Potpuna katastrofa, situacija je kritična – Ukrajina traži evakuaciju stanovnika

Situacija u gradu Oleškiju, koji se nalazi pod ruskom okupacijom, postala je kritična. Nakon uništenja brane Kahovka u južnoj Ukrajini 2023. godine, grad je bio poplavljen, a potom i bombardovan, dok je danas praktično odsečen od spoljnog sveta. Ipak, prema podacima ukrajinske vojne administracije, tamo još uvek živi između 1.500 i 2.000 ljudi, uglavnom penzioneri i osobe sa ograničenom pokretljivošću, kao i 47 dece.

Pre ruske invazije tu je živelo 24.000 ljudi. Grad je imao dobro razvijenu infrastrukturu i predstavljao je popularnu destinaciju za odmor. Služi kao administrativni centar zajednice Oleški u oblasti Herson, koja se sastoji od ukupno 13 naseljenih mesta. Tokom ruske okupacije, pet sela koja su pripadala ovom gradu, Krinki, Pidstepne, Piščanivka i Sahi, potpuno je uništeno, dok u preostalim selima ipak ima još stanovnika.

Kako se Oleški pretvorio u zamku

Danas je gotovo nemoguće napustiti Oleški. Sam grad, zajedno sa svim pristupnim putevima, minirala je ruska vojska. Most Antoniwka Rusi su digli u vazduh u novembru 2022. godine, prilikom povlačenja sa desne na levu obalu reke Dnipro. Taj most je nekada povezivao Oleški sa regionalnom prestonicom Hersonom.

Celestino Arce Lavin / Zuma Press / Profimedia

U Oleškiju ljudi stradaju od mina, od direktnih napada na kuće ili od gelera, kaže za DW Ksenija Arhipova, koja je i sama tu živela i sada pomaže u evakuaciji ljudi iz tog područja. Ona objašnjava da se snabdevanje bolnice strujom odvija preko agregata, ali da goriva praktično nema, zbog čega kompleksni operativni zahvati, poput amputacija nakon ranjavanja od mina, uopšte nisu mogući.

To potvrđuje i Natalija, koja je godinu i po dana živela pod ruskom okupacijom i napustila Oleški nakon rušenja brane Kahovka. Ona ističe da ljudi jedva preživljavaju jer nemaju ni struje ni vode. Lekovi se gotovo uopšte ne dostavljaju, a hrana stiže veoma retko. Kada i stigne, svi stoje u dugim redovima kako bi bar nešto kupili, iako skoro da nemaju novca. Mine koje su postavljene pored puta eksplodiraju u trenutku kada prođe biciklista ili pešak, pa je na taj način stradalo mnogo ljudi, kaže Natalija u razgovoru za DW.

U gradu su još uvek neki njeni rođaci i poznanici sa kojima održava kontakt, jer je Oleški, zbog blizine grada Hersona, u dometu ukrajinske mobilne mreže. Prema njenim rečima, ljudi koriste solarne panele ostavljene u delimično uništenim kućama za punjenje mobilnih telefona. Međutim, Natalija upozorava da je ova komunikacija izuzetno opasna, jer su ukrajinske SIM kartice zabranjene na okupiranim teritorijama, kao i svaki kontakt sa ukrajinskom stranom.

Kijev zahteva uspostavljanje humanitarnih koridora

Prošle zime Oleški je bio dodatno izolovan. Miniranje puteva je dostiglo toliki obim da su mnogi privatnici koji su prevozili hranu sa okupiranih teritorija u grad prestali da dolaze iz straha za sopstvene živote. To je u februaru dovelo do skoro potpunog kolapsa snabdevanja hranom, kako je za DW izjavila Tetjana Hasanenko iz ukrajinske vojne administracije u regiji Herson.

U martu je u gradu faktički zavladala glad, jer od sredine januara do februara gotovo da nije bilo hrane. Tek je 4. maja jedan kamion sa hranom stigao u Oleški, ali naknadnih isporuka nije bilo. Ljudi su, zbog nedostatka struje, bili primorani da kuvaju na otvorenoj vatri, kaže Hasanenko.

Prema njenim rečima, Kijev želi da spasi te ljude, a u te napore uključene su različite institucije, među kojima su Ministarstvo spoljnih poslova, komesar za ljudska prava i međunarodne humanitarne organizacije. Trenutno se raspravlja o uspostavljanju humanitarnih koridora, ali Hasanenko priznaje da sprovođenje takvih mera ne zavisi samo od Ukrajine. Ona tvrdi da Rusija koristi tamošnje civilno stanovništvo kao živi štit i naglašava da imaju posla sa ruskim ratnim zločincima, te da bi humanitarni koridor bio moguć samo pod nadzorom međunarodnih misija, poput Ujedinjenih nacija, Crvenog krsta ili drugih organizacija.

Teško postizanje dogovora sa Moskvom

Ukrajinski komesar za ljudska prava Dmitro Lubinec opisuje situaciju kao humanitarnu katastrofu jer nema dovoljno hrane, lekova, kao ni vode za piće. Početkom marta on je primio pozive za pomoć od stanovnika okupiranog grada, što ga je navelo da se obrati Međunarodnom komitetu Crvenog krsta. Istovremeno je razgovarao sa ruskom komesarkom za ljudska prava Tatjanom Moskalkovom.

Yevhen Kotenko / Zuma Press / Profimedia

Prema rečima Lubineca, Međunarodni komitet Crvenog krsta se krajem aprila složio da obezbedi neophodan broj autobusa kako bi se olakšala evakuacija ljudi, ali on tek treba da dobije odobrenje od ruske strane. Predložio je ruskoj strani da se evakuacija iz grada obavi u periodu prekida vatre od 9. do 11. maja, ali nije dobio nikakav odgovor. Ponudio je i da lično otputuje tamo kako bi svi znali da je u konvoju za evakuaciju bio prisutan predstavnik ukrajinskih vlasti i da ukrajinska strana poštuje prekid vatre, a o tome će se i dalje pregovarati.

Ukrajina traži međunarodnu pomoć

U međuvremenu, ukrajinski komesar za ljudska prava pokušava da skrene pažnju međunarodne zajednice na situaciju u Oleškiju. Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je da Kijev namerava da sa Ujedinjenim nacijama i OEBS-om razgovara o nesigurnoj humanitarnoj situaciji u Oleškiju i drugim lokalitetima u okupiranom delu Hersonske regije. Poziva se međunarodna zajednica da preduzme konkretne i hitne mere za spas građana u privremeno okupiranom delu Hersonske oblasti, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

DW je zatražio od Međunarodnog komiteta Crvenog krsta da se izjasni o merama koje se preduzimaju po pitanju evakuacije stanovništva. Portparolka ove organizacije Oksana Kohan izjavila je da je njihova organizacija upoznata sa izveštajima u vezi sa situacijom u Oleškiju i okolnim selima, te da mogu potvrditi da je Međunarodni komitet Crvenog krsta trenutno u dijalogu sa nadležnim vlastima na obe strane po tom pitanju. Ona je dodala da kroz program za bezbedno kretanje civila, ova organizacija kroz direktnu saradnju sa nadležnim organima nastavlja da podržava spajanje porodica na ugroženim područjima sa obe strane fronta.

Traženje bezbednih ruta za evakuaciju

Dok vlasti pregovaraju o koridorima za evakuaciju iz Oleškija, stanovnici pokušavaju samoinicijativno da napuste grad.

Ksenija Arhipova im pomaže u tome i objašnjava da, kako bi došli do njih, svakih stotinak metara proveravaju gde se nalaze mine, pa tek tada prolazi vozač i tako napreduju stepen po stepen. Svake sedmice evakuišu između sedam i dvanaest ljudi.

Njihov rad finansijski podržava humanitarna organizacija Save Ukraine. Arhipova izveštava da se ljudi prvo prebacuju u Skadovsk, koji je pod ruskom okupacijom, a potom prevoze preko ruske teritorije do ukrajinsko-beloruske granice. Ona napominje da je to trenutno najbezbedniji put za napuštanje okupiranih teritorija i dolazak na područje koje kontroliše Kijev.

Međutim, tim putem mogu izaći samo oni koji poseduju identifikaciona dokumenta, naglašava Arhipova. Oni koji su ostali bez dokumenata moraju čekati da im okupacione vlasti izdaju nova. Ljudi bez dokumenata, koji su ostali bez svega, ne mogu proći kontrolne punktove, pa im ona savetuje da uzmu ruske pasoše samo da bi mogli napustiti to područje. Međutim, Rusi od njih zahtevaju da potvrde svoj identitet svedočenjem trojice komšija, a Arhipova se pita gde će ih oni pronaći.

Prema njenim rečima, takvi pojedinci u početku ostaju u Skadovsku. Napuštanje tih teritorija je teško i za porodice sa decom, jer se deci prvo moraju izdati ruski pasoši, pa su i oni primorani da mesecima čekaju na njihovo izdavanje u Skadovsku. Svi koji odlaze sa ukrajinskim pasošem moraju izdržati iscrpljujuće inspekcije koje traju šest do sedam sati, gde su podvrgnuti telesnom pregledu i moraju se skinuti do gola, zaključuje koordinatorka za evakuaciju Ksenija Arhipova.