Putinov čovek iz Moskve pokušava da preotme zemlju Evropi

Putin čini sve da mu Jermenija ne isklizne iz ruku, iako je već na više od pola puta da to ostvari. Putinov prostor na Kavkazu se takođe smanjuje, i to ga čini nervoznim. Azerbejdžan je već otplovio, nekako i dalje kontroliše nemirnu Gruziju, a sada jermenski izbori nisu ništa manje važni za njega nego za same Jermene. Stoga, biraju – Evropu ili Rusiju, pod kojom su od raspada SSSR-a, donekle "po difoltu", ali njihovi nedavni ratovi sa Azerbejdžanom, raspad jermenske paradržave Nagorno-Karabah i ruska agresija na Ukrajinu okrenuli su Jermene od Rusa ka Evropi, u kojoj vide spas za svoj opstanak i razvoj.

"Evropa nam nudi prosperitet", kaže jermenski premijer Nikol Pašinjan, čija stranka Građanski sklad ima najveće šanse za pobedu. Trenutne ankete mu daju oko 57 odsto glasova, što je dovoljno za očekivanu pobedu, ali ne i za takozvanu ustavnu većinu i samostalno donošenje ključnih odluka. Pašinjan je izložen teškim napadima, pa čak i otvorenim pretnjama smrću, ali će verovatno osvojiti treći mandat, uz pitanje koliko će biti jak da se odupre proruskim snagama koje će takođe ući u parlament. Ali pitanje je koliko Rusija može da im pomogne u situaciji u kojoj se nalazi.

Međutim, u "bitku" je bačeno nekoliko proruskih partija. Jednu partiju, Jaka Jermenija, predvodi milijarder Samvel Karapetjan sa ruskim pasošem u džepu (navodno ga se odrekao za izbore) vrednim, prema Forbsu, oko 4,5 milijardi dolara. Karapetjan uglavnom vodi svoj posao u Rusiji, a trenutno je u kućnom pritvoru u Jerevanu, zbog optužbi da je spremao "državni udar", pa se svojim sledbenicima obraća "onlajn" na predizbornim skupovima i vodi svoju predizbornu kampanju "od kuće".

Nedavno je Putin, u razgovoru sa Pašinjanom u Moskvi, rekao da "Rusija ima prijatelje u Jermeniji i da bi želela da im se omogući da neometano glasaju", a jermenski politolog Arsen Haratjan i savetnik premijera Pašinjana kaže da je Putin mislio na Karapetjana i napominje da je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da zbog političkih, istorijskih i bliskih veza između dve zemlje, Rusija ima pravo da posmatra šta se dešava u Jermeniji. Ankete daju Karapetjanu oko 17,5 odsto glasova, a jaka ruska medijska mreža u Jermeniji mu daje punu podršku.

• I oni su Putinu okrenuli leđa?
• I, opet je to uradio: Edi Rama je kleknuo VIDEO

Pored Karapetjana, Moskva računa i na bivšeg jermenskog predsednika Roberta Kočarjana, koji je takođe uhapšen, a upravo je Karapetjan platio višemilionsku kauciju za njega. Kočarjan se tradicionalno smatra miljenikom Kremlja i održava dugogodišnje prijateljske veze sa Putinom. On kritikuje Pašinjanovu trenutnu prozapadnu politiku i otvoreno se zalaže za obnovu i jačanje partnerstava sa Rusijom. Osnovao je koalicioni blok "Jermenija", koji se, prema anketama, nalazi na ivici potrebnih 8 procenata, postavljenih kao cenzus za koalicione liste.

Druga, "meka" proruska stranka, Progresivna Jermenija, biznismena Gagika Carukjana, koji je živeo u Rusiji i vratio se u Jermeniju pre pet godina, dobija, prema anketama, oko 6 procenata. Ostalih 15 stranaka i koalicija teško mogu da pređu cenzus i obezbede bilo koga među 107 poslanika da bude izabran.

Viacheslav Lopatin/Shutterstock

Proruski političari napadaju Pašinjana i njegovo okretanje ka Zapadu. Podsetimo se da je Pašinjan zamrznuo (i razmatra povlačenje) iz ruskog vojnog pakta ODKB (koji nazivaju Putinovim džepnim NATO-om, koji uključuje nekoliko postsovjetskih država), a Putin mu je rekao da mora da se odluči između EU i ruskog ekonomskog evroazijskog saveza. Podsetimo se da je nedavno, prvi put od raspada SSSR-a, Jermenija imala zajedničke vojne manevre sa vojskom SAD.

Pre izbora, Rusija je praktično uvela određene sankcije Jermeniji i otežala joj uvoz i izvoz, kako bi joj otežala ekonomsku i socijalnu situaciju. Pored toga, ruski i proruski mediji šire vest da će, ako Pašinjan pobedi, biti još jedan rat sa Azerbejdžanom, odnosno da će Pašinjan "ustupiti" deo jermenske teritorije kako bi Azerbejdžan mogao da se pridruži svojoj enklavi Nahičevan. Plaše se i Turske, jer je Pašinjan tražio od Rusa da smanje broj svojih vojnih snaga na granicama sa Turskom i Iranom.

Pašinjan je poslednjih godina poboljšao odnose između dve zemlje, a sastanak sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom nazvan je istorijskim zbog vekovne traume izazvane genocidom nad Jermenima u Turskoj pre kraja Prvog svetskog rata. Proruski mediji i političari sada sve ove teme podižu na viši nivo, posebno zato što ankete pokazuju da se Jermeni najviše plaše novog rata. Doduše, Pašinjan je nedavno ugostio evropske lidere na mega-samitu u Jerevanu, otvorena je Kancelarija za partnerstvo sa EU, a iz Brisela je stigla mala, ali značajna pomoć od 12 miliona evra.

Izbori su svakako istorijski i mogu pokazati koliko je jaka evropska ideja, a koliko je Rusija slaba na "svojoj" teritoriji. Jermenija trenutno plovi kroz burna mora i pokušava da pronađe mirnu evropsku luku.