim za Moskvu.

Oni smatraju da bi već samo održavanje ovakvog sastanka Rusiji vratilo status supersile ravnopravne Kini i Sjedinjenim Američkim Državama.

"To pokazuje ko je važan u svetu: mi, Kina i Zapad. To je duboko simbolično, potvrda multipolarnog sveta koji Zapad negira", izjavio je ove nedelje Putinov ideolog Aleksandar Dugin za Radio Sputnjik.

Strah od nove podele sveta – od Kijeva do Tokija

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon, File

Ipak, mogućnost održavanja ovakvog sastanka izazvala je zabrinutost od Kijeva do Tokija, tvrde izvori upoznati sa reakcijama tamošnjih vlada.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je prošlog meseca na opasnost od novog dogovora velikih sila kojim bi bile podeljene interesne zone.

"Zaista ne želimo da se ovo pretvori u 'Jaltu 2, 3 ili 4', sa novom podelom sfera uticaja", poručio je Zelenski.

Za Kinu je poređenje sa Jaltom posebno nezgodno, budući da nije bila pozvana na konferenciju 1945. godine, dok se danas Peking predstavlja kao zagovornik interesa manjih država.

Hoće li Ukrajina biti tema razgovora?

Jedno od ključnih pitanja uoči sastanka jeste da li će na dnevnom redu biti rat u Ukrajini.

Moskva nastoji da otvori razgovore o sukobu, dok se Peking protivi tome da ta tema bude uvrštena u dnevni red, tvrde jedan izvor upoznat sa pripremama i evropski diplomata, koji su govorili pod uslovom anonimnosti.

Američki zvaničnik izjavio je u petak da Tramp verovatno neće pokretati pitanje rata u Ukrajini, uz ocenu da trilateralni razgovori nisu odgovarajući format za raspravu o tom sukobu.

"Razmenjuju se predlozi o mogućem dnevnom redu. U svakom slučaju, sastanak će sigurno biti zanimljiv i, naravno, privući će pažnju ljudi širom sveta", izjavio je u ponedeljak portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Iako za sada nema naznaka da bi susret mogao da donese konkretan sporazum, činjenica da će za istim stolom sedeti lideri Rusije, SAD i Kine već je izazvala pažnju svetske javnosti. Posebno će biti važno da li će trojica državnika uspeti da pronađu zajednički jezik o pitanjima koja direktno utiču na globalnu bezbednost i budući odnos snaga u svetu.