Potpuna katastrofa, situacija je kritična – Ukrajina traži evakuaciju stanovnika

Situacija u gradu Ole&scaron;kiju, koji se nalazi pod ruskom okupacijom, postala je kritična. Nakon uni&scaron;tenja brane Kahovka u južnoj Ukrajini 2023. godine, grad je bio poplavljen, a potom i bombardovan, dok je danas praktično odsečen od spoljnog sveta. Ipak, prema podacima ukrajinske vojne administracije, tamo jo&scaron; uvek živi između 1.500 i 2.000 ljudi, uglavnom penzioneri i osobe sa ograničenom pokretljivo&scaron;ću, kao i 47 dece.Pre ruske invazije tu je živelo 24.000 ljudi. Grad je imao dobro razvijenu infrastrukturu i predstavljao je popularnu destinaciju za odmor. Služi kao administrativni centar zajednice Ole&scaron;ki u oblasti Herson, koja se sastoji od ukupno 13 naseljenih mesta. Tokom ruske okupacije, pet sela koja su pripadala ovom gradu, Krinki, Pidstepne, Pi&scaron;čanivka i Sahi, potpuno je uni&scaron;teno, dok u preostalim selima ipak ima jo&scaron; stanovnika.Kako se Ole&scaron;ki pretvorio u zamkuDanas je gotovo nemoguće napustiti Ole&scaron;ki. Sam grad, zajedno sa svim pristupnim putevima, minirala je ruska vojska. Most Antoniwka Rusi su digli u vazduh u novembru 2022. godine, prilikom povlačenja sa desne na levu obalu reke Dnipro. Taj most je nekada povezivao Ole&scaron;ki sa regionalnom prestonicom Hersonom.Celestino Arce Lavin / Zuma Press / ProfimediaU Ole&scaron;kiju ljudi stradaju od mina, od direktnih napada na kuće ili od gelera, kaže za DW Ksenija Arhipova, koja je i sama tu živela i sada pomaže u evakuaciji ljudi iz tog područja. Ona obja&scaron;njava da se snabdevanje bolnice strujom odvija preko agregata, ali da goriva praktično nema, zbog čega kompleksni operativni zahvati, poput amputacija nakon ranjavanja od mina, uop&scaron;te nisu mogući.To potvrđuje i Natalija, koja je godinu i po dana živela pod ruskom okupacijom i napustila Ole&scaron;ki nakon ru&scaron;enja brane Kahovka. Ona ističe da ljudi jedva preživljavaju jer nemaju ni struje ni vode. Lekovi se gotovo uop&scaron;te ne dostavljaju, a hrana stiže veoma retko. Kada i stigne, svi stoje u dugim redovima kako bi bar ne&scaron;to kupili, iako skoro da nemaju novca. Mine koje su postavljene pored puta eksplodiraju u trenutku kada prođe biciklista ili pe&scaron;ak, pa je na taj način stradalo mnogo ljudi, kaže Natalija u razgovoru za DW.U gradu su jo&scaron; uvek neki njeni rođaci i poznanici sa kojima održava kontakt, jer je Ole&scaron;ki, zbog blizine grada Hersona, u dometu ukrajinske mobilne mreže. Prema njenim rečima, ljudi koriste solarne panele ostavljene u delimično uni&scaron;tenim kućama za punjenje mobilnih telefona. Međutim, Natalija upozorava da je ova komunikacija izuzetno opasna, jer su ukrajinske SIM kartice zabranjene na okupiranim teritorijama, kao i svaki kontakt sa ukrajinskom stranom.Kijev zahteva uspostavljanje humanitarnih koridoraPro&scaron;le zime Ole&scaron;ki je bio dodatno izolovan. Miniranje puteva je dostiglo toliki obim da su mnogi privatnici koji su prevozili hranu sa okupiranih teritorija u grad prestali da dolaze iz straha za sopstvene živote. To je u februaru dovelo do skoro potpunog kolapsa snabdevanja hranom, kako je za DW izjavila Tetjana Hasanenko iz ukrajinske vojne administracije u regiji Herson.U martu je u gradu faktički zavladala glad, jer od sredine januara do februara gotovo da nije bilo hrane. Tek je 4. maja jedan kamion sa hranom stigao u Ole&scaron;ki, ali naknadnih isporuka nije bilo. Ljudi su, zbog nedostatka struje, bili primorani da kuvaju na otvorenoj vatri, kaže Hasanenko.Prema njenim rečima, Kijev želi da spasi te ljude, a u te napore uključene su različite institucije, među kojima su Ministarstvo spoljnih poslova, komesar za ljudska prava i međunarodne humanitarne organizacije. Trenutno se raspravlja o uspostavljanju humanitarnih koridora, ali Hasanenko priznaje da sprovođenje takvih mera ne zavisi samo od Ukrajine. Ona tvrdi da Rusija koristi tamo&scaron;nje civilno stanovni&scaron;tvo kao živi &scaron;tit i nagla&scaron;ava da imaju posla sa ruskim ratnim zločincima, te da bi humanitarni koridor bio moguć samo pod nadzorom međunarodnih misija, poput Ujedinjenih nacija, Crvenog krsta ili drugih organizacija.Te&scaron;ko postizanje dogovora sa MoskvomUkrajinski komesar za ljudska prava Dmitro Lubinec opisuje situaciju kao humanitarnu katastrofu jer nema dovoljno hrane, lekova, kao ni vode za piće. Početkom marta on je primio pozive za pomoć od stanovnika okupiranog grada, &scaron;to ga je navelo da se obrati Međunarodnom komitetu Crvenog krsta. Istovremeno je razgovarao sa ruskom komesarkom za ljudska prava Tatjanom Moskalkovom.Yevhen Kotenko / Zuma Press / ProfimediaPrema rečima Lubineca, Međunarodni komitet Crvenog krsta se krajem aprila složio da obezbedi neophodan broj autobusa kako bi se olak&scaron;ala evakuacija ljudi, ali on tek treba da dobije odobrenje od ruske strane. Predložio je ruskoj strani da se evakuacija iz grada obavi u periodu prekida vatre od 9. do 11. maja, ali nije dobio nikakav odgovor. Ponudio je i da lično otputuje tamo kako bi svi znali da je u konvoju za evakuaciju bio prisutan predstavnik ukrajinskih vlasti i da ukrajinska strana po&scaron;tuje prekid vatre, a o tome će se i dalje pregovarati.Ukrajina traži međunarodnu pomoćU međuvremenu, ukrajinski komesar za ljudska prava poku&scaron;ava da skrene pažnju međunarodne zajednice na situaciju u Ole&scaron;kiju. Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova objavilo je da Kijev namerava da sa Ujedinjenim nacijama i OEBS-om razgovara o nesigurnoj humanitarnoj situaciji u Ole&scaron;kiju i drugim lokalitetima u okupiranom delu Hersonske regije. Poziva se međunarodna zajednica da preduzme konkretne i hitne mere za spas građana u privremeno okupiranom delu Hersonske oblasti, navodi se u saop&scaron;tenju Ministarstva spoljnih poslova.DW je zatražio od Međunarodnog komiteta Crvenog krsta da se izjasni o merama koje se preduzimaju po pitanju evakuacije stanovni&scaron;tva. Portparolka ove organizacije Oksana Kohan izjavila je da je njihova organizacija upoznata sa izve&scaron;tajima u vezi sa situacijom u Ole&scaron;kiju i okolnim selima, te da mogu potvrditi da je Međunarodni komitet Crvenog krsta trenutno u dijalogu sa nadležnim vlastima na obe strane po tom pitanju. Ona je dodala da kroz program za bezbedno kretanje civila, ova organizacija kroz direktnu saradnju sa nadležnim organima nastavlja da podržava spajanje porodica na ugroženim područjima sa obe strane fronta.Traženje bezbednih ruta za evakuacijuDok vlasti pregovaraju o koridorima za evakuaciju iz Ole&scaron;kija, stanovnici poku&scaron;avaju samoinicijativno da napuste grad.Ksenija Arhipova im pomaže u tome i obja&scaron;njava da, kako bi do&scaron;li do njih, svakih stotinak metara proveravaju gde se nalaze mine, pa tek tada prolazi vozač i tako napreduju stepen po stepen. Svake sedmice evakui&scaron;u između sedam i dvanaest ljudi.Njihov rad finansijski podržava humanitarna organizacija Save Ukraine. Arhipova izve&scaron;tava da se ljudi prvo prebacuju u Skadovsk, koji je pod ruskom okupacijom, a potom prevoze preko ruske teritorije do ukrajinsko-beloruske granice. Ona napominje da je to trenutno najbezbedniji put za napu&scaron;tanje okupiranih teritorija i dolazak na područje koje kontroli&scaron;e Kijev.Međutim, tim putem mogu izaći samo oni koji poseduju identifikaciona dokumenta, nagla&scaron;ava Arhipova. Oni koji su ostali bez dokumenata moraju čekati da im okupacione vlasti izdaju nova. Ljudi bez dokumenata, koji su ostali bez svega, ne mogu proći kontrolne punktove, pa im ona savetuje da uzmu ruske paso&scaron;e samo da bi mogli napustiti to područje. Međutim, Rusi od njih zahtevaju da potvrde svoj identitet svedočenjem trojice kom&scaron;ija, a Arhipova se pita gde će ih oni pronaći.Prema njenim rečima, takvi pojedinci u početku ostaju u Skadovsku. Napu&scaron;tanje tih teritorija je te&scaron;ko i za porodice sa decom, jer se deci prvo moraju izdati ruski paso&scaron;i, pa su i oni primorani da mesecima čekaju na njihovo izdavanje u Skadovsku. Svi koji odlaze sa ukrajinskim paso&scaron;em moraju izdržati iscrpljujuće inspekcije koje traju &scaron;est do sedam sati, gde su podvrgnuti telesnom pregledu i moraju se skinuti do gola, zaključuje koordinatorka za evakuaciju Ksenija Arhipova.

Potpuna katastrofa, situacija je kritična – Ukrajina traži evakuaciju stanovnika

0 Komentari