Zakleti neprijatelji sada rame uz rame – protiv Putina; "Pokazao je zube"

U svega nekoliko dana, dvojica osumnjičenih preminula su u pritvoru, dok su se ostali pojavili na sudu sa vidljivim povredama. Azerbejdžan je reagovao besno: otkazani su ruski kulturni događaji, sprovedena je racija u kancelarijama novinske agencije Sputnjik u Bakuu, a grupa ruskih IT stručnjaka uhapšena je pod optužbama za trgovinu drogom i sajber-kriminal. Vrhunac je bila pretnja sa ruske državne televizije da bi Baku mogao biti "zauzet za tri dana" – što je opasno podsetilo na retoriku uoči invazije na Ukrajinu.

Stari neprijatelji, novi saveznici

Iako se rat čini malo verovatnim, raskol je stvaran i izuzetno opasan za Moskvu, piše The Telegraph. Razlog za to je iznenadni obrt: Jermenija, nakon 30 godina brutalnih sukoba s Azerbejdžanom, sada se udružuje sa svojim starim neprijateljem kako bi zajedno istisnuli uticaj Vladimira Putina sa Južnog Kavkaza.

• Kremlj priznao: Nije dobro
• Moskva je u šoku; Još nisu ni svesni šta se dogodilo: Putin "leti"...

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinjan sastali su se 10. jula kako bi direktno razgovarali o ključnoj tački spora – takozvanom "Zangezurskom koridoru". Reč je o predloženoj ruti koja bi preko južne Jermenije povezala Azerbejdžan sa njegovom eksklavom Nahčivan.

Strateški koridor u središtu sukoba

Ovaj koridor nije samo saobraćajnica; on bi ostvario panturkijski san o fizičkom povezivanju Azerbejdžana s Turskom i postao ključni deo trgovačkog "Srednjeg koridora" od Kine i Centralne Azije do Evrope. Prema sporazumu o prekidu vatre iz 2020. godine, rutu je trebalo da nadgleda ruska bezbednosna služba FSB. Međutim, taj aranžman je sada pod znakom pitanja, jer Alijev želi da potpuno isključi Moskvu i stavi koridor pod isključivu azerbejdžansku kontrolu.

"To je poslednji veliki ruski adut u regionu. Omogućava im kontrolu trgovačkih ruta i uticaj na odnose s Jermenijom i Azerbejdžanom. Gubitak toga bio bi ogroman udarac za Moskvu", smatra Nil Melvin, direktor za međunarodnu bezbednost u britanskom institutu RUSI.

Okretanje Zapadu i Turskoj

Iako razgovori nisu doneli konačan dogovor, zamah se menja. Jermenski premijer Pašinjan se nedavno u Istanbulu sastao s turskim predsednikom Erdoganom, što je istorijski korak s obzirom na to da dve zemlje nemaju diplomatske odnose. Erdogan je nakon sastanka izjavio da Jermenija pokazuje "fleksibilniji pristup" koridoru. U međuvremenu, Zapad predlaže da se ruta stavi pod neutralnu međunarodnu kontrolu – čime bi Rusija bila potpuno isključena.

Odnosi Jermenije s Moskvom takođe su se pogoršali, naročito nakon što su ruski mirovnjaci 2023. godine stajali po strani tokom munjevite ofanzive Bakua, kada je preuzeta regija Nagorno-Karabah. Od tada se Pašinjan, uprkos velikom protivljenju kod kuće, okreće Zapadu i traži pomirenje s Bakuom i Ankarom.

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Baku pokazuje zube

Za azerbejdžanskog predsednika Alijeva, dani kada je primao naređenja iz Moskve očigledno su prošli. Analitičari tvrde da incident u Jekaterinburgu koristi ne samo za traženje pravde, već i za demonstraciju nezavisnosti. "Problem u odnosima s Bakuom je ozbiljan. Predsednik Alijev je pokazao zube. Moskva više ne diktira uslove", rekao je za The Telegraph bivši visoki ruski diplomata. Dodatni signal bila je i javno objavljena telefonska konverzacija između Alijeva i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o jačanju međusobnih veza.

• Ne smiruje se sukob Rusije i Azerbejdžana; "Neprijateljski postupci Bakua"
• Putin "zaratio" sa jednim od najbližih saveznika? VIDEO

Kremlj, s druge strane, pokušava celu situaciju prikazati kao zapadnu zaveru, optužujući strane sile – pa čak i britanski MI6 – za podsticanje nemira. No, pukotine u odnosima postojale su i ranije, na primer kada je Rusija prošlog Božića greškom oborila azerbejdžanski avion, zbog čega se Putin na kraju morao lično izvinjavati.

Ovaj sukob takođe ugrožava ključni ruski projekat – koridor Sever-Jug, trgovačku rutu koja preko Azerbejdžana povezuje Moskvu s Iranom i Indijom. Gubitak pristupa toj ruti zadao bi Rusiji ozbiljan ekonomski udarac, naročito u trenutku kada traži načine da zaobiđe zapadne sankcije. Dok Moskva nastavlja da optužuje Zapad i iza kulisa pokušava da spase što se spasiti može, deluje da su Azerbejdžan i Jermenija – nekadašnje sovjetske satelitske republike – odlučile da krenu svojim putem. Putem na kojem za Rusiju ima sve manje mesta.