Donalde, belfiraš, opet

Ova objava usledila je nakon Trampovih oštrih kritika upućenih kancelaru Friedrihu Mercu, jer se nemački kancelar kritički izjasnio o američkoj ofanzivi protiv Irana.

"On nema pojma o čemu govori!" napisao je Tramp u utorak na Truth Socialu misleći na Merza. Dodao je da  nije čudo "da Nemačkoj ide tako loše, kako ekonomski , tako i u drugom smislu!". Optužio je kancelara i da se slaže s tim da Iran poseduje nuklearno oružje.

Već u svom prvom mandatu od 2017. do 2021. godine Tramp je pretio smanjenjem vojnog kontingenta u Nemačkoj. Trenutno je, prema podacima američke vojske od sredine aprila, u Evropi stacionirano oko 86.000 vojnika – od toga oko 39.000 u Nemačkoj. 

Broj se redovno menja, između ostalog zbog rotacija i vojnih vežbi. 

Još u martu Tramp je kancelaru, prema njegovim rečima, obećao da SAD žele da zadrže svoju vojnu prisutnost u Nemačkoj. "To je dobra vest koju, iskreno, nisam ni očekivao da bude drugačija", rekao je predsednik CDU-a u Vašingtonu nakon sastanka s Trampom.

S obzirom na Trampov kritički stav prema Evropi, ranije se nagađalo da bi predsednik mogao da povuče američke vojnike i iz Nemačke. 

• Tramp besan na Merca: "Neefikasan si – bavi se Rusijom, a ne Iranom"
• Merc: "NATO u mom srcu..."
• Amerika se povlači iz Evrope?

Da li je Tramp obećao da će kontingent ostati u dosadašnjem opsegu, Merz nije rekao. 

Prošlog leta – tokom  ranije Mercove posete Vašingtonu  – Trump je i lično dao nadu Nemačkoj da će zadržati američke vojnike u dosadašnjem broju. Na pitanje novinarke hoće li ostaviti američke trupe u Saveznoj Republici, odgovorio je: "Da, razgovaraćemo o tome. To nije problem." 

U Evropi već decenijama postoje desetine velikih američkih vojnih baza koje su od velikog značaja za globalne operacije Amerikanaca – na primer na Bliskom istoku: u tim bazama su stacionirane trupe, oružje, brodovi i avioni, a iz tih baza se upravlja dronovima ili zbrinjavaju ranjenici. 

U Nemačkoj to uključuje Glavno zapovedništvo SAD-a za Evropu (EUCOM) u Štutgardu i vazduhoplovnu bazu Ramštajn, koje služi kao čvorište američkog ratnog vazduhoplovstva. 

Druge važne baze SAD održava u Italiji i Velikoj Britaniji.

Američki Kongres je krajem 2025. godine doneo odluku da ukupan broj snaga koje su trajno u nadležnosti Evropskog zapovedništva ne sme biti manji od 76.000 duže od 45 dana. Nakon toga bi se morali poštovati određeni putevi izveštavanja kako bi se sprovelo smanjenje. 

Ako se Trampove najnovije izjave uzmu kao merilo, čini se da je lični  odnos s Mercom dostigao novu najnižu tačku.

Merc se, međutim, u sredu usprotivio tom utisku. "Lični odnos između američkog predsednika i mene je – barem iz moje perspektive – nepromenjeno dobar", rekao je. "I dalje smo u dobrim odnosima", dodao je Merc.

Šta je pokvarilo "ljubav"?

Samuel Corum / Pool via CNP / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Mesecima su kancelar i američki predsednik održavali prilično dobre odnose. Ali, u poslednje vreme Merc je promenio ton i javno kritikovaoc Vašington.

Tako je optužio američku vladu da nema strategiju izlaska za rat u Iranu.

"Zato što su Iranci očito jači nego što se mislilo, a Amerikanci očiglednoni u pregovorima nemaju uistinu uverljivu strategiju", rekao je on tokom rasprave sa učenicima u Marsbergu. "Problem kod takvih konflikata je uvek: ne treba samo znati ući, nego se mora znati i izaći. To smo vrlo bolno videli u Avganistanu, tokom 20 godina. Videli smo to u Iraku", nastavio je kancelar.

Amerikanci su u Iranu "sasvim očigledno ušli u ovaj rat bez ikakve strategije". Zato je tim teže sada ponovno okončati sukob. 

"Pogotovo jer Iranci vrlo vešto pregovaraju – ili pak vrlo vešto ne pregovaraju“, rekao je dalje Merc. "Tamo iransko državno vođstvo ponižava celu naciju", takođe je rekao nemački kancelar.

Merz nije prvi političar u Evropi kojeg Tramp masovno napada. Tako su i britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron pali u nemilost kod republikanca. Nedavno je, nakon kritika američkog predsednika upućenih Papi, zaiskrilo čak i između njega i italijanske premijerke Đorđe Meloni.