Tramp slučajno otkrio svoju najveću slabost

"Jedan prijatelj je nedavno zaključio da predsednik Tramp zaista zaslužuje Nobelovu nagradu za mir jer je već osam puta okončao rat u Iranu", s pravom se podsmevao Volstrit žurnal u uvodniku.

Tramp je na društvenim mrežama u subotu objavio: "Sjedinjene Države su naoružane i spremne za akciju protiv Islamske Republike Iran na nivou vojnog terora, sile i moći kakav nije viđen od Drugog svetskog rata. Međutim, Iran i druge zemlje Bliskog istoka su nas upravo zamolile da odložimo svaki napad jer je okvir sporazuma dogovoren."

Novi ringišpil na tržištima

Ponovo je podigao nivo pretnje od udara, ali je to odavno izgubilo kredibilitet. Osim na tržištima, gde je ponedeljak doneo novu vrtešku: cene sirove nafte marke Brent pale su za skoro 5 procenata u podne; berzanski indeksi su porasli, investitori se ponovo nadaju da bi pregovori mogli da smire krizu u ekonomski vitalnom Zalivu.

Blumberg je u ponedeljak oko podneva izvestio da je Iran nagovestio da pregovori o dozvoljavanju prolaska većeg broja brodova kroz Ormuski moreuz napreduju. Agencija je citirala Esmaila Bagaeija, portparola iranskog Ministarstva spoljnih poslova, koji je rekao da Iran pregovara sa Omanom o "privremenoj" ruti koja bi osigurala bezbednost brodova, dodajući da "trenutno ne pregovaramo sa Sjedinjenim Državama".

Suočeni smo sa situacijom u kojoj obe strane još uvek nisu sklone kompromisu koji bi stvorio barem trajno primirje, što bi bio pozitivan ishod. Sveobuhvatni mir i rešavanje odnosa u regionu je udaljeni cilj – još jedan argument koji povezuje rat u Ukrajini i Iran. Ili, kako F. Gregori Gauz III, profesor emeritus na Bušovoj školi za upravljanje i javnu službu na Univerzitetu Teksas A&M, navodi u časopisu "Forin Afers": "Igrači u regionu se nisu promenili: ohrabreni Iran sa nerešenim dugovima, oslabljeni, ali ne i poraženi iranski saveznici, Izrael koji, umesto kompromisa, prihvata stanje gotovo stalnog rata. Scena je postavljena za sledeće rasplamsavanje sukoba."

Tramp, koji je dinamiku sukoba i pregovora prepustio Iranu, otkriva svoju veliku slabost u objavi na društvenoj mreži: "... Složio sam se, za buduću korist sveta i opstanak uspešnog i prosperitetnog Irana, da prekinem napad, pod uslovom da možemo brzo postići dogovor."

Ranjivost otkriva reč "brzo", što će podstaći iranske pregovarače da uspore. Diplomatija i međunarodni odnosi, posebno mirovni sporazumi, ne funkcionišu pod pritiskom brzine jer to ne stvara održive uslove. Još jedna potvrda da Trampu nedostaje ne samo strategija već i taktika, bez koje nema uspeha.

Trampove slabosti pojačava pregovarački tim koji ne može da se nosi sa Irancima u smislu razumevanja diplomatskih nijansi, a veliku ulogu igra i nedostatak saveznika: SAD su, pošto su same krenule u akciju, ostale bez podrške Evrope i Azije. Kupuju više američkog tečnog prirodnog gasa, ali u ovoj fazi ne žele da budu deo rešavanja krize.

Nedostatak odbrambenog, protivvazdušnog naoružanja više nije tajna; zbog velike potrošnje u Zalivu, i Ukrajina je ostala bez njega (Volodimir Zelenski upozorio je da je Ukrajina ostala bez raketa-presretača za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, javlja Hina vesti dpa) – još jedan dokaz povezanosti između ratova.

"Iran se sada pozicionira kao hegemon, misleći da je preživeo najgore što mu SAD mogu učiniti i da ima sposobnost da izvrši pritisak na globalnu ekonomiju", objasnio je za Blumberg tokom vikenda Piter Frankopan, profesor globalne istorije na Oksfordu.

Ali čak i ta pozlata ima pukotine: postoji stalno trenje između dva pola moći, civilnog i vojnog. Ujedinjuje ih nacionalni interes, razlike su pre svega u modelu za postizanje ciljeva. Sve ozbiljnija pretnja režimu je pad standarda i kvaliteta života srednje klase, što bi, ako se sukobi nastave i ne dođe do poboljšanja, moglo da pokrene unutrašnje nemire.

SAD nastavljaju da održavaju prednost, uključujući i superiornu vojnu silu koja je stekla kontrolu nad iranskim nebom. Otporna ekonomija je važan alat u američkim rukama, kao i, kako piše Gauz III, "očajnička želja Teherana da postigne ublažavanje pritiska sankcija".

Iran može računati na maksimalno strpljenje stanovništva još neko vreme, jer se ova politika sprovodi od 2018. godine. Kontrola nad Ormuskim moreuzom je najveća snaga Islamske Republike, a uticaj oslabljene, ali otporne grupe saveznika, od Hezbolaha do milicija u Iraku i Huta u Jemenu, daje novu vrednost asimetričnoj odbrani Irana koja uključuje napade na zemlje Zaliva i preti regionalnim sukobom.

Profesor Gauz III smatra da će Iran zadržati "fundamentalne elemente svoje regionalne politike iz proteklih 47 godina: protivljenje Izraelu, otpor američkoj moći i mešanje u politiku slabih arapskih država".

Vali Nasr sa Univerziteta Džons Hopkins u "Fajnenšel tajmsu" tumači da Iran "eskalira imajući u vidu krajnji rezultat – da kontroliše američko ponašanje i primora SAD da preispitaju svoje opcije".

Kinezi ne bi imali ništa protiv da se umešaju

Rusija je zadovoljna što je Ukrajina ostala bez protivbalističke odbrane. Kina nastavlja da sve prati jer ne želi da se izloži sukobu na bilo koji način, svesna cene koja bi to sa sobom donelo.

Profesor Gauze III sažeto objašnjava neuspeh strategije izraelskog premijera Benjamina Netanjahua: "Izrael, iako je pobedio u ratovima u protekle tri godine, nije pokazao interesovanje da svoje uspehe pretvori u diplomatske inicijative. Izabrao je da igra ulogu regionalnog ometača uveren da je njegova vojna moć dovoljna za neograničenu zaštitu. To je sumnjiva opklada, s obzirom na to da je njegova tvrda moć bila podjednako impresivna i pre 7. oktobra."

Iran možda pristaje na neke ustupke kako bi postigao svoje ciljeve, pre svega na ekonomskom frontu, ali Trampov bezobziran rat vratio je region u stanje u kom je bio pre 7. oktobra i terorističkog napada Hamasa na Izrael. Kako kaže Frankopan, Iran kao hegemon.

"Želim da im pružim i poslednju priliku"

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Iranu preti "obezglavljivanje" ukoliko ne pristane na sporazum kojim bi se okončao sukob između dve zemlje, poručivši da Teheran ima još jednu poslednju priliku da postigne dogovor.

"Mislim da bismo možda mogli nešto da postignemo, ali želim da im pružim i poslednju priliku pre dekapitacije", rekao je Tramp, ponovivši pretnju da će pokrenuti veliki vojni napad na Iran.