Donalde, šah-mat

Kagan, koji je stalni saradnik ovog magazina, viši je naučni saradnik na Institutu "Brookings" i autor knjige "Pobuna: Kako antiliberalizam ponovno razdire Ameriku".

Strateški poraz koji se ne može popraviti

Poraz u sadašnjem okršaju s Iranom, kako ističe, ne može se popraviti, a ne sme se ni ignoririsati. 

"Neće biti povratka na stare postavke, niti će se dogoditi neki konačni američki trijumf koji će poništiti ili nadvladati učinjenu štetu. Ormuski moreuz više nikada neće biti 'otvoren' na način na koji je nekad bio", istakao je Kagan.

Prema negovim rečima, kontrolom nad moreuzom Iran izranja kao ključni igrač u regionu i jedan od presudnih činilaca u svetu. Takođe, dodaje, položaj Kine i Rusije, kao iranskih saveznika, dodatno je ojačan, dok je uloga SAD bitno umanjena.

Ne samo da rat u Iranu nije dokazao američku nadmoć, kako su zagovornici rata uporno tvrdili, nego je razotkrio Ameriku kao nepouzdanu i nesposobnu da dovrši ono što je započela. To će pokrenuti lančanu reakciju širom sveta dok se i prijatelji i neprijatelji budu prilagođavali američkom neuspehu, objasnio je Kagan. 

Režim koji je preživeo bombe, preživeće i blokadu

Morteza Nikoubazl/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Sedinjene Države i Izrael nemilosrdno su tukli Iran 37 dana s razornom moći, ubili su veliki deo državnog vrha i uništili glavninu vojne sile, a ipak nisu uspeli da sruše režim, niti da iznude i najmanji ustupak.

Sada se Trampova administracija nada da će blokada iranskih luka postići ono što vojna sila nije uspela. To je, naravno, moguće, ali režim koji nije kleknuo nakon pet nedelja neprestanih vojnih udara neće popustiti ni pod ekonomskim pritiskom.

• Tramp udario na Iran: "47 godina nas vuku za nos – tome je kraj"
• Sve oči uprte u Teheran: Odluka stiže u narednih 48 sati

Osim toga, iranska vlast se nimalo ne boji besa vlastitog naroda. U tekstu se takođe podseća i na izjavu stručnjaka za Iran Suzan Maloni, koja je rekla: "Režim koji je u januaru klao svoje građane kako bi ućutkao proteste sada je potpuno spreman nametnuti im i najteže ekonomske muke".

Neki zagovornici rata stoga pozivaju na nastavak vojnih udara, ali ne znaju da objasne kako će novi krug bombardovanja postignuti ono što 37 dana bombi nije uspelo. 

Iranian Supreme Leader'S Office / Zuma Press / Profimedia

Dodatna vojna akcija neizbežno će naterati Iran na odmazdu protiv susednih zalivskih država, a ratni huškači ni na to nemaju odgovor. 

"Tramp nije obustavio napade na Iran zato što mu je rat dosadio, već zato što je Iran počeo udarati po vitalnim naftnim i gasnim  postrojenjima u regionu", podsjeća analitičar "Atlantica".

Ako ovo nije šah-mat, onda smo mu blizu

"Računica rizika koja je prisilila Trampa na korak unazad pre mesec dana i dalje vredi. Čak i ako Tramp ostvari svoju pretnju da će novim bombardovanjem u Iranu "uništiti civilizaciju", Iran bi i dalje mogao lansirati mnoštvo projektila i dronova pre nego što režim padne - ako uopšte padne", navodi Kagan. 

Samo nekoliko uspešnih udara moglo bi toliko oštetiti naftnu i gasnu infrastrukturu regiona za šta će trebati godine i godine oporavka, a ako ne i desecenije.

Shutterstock.AI Generator

To bi svet i Sjedinjene Države bacilo u dugotrajnu ekonomsku krizu. Čak i da Tramp želi da bombarduje Iran kao deo izlazne strategije, ovaj rizik neće izbeći. 

Ako ovo nije šah-mat, onda smo mu jako blizu, smatra Kagan. 

Iran drži globalno energetsko tržište za taoca

Međutim, bilo kakvo rešenje koje nije zapravo američka kapitulacija nosi ogromne rizike koje Tramp do sada nije bio voljan da prihvati. 

Ako SAD nisu spremne da uđu u potpuni kopneni i pomorski rat za uklanjanje sadašnjeg iranskog režima, a zatim i da okupiraju Iran dok se nova vlast ne učvrsti; ako nisu spremni da rizikuju gubitak ratnih brodova koji prate tankere kroz Ormuski moreuz ; ako nije spreman da prihvati razornu dugoročnu štetu proizvodnim kapacitetima regiona - odlazak se sada može činiti kao najmanje loša opcija.

Poraz Amerike nije samo moguć, nego i verovatan

Tanjug/Tasnim News Agency via AP, File/Meysam Mirzadeh (STR)

Poraz Sjedinjenih Država, dakle, nije samo moguć nego je i verovatan, smatra Kagan, kojije opisao i kako taj poraz izgleda:

• Iran ostaje gospodar Ormuskog moreuza. Pretpostavka da će se moreuz , na ovaj ili onaj način, ponovno otvoriti kada kriza završi, potpuno je neutemeljena.
• Iranu ne pada na pamet da se vraća na stare postavke. Ljudi pričaju o raskolu između tvrdolinijaša i umerenjaka u Teheranu, ali čak i umerenjaci moraju shvatiti da Iran ne može da si priušti ispuštanje moreuza iz ruku
• Pitanje je i koliko je pouzdan bilo kakav dogovor s Trampom? Iranci ne mogu biti sigurni da Tramp neće odlučiti da krene u novi napadsamo par meseci nakon sklapanja posla. Takođe znaju da bi Izraelci mogli ponovno dac udare. 
• Izraelski interesi biće itekako ugroženi. Kako su primetili mnogi stručnjaci za Iran, režim u Teheranu trenutno stoji pred prilikom da iz krize izađe mnogo jači nego što je bio pre rata. Ne samo da su zadržali svoj nuklearni potencijal, već su dobili i oružje koje je još uspešnije: sposobnost da drže globalno energetsko tržište za taoca.
• Moć zatvaranja ili kontrole protoka brodova kroz moreuz veća je i neposrednija od teoretske moći iranskog nuklearnog programa. Ta poluga omogućiće vođama u Teheranu da prisile druge države na ukidanje sankcija i normalizaciju odnosa, inače će se suočiti s kaznama.
• Izrael će se naći izolovaniji nego ikad, dok Iran postaje sve bogatiji, ponovno se naoružava i čuva svoje opcije za nuklearnu budućnost.
• Novi status quo u moreuzu doneće i značajan pomak u relativnoj moći i uticaju, kako regionalno tako i globalno. U regionu će se SAD pokazati kao tigar od papira, što će prisiliti zalivske  i druge arapske države da se prilagode Iranu.
• Zalivske zemlje koje će ići damole Teheran neće biti jedine u tom novom svetskom poretku. Sve nacije koje zavise od energije iz Zaliva moraće da smisle sopstvene aranžmane s Iranom.
• Jedna od posledica ove transformacije mogla bi biti i širenje pomorske trke naoružanja među velikim silama. U prošlosti se većina svetskih nacija, uključujući Kinu, oslanjala na Sjedinjene Države da spreče ili reše takve krizne situacije. Sad slidi nova trka u naoružavanju.