Jedan od Putinovih glavnih saveznika je sledeća meta Ukrajine

Nazvao je vladavinu Vladimira Putina "čudom Božjim" 2012. godine i okarakterisao invaziju na Ukrajinu kao "sveti rat".

On je, kaže EU, "jedan od najistaknutijih pristalica ruske vojne agresije protiv Ukrajine".

Pa ipak, blok nije bio u stanju da ga sankcioniše.

• Brutalna ruska blokada; Stavljeni su na "crnu listu"
• Procurili dokumenti: Rusija na kolenima FOTO

Mađarska vlada je blokirala oko 14 odvojenih pokušaja Brisela da uvrsti verskog vođu na liste sankcija zbog zabrinutosti za "verske slobode".

Ali sada, Kijev veruje da svrgavanje Viktora Orbana, odlazećeg premijera Mađarske, predstavlja novu priliku da se 79-godišnjak suoči sa kaznenim merama zbog njegove podrške ratu.

"Ovo je jedno od pitanja koje ću detaljnije objasniti – oligarsi i patrijarsi koji već neko vreme nedostaju na listi zbog moćnih zagovornika, vladinih. Mislim da bi ovo trebalo ponovo razmotriti", rekao je Vladislav Vlasjuk, ukrajinski komesar za politiku sankcija.

Putin i patrijarh Kiril Gavriil Grigorov / Sputnik / Profimedia

Vlasjuk će se zalagati za preispitivanje listi u budućim paketima sankcija koje će sastaviti Evropska komisija u razgovorima sa Briselom.

Proterivao sveštenike koji su protiv rata

Kiril je bivši agent KGB-a i dugogodišnji Putinov zagovornik, koji je svojim glasom podržao većinu politika ruskog predsednika, a posebno njegovu invaziju na Ukrajinu. On je neistomišljenike nazvao "izdajnicima domovine".

Dok Putin to naziva "specijalnom vojnom operacijom", Kiril je borbu nazvao "svetim ratom" i proterao ili suspendovao sveštenike koji su se protivili sukobu ili nastavili da se povezuju sa ruskim opozicionim ličnostima.

Kirilov stav o ratu u Ukrajini doveo je do toga da ga je pokojni papa Franja 2022. godine nazvao "Putinovim ministrantom".

Patrijarh Kiril Yuri Khodzitsky / Zuma Press / Profimedia

Na početku invazije, oživeo je strukture vojnog sveštenstva koje su penzionisane više od jednog veka ranije i imenovao glavnog vojnog sveštenika da nadgleda crkvene aktivnosti ruskih snaga u ratu u Ukrajini.

U novembru 2025. godine, rekao je Svetskom ruskom narodnom savetu, međunarodnom forumu, da ruski vojnici koji se bore u Ukrajini ne krše šestu zapovest Biblije: "Ne ubij."

"Crkva dozvoljava svojim vernicima da učestvuju u vojnim operacijama ako je to propisano potrebom zaštite bližnjih i vraćanja pravde", tvrdio je.

"Kada zlo oduzima ljudske živote, kada neprijatelj ugrožava živote starijih i dece, žena i mladih, onda neaktivnost postaje neopravdana. U takvim slučajevima, nepružanje otpora zlu jednako je saučesništvu u ubistvu."

Kirilova ruska pravoslavna crkva je dugo optuživana za papagajsko ponavljanje ruske propagande i špijuniranje za Kremlj.

U Norveškoj, molitveni dom Soreide, koji gleda na pomorsku bazu Hakonsvern u Bergenu, kupila je ruska pravoslavna kongregacija 2017. godine. Zvaničnici su tada upozorili da bi Moskva mogla da iskoristi svoj položaj za ometanje signala, kontrolu dronova i mapiranje područja.

U švedskom gradu Vesterosu, crkva, koju patroliraju psi napadači i okružena je ogradom i kamerama, izgrađena je blizu strateški važnog aerodroma 2023. godine, a kasnije ju je švedska obaveštajna služba procenila kao potencijalnu platformu za špijunažu. Sveštenik koji nadgleda crkvu dobio je medalju od SVR-a, glavne ruske civilne spoljne obaveštajne službe, rekli su zvaničnici.

Pokušaj sankcionisanja i veto Mađarske

Zbog Kirilove podrške ratu, zvaničnici Evropske komisije predložili su da ga uvrste na crnu listu Putinovih pristalica, kao deo šestog paketa sankcija EU Moskvi u proleće 2022. godine.

Mađarska je uložila jednostrani veto na paket sankcija dok ime njegovo ime nije uklonjeno.

To Zabrana je zadržana tokom dodatnih 14 rundi sankcija pre nego što je Brisel odustao od planova da ga uvrsti na listu, koja sada obuhvata više od 2.000 imena.

Kiril se pojavljuje na listama sankcija ne manje od sedam zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Kanadu, Ukrajinu, Australiju i niz zemalja članica EU koje su se jednostrano suprotstavile njemu.

Sada kada je Viktor Orban, koji je vladao 16 godina, poražen na ubedljivim izborima, u Briselu postoji optimizam da može da vodi politiku podrške Ukrajini bez prava veta od strane Mađarske.

Smatrao se najprokremljovskijim liderom bloka i koristio je napade na Volodimira Zelenskog, predsednika Ukrajine, kao deo svoje neuspele kampanje za reizbor.

Lavrov i Sijarto EPA/SERGEI CHIRIKOV

Audio snimci razgovora između Petera Sijarta, njegovog ministra spoljnih poslova, i Sergeja Lavrova, njegovog ruskog kolege, podstakli su dodatnu zabrinutost zbog odnosa između Budimpešte i Moskve.

Tokom njihovih poziva, gospodin Sijarto je pristao da pomogne u ukidanju sankcija protiv ruskih oligarha i njihovih porodica i da pošalje tajne dokumente EU Kremlju.

Budimpešta napokon povukla veto

Od Orbanovog poraza, Postoje znaci koji ukazuju na to da će EU ponovo moći da sprovede svoju prokijevsku agendu.

Prošle nedelje, Mađarska je konačno povukla veto na predloženi zajam od 90 milijardi evra (78 milijardi funti) ratom razorenoj zemlji kako bi joj pomogao u kupovini oružja i podržao svoju ekonomiju.

Orban je odbio da potpiše potreban zakon zbog posebnog spora koji se tiče obustave isporuke ruske nafte Centralnoj Evropi preko Ukrajine.

Kijev je na kraju popustio pred njegovim zahtevima da popravi oštećeni naftovod Družba, kako je zahtevala Evropska komisija, kako bi se pomoglo u deblokiranju preko potrebnih sredstava.

U sredu je Vlasjuk, koji je član užeg kruga Zelenskog, takođe rekao da bi Velika Britanija trebalo da "stigne" Francusku i zadrži sankcionisane ruske tankere. Iako je britanski premijer Kir Starmer rekao da će "ići" na Putinovu "flotu u senci", nijedan brod nije zarobljen od strane Velike Britanije.