Putin sprema novu mobilizaciju?; "Tukli su ih dok nisu potpisali ugovor"

U manjim ruskim gradovima i mestima, neki vojni regruteri pribegavaju hapšenju muškaraca na ulicama, ispred njihovih radnih mesta ili pod izgovorom rutinske provere dokumenata, kažu advokati, aktivisti za ljudska prava i očevici, prema Vol strit žurnalu. Kada budu dovedeni u vojnu kancelariju, muškarcima se navodno preti ili ih tuku dok ne potpišu ugovor o odlasku u rat. Takva kampanja pritiska podseća na delimičnu mobilizaciju koju je ruski predsednik Vladimir Putin proglasio u jesen 2022. godine, kada su ruske pozicije na bojnom polju bile ozbiljno ugrožene nedostatkom ljudstva i velikim žrtvama. Istovremeno, to je podstaklo spekulacije među ruskim analitičarima i političkom elitom o tome da li je trenutna praksa uvod u novi talas mobilizacije. Ruske vlasti nude sume novca koje menjaju život, često veće od njihove godišnje plate, muškarcima koji su spremni da se prijave za borbu. Ali regrutovanje je postalo teže zbog izveštaja o zloupotrebama unutar ruske vojske i sve smrtonosnijih kapaciteta Ukrajine, koji su smanjili prosečan životni vek vojnika na bojnom polju na minute, dane ili nedelje.

"Vlasti su pribegle nasilnoj metodi, gde okupljaju muškarce i odvode ih", rekao je advokat Artjom Kliga, koji pomaže onima koji tvrde da su prisilno regrutovani.

Takve mere su ruski ekvivalent prisilne regrutacije koju Ukrajina sprovodi zbog sopstvenog nedostatka radne snage. Dok je regrutovanje u Rusiji zvanično dobrovoljno, policija i druge bezbednosne službe ponekad sarađuju sa vojnim regruterima kako bi postavili zamke za muškarce, a zatim ih primorali pretnjama hapšenjem ili fizičkim nasiljem ako se ne povinuju, prema rečima ljudi upoznatih sa slučajevima. U jugozapadnom Penzenskom regionu, gde se za regrutere kaže da su posebno agresivni, stanovnik Vladislav Leonidov rekao je da je u maju pronašao poznanika u vojnoj kancelariji nakon što je čovek nestao na nekoliko sati. Pozvan je u lokalnu policijsku stanicu pod izgovorom provere ličnih podataka. Kada je stigao, tamo su ga čekala dva vojna regrutera, odvodeći ga u kancelariju za regrutaciju, gde su ga udarali nogama u predelu jetre i bubrega, tvrdi Leonidov. Uspeo je da interveniše i izbori svoje puštanje na slobodu tek kada je bio spreman za lekarski pregled.

"Da smo stigli dva sata kasnije, odveli bi ga. Kreću se veoma brzo", rekao je.

Racije koje su sproveli policajci i regruteri u Penzi privukle su pažnju lokalnih stanovnika, koji su objavili nekoliko video snimaka protesta protiv ove prakse na mreži. Jedan video snimljen ispred vojne kancelarije prikazuje muškarce u civilu kako sede u vojnom kombiju okruženi uplakanim ženama. "Tukli su vas, primorali su vas!", kaže jedna od žena kroz suze.

Ruske vlasti, koje su godinama oduševljene prisilnim regrutovanjem u Ukrajini, umanjuju značaj incidenata i prete da će se obračunati sa onima koji objavljuju video snimke. Šef vojne kancelarije u Penzi, Andrej Surkov, rekao je na sastanku sa vladinim zvaničnicima da su racije usmerene isključivo na one koji izbegavaju vojnu službu. Penzenska filijala Ministarstva unutrašnjih poslova negirala je da su muškarci slati na prve linije fronta u racijama i zapretila pravnim posledicama za svakoga ko objavi ili distribuira takve video snimke.

"Ti video snimci nemaju nikakve veze sa slanjem ljudi u zonu specijalnih vojnih operacija", navodi se u saopštenju ministarstva, u kojem je korišćen zvanični ruski naziv za rat u Ukrajini.

"Oni koji šire lažne informacije snosiće pravne posledice u skladu sa zakonima Ruske Federacije."

Bloger Stanislav Morozov, koji je snimio dokumentarac o ovoj temi, rekao je da je postao predmet istrage ruske Federalne službe bezbednosti (FSB).

"Nisu mi zabranili da nastavim, ali su mi jasno stavili do znanja da je u mom najboljem interesu da to ne učinim", rekao je.

Od desetina članova porodica prisilno regrutovanih muškaraca sa kojima je razgovarao, većina mu je rekla da su potpisali ugovor nakon što su im oficiri pretili da će ih drogirati i odmah uhapsiti. Deo pritiska dolazi od regionalnih programa u raznim delovima Rusije koji nude trećim licima novčanu nagradu za dovođenje nekoga u vojnu kancelariju. U većini slučajeva, to je 100.000 rubalja, ili oko 1.300 dolara. Morozov kaže da su oglasi postavljeni u stambenim zgradama u Penzi sa porukom:

"Dovedite prijatelja u regrutni centar i dobićete 100.000 rubalja."

Kristina Kormilitsyna / Sputnik / Profimedia

Slične kampanje se sprovode i u drugim delovima zemlje, kao što je Tatarstan, gde se proizvodi većina ruskih dronova, zatim u Amurskoj i Jaroslavskoj oblasti i u gradovima Kaluga, Voronjež i Arhangelsk. Broj slučajeva prisilne regrutacije takođe raste, tvrde Kliga i aktivisti za ljudska prava. Analitičari smatraju da su mere verovatno odobrene od strane Kremlja zajedno sa Ministarstvom odbrane, ali se sprovode različitim intenzitetom u zavisnosti od regiona. Taktika je uglavnom povezana sa brzim rastom ruskih žrtava na bojištu, koje sada, prema vojnim analitičarima, iznose između 30.000 i 40.000 poginulih i ranjenih mesečno.

"Nekako moraju da uvedu isti broj ljudi u službu, i što je manje onih koji su spremni da dobrovoljno potpišu ugovor, to veći pritisak moraju da primene", rekao je Grigorij Sverdlin, osnivač antiratne nevladine organizacije "Izgubi se", koja pomaže Rusima da izbegnu vojnu službu.

Američki zvaničnici kažu da su mere verovatno dovele neke nove trupe na front, ali ne dovoljno da bi se napravio veći proboj . Kremlj i dalje razmatra novi talas prisilne mobilizacije, kažu oni, koji bi mogao poslati još nekoliko hiljada vojnika na front. Takva odluka, procenjuju, verovatno bi usledila nakon ruskih parlamentarnih izbora zakazanih za 20. septembar. Ekonomski problemi Rusije i rastući vojni kapaciteti Ukrajine dodali su hitnost debati o mobilizaciji. Ako Putin ostane pri svom zahtevu da Rusija preuzme ceo istočni ukrajinski region Donbas, "možda neće imati drugog izbora nego da proglasi mobilizaciju", rekao je Ruslan Puhov, direktor Centra za analizu strategija i tehnologija, moskovskog instituta za odbranu. Dok je prvi talas mobilizacije bio usmeren na rezerviste i muškarce sa vojnim iskustvom, novi talas bi verovatno doveo ljude sa malo iskustva i još manje želje za borbom na front. Politički rizici takvog poteza mogli bi nadmašiti vojne koristi koje bi doneo frontu. Neki Rusi su otvoreno tvrdili da bi se mobilizaciji suprotstavilo nasiljem. "Čim mi daju oružje, pucaću u one koji su me mobilisali", rekao je Dmitrij Rogin, 53-godišnji ruski rezervni oficir koji bi mogao biti među pozvanima.