I to je to; Putinovi "špijuni" su tu

Dronovi su "iskoristili brojne praznine" u NATO-voj vazdušnoj odbrani tokom "kontinuirane" 15-mesečne kampanje Kremlja, prema izveštaju koji je objavio Međunarodni institut za strateške studije (IISS).

Među njima je bila i baza RAF Lejkenhit, američka baza u Safoku, u kojoj se spremaju da prime nuklearne bombe. U novembru 2024. godine dronovi su narušili njen vazdušni prostor, zajedno sa još tri američke lokacije u Engleskoj. Ruski tanker koji je, zbog sankcija, u to vreme bio usidren u Halu, od tada je okrivljen za lansiranje dronova.

Baze širom Evrope su takođe bile špijunirane. Meta je bila tajna podmornička baza Il Long u Bretanji, na severu Francuske, u kojoj se nalazi najveći deo nuklearnih raketa zemlje, kao i vazduhoplovne baze koje sadrže nuklearne bombe u Belgiji i Holandiji.

• Panika: Rusija mesecima špijunirala Evropu
• Makron: Upali smo u rusku "flotu u senci"; Objavio i snimak VIDEO

Analitičari su utvrdili datume i vremena viđenja dronova na vojnim bazama, aerodromima i kritičnoj civilnoj infrastrukturi u 13 evropskih zemalja između avgusta 2024. i februara 2026. godine. U svakoj prilici, jedan ili više ruskih tankera iz flote lažnih letelica nalazili su se u blizini.

Tokom jednog incidenta dronovi su viđeni kako poleću sa ruskog špijunskog broda pre nego što su poleteli ka francuskom nosaču aviona, navodi se u izveštaju.

Koordinisana operacija

Međunarodni institut za strateške studije (IISS) sugeriše da je to slika široko rasprostranjene "koordinisane" operacije iznad evropskog neba, čineći "verovatnim" da je Kremlj koristio svoje brodove pod sacijama za raspoređivanje dronova i špijuniranje najosetljivijih vojnih lokacija NATO-a.

"Obrazac viđenja tokom 15 meseci i 13 zemalja ne može se objasniti samo pogrešnom identifikacijom ili oportunizmom", rekao je Čarli Edvards, viši saradnik IISS-a za strategiju i nacionalnu bezbednost i koautor izveštaja.

"Rusija je više puta i javno pokazala da može da prodre u vazdušni prostor zemalja članica NATO-a – uključujući i one iznad nuklearnih lokacija – bez izazivanja kolektivnog savezničkog odgovora. Taj jaz između sposobnosti i političke volje sada je strateška ranjivost."

Smatra se da je navodna kampanja Kremlja bila da testira protivvazdušnu odbranu NATO-a, prikupi obaveštajne podatke o osetljivim lokacijama i cilja logističke centre koji podržavaju napore Ukrajine da se odupre Rusiji.

U izveštaju se navodi da je masovno proterivanje ruskih obaveštajnih oficira iz evropskih prestonica nakon invazije 2022. godine ozbiljno narušilo špijunsku mrežu Kremlja na kontinentu.

"Rusija je pretnja za Veliku Britaniju"

Šefovi britanskih obaveštajnih službi dugo su upozoravali na pretnju koju Rusija predstavlja za Veliku Britaniju.

Kremlj je navodno koristio svoju flotu podmornica da špijunira kritične podvodne kablove. U aprilu je britanska vojska presrela jurišni čamac klase "Akula" i dve podmornice Glavne direkcije za istraživanje dubokog mora, za koje se veruje da sprovode tajnu operaciju u vodama Velike Britanije.

Veruje se da su i posrednici i kriminalne grupe koje je regrutovala Rusija umešani u sajber napade širom Velike Britanije.

Moskovska "tajna flota" je ključna za finansiranje Putinove ratne mašinerije u Ukrajini i za održavanje ruske ekonomije na površini.

Tajna flota koju čini više od 700 starijih brodova odgovorna je za prevoz 75% ruske nafte u vreme sankcija, prema podacima Ministarstva odbrane.

U martu je odlazeći premijer Kir Starmer dao vojsci odobrenje da se ukrca i zapleni tankere "tajne flote" u vodama Velike Britanije. To je usledilo nakon sličnih akcija koje su francuske i američke snage preduzele protiv "tajne flote" u Mediteranu i Atlantiku.

Dronovi su uznemiravali bazu RAF Lejkenhit nedelju dana u novembru 2024. godine, kao i američke baze RAF Mildenhol, RAF Ferford i RAF Feltvel.

U to vreme vladini zvaničnici nisu mogli direktno da upru prstom u Moskvu kao stranu upada, a Dauning strit i Vašington uglavnom su umanjivali značaj sumnji na to.

Otkriven "verovatni" izvor

Međutim, analitičari IISS-a sugerisali su da je ruski tanker pod nazivom "Hav Dolfin", koji je u to vreme zbog sankcija bio usidren blizu Hala – oko 160 kilometara severno od RAF-a Lejkenhit – možda bio "verovatni" izvor bespilotnih letelica (BPL).

Brod ima veze sa još jednom serijom viđenja dronova iznad vojnih baza u Nemačkoj i Holandiji u maju 2025. godine. Stručnjaci sugerišu da je "Hav Dolfin" delovao kao nosač aviona, raspoređujući "sofisticirane" dronove dugog dometa kasno noću.

Takođe je bio blizu francuske podmorničke baze tokom upada dronova tamo u decembru 2025. godine. Plovio je kroz Lamanš blizu Portsmuta, 320 kilometara istočno u to vreme. Još tri ruska broda koji su takođe bili pod sankcijama viđeni su u blizini, zapadno od francuske pomorske baze.

Stručnjaci veruju da je brod mogao biti pun bespilotnih letelica dugog dometa, sličnih orlanu-10, kompaktnoj, višenamenskoj bespilotnoj letelici koja je u službi ruske vojske od 2010. godine i ima domet veći od 480 kilometara.

Špijunirali i Zelenskog

U drugoj prilici bespilotne letelice su letele iznad broda irske mornarice kod Dablina na dan prve državne posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Irskoj 2. decembra 2025. godine.

Irska je ranije ove godine donirala veliki broj svojih zastarelih sistema protivvazdušne odbrane "Žirafa Mark IV" kako bi zaštitila ukrajinske gradove i mesta od ruskih vazdušnih napada.

Ali u noći posete Zelenskog, četiri bespilotne letelice su viđene u vazduhu kod obale Dablina.

Martin i Zelenski Ukraine Presidents Office / Alamy / Profimedia

Bespilotne letelice su opisane kao "velike, izuzetno skupe, vojne specifikacije" i letele su do dva sata iznad broda irske mornarice "Vilijam Batler Jejts", navodi se u izveštaju IISS-a. "Dok je posada uočila bespilotne letelice, one su se kretale ka irskoj obali."

U to vreme, brod "Vežen" pod malteškom zastavom "lebdeo" je oko 37 milja daleko. Brod, u vlasništvu bugarske firme Navigacija Maritim Bugarska, prethodno su zaplenile, a posadu pritvorile švedske vlasti 27. januara 2025. godine, "u vezi sa oštećenjem podvodnog optičkog kabla na Baltičkom moru", dodali su analitičari.

U Irskom moru, u vreme incidenta sa bespilotnom letelicom, nalazio se još jedan brod, vidljiv na satelitskim snimcima. Međutim, njegov transponder je bio isključen, što znači da je bio nevidljiv za druge brodove. Stručnjaci veruju da su oba broda bila uključena u operaciju drona.

U Belgiji, vazduhoplovna baza Klajne Brogel, u kojoj se nalazi i američko nuklearno oružje, bila je pod nadzorom dronova tri noći između 31. oktobra i 2. novembra 2025. godine.

Volkel, vazduhoplovna baza u Holandiji, takođe je bila meta bespilotnih letelica tri dana u novembru i decembru prošle godine. Na ovoj lokaciji se nalaze borbeni avioni sa dvostrukim kapacitetom koji mogu da nose američko nuklearno oružje B61 sa gravitacionom bombom, koje NATO može da rasporedi.

Dana 21. novembra, 10 dronova je preletelo bazu dok su "istovremeno" ometali obližnji aerodrom u Ajndhovenu, koji je ujedno domaćin transportnih aviona i aviona za dopunu gorivom u vazduhu Kraljevskog holandskog vazduhoplovstva. Vojnici u Volkelu su pucali na dronove, ali nisu uspeli da ih pogode.

Nekoliko dana kasnije, 7. decembra, dva F-35 su oterala još jedan dron u blizini baze.

Procena odbrane NATO-a

"Incidenti sa bespilotnim letelicama ukazuju na namerni pokušaj da se procene integrisani protokoli protivvazdušne odbrane NATO-a", navodi se u izveštaju Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS).

Analitičari su rekli kako je, u vreme upada "više sumnjivih plovila", poput Arktike, CGAS Leoparda i Spokojnog mora, "lebdeloi u međunarodnim vodama i na sidrištima kod holandske i francuske obale blizu Roterdama i Denkerka".

Brodovi, koji su deo ruske tajne flote, obezbedili su "verovatnu platformu za lansiranje i oporavak sa obale, sposobnu da prodre duboko u evropski vazdušni prostor", tvrdi IISS.

Najznačajniji nalazi izveštaja uključuju incident u kome je učestvovao "Šarl de Gol", francuski nosač aviona na nuklearni pogon.

Angelos TZORTZINIS / AFP / Profimedia

U februaru je švedska vojska procenila da je bespilotna letelica zaglavljena u blizini nosača ruskog porekla i da je lansirana sa ruskog špijunskog broda "Žigulevsk".

Prema izveštaju, nalazi su potvrdili da raspoređivanje dronova na moru više nije "teoretsko, već operativna realnost koja se već koristi protiv savezničkih sredstava".

Međunarodni institut tvrdi da se zvaničnici bezbednosti iz ruskih obaveštajnih agencija i vojske takođe rutinski raspoređuju na brodove u parovima da deluju kao operateri dronova.

Kampanja bespilotnih letelica predstavljala je "tehnološko rešenje: zamenu mreža i mogućnosti koje je Rusija izgubila vazdušnim izviđanjem".

U izveštaju se tvrdi da uspeh Kremlja počiva na osnovnom strateškom uvidu: evropska mreža protivvazdušne odbrane je dizajnirana za konvencionalne pretnje na velikim visinama. Ali nije napravljen za jeftine bespilotne letelice koje prave neosporive upade ispod praga kolektivnog savezničkog odgovora.

"Sve dok brodovi povezani sa Rusijom i njena flota u senci mogu da se motaju u međunarodnim vodama ili evropskim ekskluzivnim ekonomskim zonama i lansiraju bespilotne letelice sa efektivnom nekažnjenošću, primarni mehanizam omogućavanja kampanje ostaje netaknut", zaključuje se u izveštaju.

NATO je saopštio da radi na "razumevanju novih pretnji, uključujući dronove" lansirane sa mora ili brodova.

Portparol Savezničke pomorske komande NATO-a dodao je: "Naša poruka svakom akteru koji razmatra zlonamerne aktivnosti je jasna: Saveznici prate sve što se dešava u pomorskoj oblasti, a mi imamo mogućnosti da odgovorimo, bilo da se radi o pokušajima sabotiranja kritične podmorske infrastrukture ili dronova lansiranih sa pomorskih platformi. Ostajemo budni."