Pobegao iz Rusije da izbegne rat – sada čeka deportaciju u Hrvatsku

Kada je ruska agresija na Ukrajinu počela u februaru 2022. godine, Nikita Zvezdov je imao 15 godina. U aprilu 2024. godine, odmah nakon svog 18. rođendana, pozvan je u vojsku. Nedugo pre toga, izbačen je iz stručne škole u ​​Krasnojarsku. Uveren je da je namerno pao na ispitima tamo: poslednjih godina, medijski izveštaji su sve češći da se učenici ne samo regrutuju za vojsku, već im se i sprečava da polože ispite kako bi mogli biti mobilisani. Ove tvrdnje se ne mogu nezavisno proveriti.

Poziv u vojsku uskoro stiže.

Zvezdovu je lično uručen poziv za regrutaciju u njegovom stanu. U maju 2024. godine stigao je u vojnu jedinicu broj 25573 u blizini Usurija. Na onlajn forumima, ova jedinica je opisana kao "najozloglašenija" i "kriminalna" u Rusiji, jer vojnici često gube živote tokom obuke. Pored toga, postoje brojna svedočanstva o zlostavljanju, iznudi i premlaćivanju.

Zvezdov kaže da su on i drugi regruti već bili pod pritiskom oficira da potpišu ugovor o služenju vojske tokom njihovog putovanja do jedinice. "Obećao sam sebi i svojoj porodici da neću potpisati ugovor", kaže Zvezdov, ističući da nikada nije želeo da učestvuje u ratu protiv Ukrajine.

U očaju, kaže, čak je pokušao da izvrši samoubistvo, ali su ga neki oficiri sprečili. Nakon toga, narednik, pod pretnjom krivičnog gonjenja, prisilio ga je da potpiše ugovor.

Zvezdovljev slučaj nije izuzetak. Zbog nedostatka muškaraca, mnogi regruti su primorani da potpišu ugovore o vojnoj službi. Nekoliko majki ruskih vojnika je za nezavisni ruski portal ASTRA reklo da su njihovi sinovi prevareni i zlostavljani, i da su prisiljeni da potpišu ugovore koji su doveli do njihovog slanja na prve linije fronta.

Beg iz Rusije u Hrvatsku

Mesec dana nakon potpisivanja ugovora, Zvezdovu je rečeno da će biti raspoređen u jurišne jedinice u okupiranom delu Ukrajine blizu Melitopolja, jedinice koje su trpele izuzetno velike gubitke. "Nisam imao drugog izbora nego da pobegnem", seća se Zvezdov.

Alexander Polegenko / Zuma Press / Profimedia

Kada je dobio prvu platu od 40.000 rubalja (oko 450 evra), zatražio je odsustvo, navodno da bi nabavio opremu za front. Mobilisani bivši zatvorenik bio je zadužen za njegov nadzor. Zvezdov je morao da mu se javlja svakih nekoliko sati putem WhatsApp-a. Ali imao je sreće: njegov stražar nije bio posebno revnostan. Zvezdov je bacio uniformu, spakovao stvari i pobegao u Jermeniju.

Samo šest meseci kasnije, za njim je izdata poternica zbog dezerterstva. Ali do tada je već otišao dalje – prvo u Bosnu i Hercegovinu, a zatim u Hrvatsku. Tamo je zatražio politički azil. Ne čekajući odluku Zagreba, u decembru 2025. godine nastavio je putovanje ka Nemačkoj, gde je takođe podneo zahtev za azil.

Nemačka je odbila njegov zahtev i, u skladu sa Dablinskom uredbom, poslala ga je u Hrvatsku, prvu državu članicu EU u koju je ušao.

Zašto im Nemačka ne pruži utočište?

Prema rečima aktivista za ljudska prava, ruski dezerteri u Nemačkoj praktično nemaju nikakve šanse da dobiju azil, iako su predstavnici prethodne nemačke vlade tvrdili da će odbijanje vojne službe i dezerterstvo priznati kao valjane razloge za politički azil.

Ovakve javne izjave političara nikada nisu bile zakonski zagarantovane, upozorava aktivista za ljudska prava Aleksej Kozlov iz berlinske organizacije Solidarus. Prema njegovim rečima, mobilizacija ili raspoređivanje na bojište samo po sebi nije razlog za davanje azila prema nemačkom zakonu. Azil se može očekivati samo ako je osoba poslata u rat protiv Ukrajine iz političkih razloga, kaže Kozlov.

Ovo u suštini potvrđuje i Nemačka kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF) u odgovoru za DV. Postupci za azil, navodi kancelarija, zasnivaju se na individualnoj proceni svakog slučaja, u kojoj se svaka priča o progonu pažljivo ispituje. Pojedinačni razlozi zbog kojih osoba tvrdi da je progonjena su uvek odlučujući. "Zaštita se odobrava samo ako postoji stvaran i osnovani strah od ličnog progona ", kaže BAMF.

Niko ne štiti dezertere.

U stvarnosti, postoje stotine svedočanstava o zarobljenim ruskim dezerterima koji se direktno šalju na bojište gde su zlostavljani. Od početka ruske invazije na Ukrajinu, ASTRA je identifikovala 29 ilegalnih zatvora za ruske vojnike koji odbijaju da se bore. Tamo oficiri iznuđuju novac od vojnika, drže ih u nehumanim uslovima, uriniraju po njima, izgladnjuju ih, tuku ih, muče, pa čak i ubijaju.

Shutterstock AI/Shutterstock

Takve zatvore organizuje vojska u podrumima, napuštenim industrijskim pogonima i drugim zgradama. Hiljade ruskih vojnika i ukrajinskih građana, uključujući ranjenike i invalide, bili su pritvoreni u ovim mučilištima. Većina zatvora koje je identifikovala ASTRA nalazi se u okupiranim ukrajinskim regionima Lugansk i Donjeck, ali neki se nalaze i na ruskoj teritoriji.

Prema podacima ASTRE, ruska vojska je postavila pravi "objekat za mučenje" u rudniku Petrivske u Donjeckoj oblasti. "Dovode vojnike sa kesama na glavama. Ne dobijaju hranu. Ako treba da idete u toalet, daju vam malu kesu. Vesili su nas o plafon lancima za ruke i noge", kaže bivši ruski vojnik Danilo.

Bivši zamenik komandanta voda je pritvoren zajedno sa svojim vojnicima zbog odbijanja da ode na bojište. Nakon mučenja, uspeo je da pobegne iz svoje vojne jedinice 2024. godine.

Redovan izvoz iz Nemačke u Rusiju!

Čak i kada uspeju da pobegnu, ruskim dezerterima preti deportacija u Rusiju – čak i iz Nemačke. Prema podacima nemačkog Bundestaga od početka 2026. godine, ukupno 126 ljudi je deportovano direktno u Rusiju tokom 2025. godine.

U maju 2026. godine, Viši upravni sud Berlina i Brandenburga poništio je raniju odluku Upravnog suda u Berlinu kojom je ruskom regrutu dodeljena zaštita. Niži sud je utvrdio da postoji mogućnost da vojnik bude primoran da potpiše ugovor o vojnoj službi tokom služenja vojnog roka. Međutim, viši sud je utvrdio da ovi rizici nisu dovoljno ozbiljni da bi opravdali dodeljivanje zaštite.

Prema Kozlovljevim rečima, samo mali broj ruskih dezertera uspeo je da dobije azil.

Utočište u crkvi

Nakon što mu je zahtev za politički azil odbijen u Nemačkoj, Nikiti Zvezdovu je odobren crkveni azil. Hrišćanske zajednice ga odobravaju u slučajevima kada bi deportacija mogla da ugrozi nečiji život ili zdravlje.

Zahvaljujući tome, mladić se preselio iz izbegličkog centra u evangelističku crkvu blizu Ahena. Tamo je smešten u sobu sa još deset ljudi i veći deo dana provodi radeći u kuhinji ili u dvorištu. To mu omogućava da izbegne deportaciju i ostane u Nemačkoj.

Sergey Bobylev / Sputnik / Profimedia

U noći 16. juna, nemačka policija je došla u centar u kome je ranije živeo da uhapsi Zvezdova. Trebalo je da bude transportovan u Lajpcig, a sledećeg jutra deportacionim letom poslat u Hrvatsku.

Zvezdov jedva čeka 30. jul, kada će Nemačka postati nadležna za njegov slučaj. Tada će, bez neposredne pretnje deportacijom u Hrvatsku, moći da sačeka novu odluku vlasti.

Još uvek ne zna šta će uraditi ako mu zahtev za azil ponovo bude odbijen. Najverovatnije će, kaže Zvezdov, pokušati da pronađe utočište u nekoj zemlji van Evropske unije.