Dva rata su se spojila; "Ako Putin izgubi..."

Stier je u emisji "Brifing" istakao da je trenutno, kada je reč o sukobu SAD i Irana, niti primirje, niti puni rat. 

"Donald Tramp je uvideo da nije postigao strateške ciljeve. Nije došlo do promene režima, niti kontroliše Ormuski moreuz. Sada je Tramp preuzeo taktiku da na svaku iransku provokaciju ili nešto što smatra kršenjem primirja bombarduje infrastrukturu, na primer most ili neko postrojenje", istakao je Stier.

Onda se, kako dodaje, opet ide ka deeskalaciji da ne bi došlo do otvorenog sukoba. 

"Benjamin Netanjahu je Trampa uveo u konflikt iz kojeg mu je teško da se izvuće. Ne možemo isključiti mogućnost dodatne eskalacije, ali mi se čini da su male šanse za američku kopnenu invaziju", kazao je on.

Napominje da u Iranu postoje različite struje, pa tako i ona koja želi primirje i ona koja ga krši.

"Događa se i povezivanje ovog sukoba s drugima. Papa Franjo je govorio o trećem svetskom ratu u komadićima ili delovima. Možda ne možemo govoriti o trećem svetskom ratu, ali se ti delovi sada nekako spajaju i vidimo kako se Iran i sukob na Bliskom istoku i ruska invazija na Ukrajinu sve više povezuju", naveo je on.

"Svakodnevno imamo dokaze o saradnji Irana i Rusije, a s druge strane Ukrajina je razvila vrhunsku tehnologiju oko dronova kojom je pomogla američkim snagama u ovom ratu s Iranom. U pozadini je kraj američke dominacije ili onoga što smo zvali 'pax americana'", dodaje Stier.

On zatom navodi da čak i režim u Iranu, koji je doživeo strašne udare i koji je praktično obezglavljen, opstaje i dobija pomoć drugih izazivača.

"Kina je glavni izazivač u svakom pogledu, od svemira do dubina mora, od tehnologije do ideologije. Rusija bi htela da bude u tom rangu, ali nije. Vladimir Putin nije uspeo da Rusiji vrati status supersile iz doba Sovjetskog Saveza. Zaglavio je u suludoj agresiji koju je započeo protiv Ukrajine i gubi uticaj u mnogim delovima sveta, na primjer na Kavkazu”, naglašava Stier, napominjući da je i Tramp očigledno precenio moć američkih snaga i krivo procenio Iran.

Sada je, tvrdi, vidljivo da se želi izvući iz te situacije, ali to ne ide lako.

"Mislim da je on, ili barem njegovi savetnici, svestan opasnosti da ne zaglavi, da mu se ne dogodi ono što se dogodilo Putinu. Iran je shvatio da mu kontrola nad moreuzom daje veliku pregovaračku moć. Zatvaranjem Crvenog mora preko svojih saveznika Huta bi itekako zakomplikovao", nave je Stier.

Takođe, ističe da Evropa elektrifikacijom nastoji da bude što manje zavisna od uvoza fosilnih goriva, ali da neće uspeti da, u slučaju eskalacije energetske krize i daljnjeg porasta cena energenata, donese mere za pomoć državama članicama kao u doba kovid-krize, jer bi to eminovno vodilo u inflaciju. 

Ukrajina je, s druge strane, kako kaže, u svojoj nevolji imala sposobnost da se tehnološki razvije. Upotrebom dronova promenila je koncepciju ratovanja i danas je u boljoj poziciji nego kada joj nije uspela kontraofanziva. 

"To ne znači da su patnje Ukrajine gotove. Mislim da je teško govoriti o kraju rata jer bi ga mogao zaustaviti čovek koji ga je i pokrenuo, Vladimir Putin, ali ne vidim da je on željan da to učini. Ako se rat zaustavi, Rusi bi doveli u pitanje sudbinu Putina jer bi tražili da podnese račune, a oni to sa svojim liderima ne rade na miroljubiv način", procenjuje Stier.