Trampov poraz ide naruku Putinu?; Ovo je pet posledica debakla republikanaca na međuizborima

Evo pet zaključaka iz rezultata izbora.

1. Opelo za američku demokratiju bilo je preuranjeno

Juriš na Kapitol, pokušaji da se promene pravila izbornog procesa, uporno zaobilaženje Kongresa putem izvršnih naredbi i još mnogo toga – postojala je duboka zabrinutost da bi američka demokratija pod Donaldom Trampom mogla brzo da bude demontirana i zamenjena autoritarnim sistemom. Pa ipak, američke demokratske institucije pokazale su se otpornijim nego što su se mnogi plašili.

Mnogi birači suprotstavili su se Trampovoj težnji ka praktično nekontrolisanoj moći. Žele da institucionalni sistem kontrole i ravnoteže ponovo funkcioniše.

Prema izlaznoj anketi agencije AP, otprilike 30 procenata birača ocenilo je da je stanje demokratije najhitnije pitanje nacije. Oko 70 odsto smatra da Kongres nije uspeo da izvrši dovoljan nadzor nad predsednikom.

Ovim ishodom izbora, birači su poslali jasan signal u korist jačeg parlamentarnog nadzora nad izvršnom vlasti. Donald Tramp može da nastavi da pokušava da vlada zaobilazeći Kongres i putem predsedničkih dekreta, ali Kongres je taj koji drži odlučujući deo uticaja: budžet. Demokrate mogu predsedniku da uskrate sredstva koja su mu potrebna za njegov politički program. Štaviše, sada mogu da osnuju parlamentarne istražne odbore i da njegovu administraciju stave pod značajan pritisak da opravda svoje postupke.

2. Demokrate i dalje imaju šanse da pobede na izborima – i te kako!

Dugo vremena, Demokratska stranka je bila prvenstveno zaokupljena sopstvenim unutrašnjim borbama. Nedostajalo joj je ubedljivo vođstvo, jedinstvena strategija i jasan odgovor na to kako bi ponovo mogla da obezbedi većinu. Sada je, međutim, stranka na impresivan način pokazala da je daleko od toga da je istrošena sila.

Dobici postignuti u mnogim tradicionalnim republikanskim uporištima su senzacionalni. Demokrate su zabeležile uspehe u državama poput Teksasa i Južne Karoline, a u Kanzasu su čak izabrali njihovog kandidata za senatora po prvi put još od 1932. godine. Istovremeno, izbori su u prvi plan izneli nova lica – mlađe, često izrazito progresivne političare. Oni bi mogli da usmere stranku u novom pravcu.

Posebno je vredan pažnje uspeh "Demokratskih socijalista Amerike", čiji je politički stav znatno levlje od ustaljene pozicije Demokratske stranke. Najmanje pet kandidata koje podržava ta organizacija spremno je da uđe u Predstavnički dom.

Oni se zalažu za snažniju socijalnu politiku, fokusiraju se na pristupačno stanovanje, zdravstvenu zaštitu, radna prava i veće ograničavanje uticaja velikih korporacija.

"Oduvek je preovladavao stav da takvi kandidati ne mogu da pobede na nacionalnom nivou", kaže za DW politički analitičar Brendon Born iz nemačke Fondacije Bertelsman. Pa ipak, nekoliko njih je sada uspelo baš to. Njihov uspeh mogao bi da promeni unutrašnju stranačku debatu o tome za šta bi demokrate trebalo da se zalažu u budućnosti – i kako nameravaju da povrate glasače pred predsedničke izbore 2028. godine.

3. Republikanci suočeni sa žestokom unutrašnjom borbom oko svog budućeg pravca

Za republikance je situacija obrnuta. Donald Tramp je već jasno stavio do znanja da se ne smatra odgovornim za poraz. Da se on lično kandidovao na izborima, ishod bi bio potpuno drugačiji, poručio je predsednik na svojoj društvenoj mreži, Truth Social.

Međutim, unutar njegove sopstvene stranke mnogi verovatno stvari vide sasvim drugačije. Kritičari koji su bili marginalni tokom proteklih meseci i godina sada bi mogli početi da istupaju sa obnovljenim samopouzdanjem. Sve će teži biti da se potisne pitanje da li je Trampov način vođenja politike pravi put napred za republikance.

U pitanju je mnogo više od samo privremenog izbornog poraza. Tramp ne može da se kandiduje za treći mandat 2028. i republikanci stoga moraju da razmotre ko će ga politički naslediti. Ko će preuzeti kormilo? I, možda još važnije, sa kojom platformom?

Ovaj trenutni poraz mogao bi tu debatu značajno da ubrza. Borba za moć oko političke budućnosti Republikanske stranke sada je gotovo neizbežna.

4. Pravi pobednik izbora je u Teheranu

Rezultat američkih međuizbora verovatno će imati i međunarodne posledice. Razvoj događaja posebno pažljivo će se pratiti u Teheranu i Moskvi.

Za iransko rukovodstvo, Trampov poraz je dobrodošla vest – ne samo zato što je pritisak na rat sa Iranom i povezani ekonomski teret koštao republikance značajnog broja glasova.

Epa/JUSTIN LANE

Troškovi života su bili odlučujuće pitanje za mnoge Amerikance. Posledice sukoba u koji je umešan Iran dovele su do rasta cena energenata, što će verovatno značajno pojačati unutrašnji politički pritisak na Trampa da postigne trajni dogovor sa Teheranom.

Generalno gledano, čini se da je američki predsednik trenutno odlučan da smanji troškove svoje spoljne politike – naročito u oblastima koje su već politički sporne. Na primer, neposredno pred međuizbore najavio je da će obustaviti vojnu pomoć Izraelu – dve godine ranije nego što je prvobitno bilo planirano.

Situacija za Ukrajinu ostaje složena. Izborni rezultati mogli bi da ohrabre Trampa da nastavi sa približavanjem Moskvi. Veoma kontroverzan "dizel aranžman" sa Moskvom već je ukazao na snažan ekonomski pritisak da se unutar Sjedinjenih Država snize cene energenata i robe. Kako bi ublažio taj pritisak, Tramp bi mogao da insistira na novim dogovorima sa Rusijom, što bi položaj Kijeva učinilo još težim.

"Veoma je poražavajuće to što, pet godina nakon početka invazije punih razmera, ne možemo da se nadamo nikakvoj pobedi", rekla je za DW ukrajinska poslanica Kira Rudik. "Umesto toga, nadamo se da oni koji dolaze na vlast nisu proruski orijentisani i da će stati na kraj nastojanjima da se Rusija vrati na globalnu političku scenu."

EPA/EMILY CURIEL

Istovremeno, međutim, snage koje su dugo kritikovale Trampovu politiku prema Rusiji – i pozivale na snažniju podršku Ukrajini – dobijaju na zamahu. Konkretno, kritičari iz obe stranke, koji se protive previše pomirljivom stavu prema Moskvi, mogli bi da iskoriste izborne rezultate kako bi proširili svoj uticaj u Kongresu.

5. Izbori imaju posledice i po ostatak sveta

Prema rečima Ijana Lesera iz "Nemačkog Maršalovog fonda", rezultati američkih međuizbora mogli bi da promene i transatlantske odnose. "U mnogo čemu, ovo zaista pravi veliku razliku za Evropu – i to u nekoliko ključnih oblasti", kaže on za DW.

Na primer, demokrate bi mogle da pokušaju da ponovo ojačaju dijalog između Evrope i Sjedinjenih Država. Zahvaljujući svojoj većini, oni dobijaju veću kontrolu nad Trampovom politikom prema NATO. Mogli bi da utiču na budžetske odluke i vojno finansiranje, kao i da – iz parlamentarne perspektive – otežaju sprovođenje bilo kakvih planiranih smanjenja američke podrške. Štaviše, zajednički stavovi o pitanjima kao što su klima ili životna sredina mogli bi ponovo da dobiju na težini.

"I samo obnavljanje određenog nivoa poverenja i predvidljivosti – bez obzira na to kako se ono postigne – donelo bi značajnu promenu", objašnjava Leser.

On, međutim, tu dodaje i jednu ogradu: "Kada je reč o carinama, stvari su nešto složenije, jer u SAD očigledno postoje interesne grupe koje žele da ih zadrže. Ipak, ukoliko bi došlo do uvođenja novih i naročito agresivnih carinskih mera, Kongres bi se gotovo sigurno usprotivio – uz podršku obe političke strane."