Pokolj ogromnih razmera

Nasilje je dostiglo vrhunac prošlog oktobra, kada je milicija RSF (Rapid Suport Forces), koja se bori protiv vladine vojske i njenih savezničkih milicija, nakon duge opsade zauzela je Al-Fašir, najveći grad regiona Darfur i počinila pokolj ogromnih razmera nad civilnim stanovništvom. 

O stravičnim zločinima za Dojče vele je govorila 45-godišnja Sudanka, majka četvoro dece, koja još uvek ima i psihičke i telesne posledice.

Ona je pre više od šest meseci preživela masakr u rodnom Al-Faširu, a u međuvremenu je s decom uspela da pobegne u Ugandu gde danas živi kaoizbeglica.

"Sopstvenim očima sa, videla genocid i doživela ga na svojoj koži", rekla je ova Sudanka, čiji pravio identitet je sakriven.

Glavni istražitelj UN-a Mohamed Čande Otman je u razgovoru za DW rekao da za "zverstva pokazuju obeležje genocida". 

On je u februaru, nakon oko tri meseca istraživanja, pred UN-ovim Savetom za ljudska prava u Ženevi predstavio svoj izveštaj na 30 stranica, istovremeno ga predavši Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu.

Svoje zaključke temelji, kako kaže, na tri ključne spoznaje: "Prvo, postojanje masovnih ubistava. Drugo, mučenje i stravično seksualizovano nasilje. I treće, dugotrajno izgladnjivanje uskraćivanjem humanitarne pomoći i uništavanjem medicinskih ustanova."

Nemoguć beg

Više od 18 meseci RSF je prethodno držao Al-Fašir u opsadi. Internet i telefonska mreža bili su isključeni; ni zrno pirinča, ni kap benzina nisu mogle proći kroz blokade RSF-a. 

I niko nije mogao da pobegne.

U Al-Faširu se nalazilo i zapovedništvo 6. divizije vojske protiv koje se RSF bori. Na početku su vojnici još uspevali da odbrane grad. Zatim im je RSF presekao svako snabdevanje, a i stanovništvo je proglašeno "neprijateljem". 

Kada su se vojne jedinice na kraju predale, oko 250.000 preostalih stanovnika bilo je potpuno prepušteno na milost i nemilost RSF-u.

To se dogodilo i 45-godišnjoj majci četvoroi dece. Kada je RSF u noći između 25. na 26. oktobra 2025. zasuo grad artiljerijskim granatama i dronovima, pobegla je zajedno sa svojom malom decom. 

Tada je zadnji put i videla muža koji je želeo da pomogne ranjenom rođaku.

Neprijateljska milicija je u opsadi bagerima oko grada iskopala rov dug 30 kilometara, dubok i širok po četiri metra. Iza njega je bio podignut zemljani nasip - nepremostiva prepreka, kako danas kaže ova Sudanka: "U haosu sam pala u rov, zatrpali su me zemlja i leševi. Kada sam došla k sebi, već je bio dan. Oko sebe sam videla toliko mrtvih."

• Šok širom sveta – dogodio se masakr ogromnih razmera
• "Teška glad..."
• Ujedinjene nacije ukazuju na genocid

Tako je beg završio u zarobljeništvu. Nakon što je rođak u Australiji platio njenu otkupninu, ona i njena deca su pušteni na slobodu te su, nakon daljih peripetija, stigli u izbeglički kamp u Ugandi.

RSF se hvalio svojim zverstvima

Milicija je i sama dokumentovala svoje zločine i takvih svedočanstava ima bezbroj. 

Nakon potpunog komunikacionog mraka, internet je ponovo uključen i na svom kanalu na Telegramu je RSF objavljivao videosnimke zverstava iz neposredne blizine, popraćene pompeznom muzikom.

Tu su i snimci iz vazduha na kojima se vide terenska vojna vozila kako voze gradom. Vide se i rov i hiljade ljudi koji su pokušali da pobegnu, ali su pali u smrtonosnu zamku iskopanog jarka.

Na jednom videu vidi se i kako RSF-ov zapovednik Abu Lulu - jasno prepoznatljiv po svojoj raščupanoj kovrdžavoj kosi, što potvrđuju razni mediji i instituti - puca u sve one u rovu koji su još živi. 

Drugi video, snimljen istog dana u bolnici u Al-Faširu, prikazuje borce kako prolaze kroz na pola razrušenu zgradu i pogubljuju sve one koji još živi leže u krevetima ili čuče na podu.

Samo oko 100.000 ljudi, prema procenama Međunarodne organizacije za migracije (IOM), uspelo je nekako da pobegne.

Neki su, poput sagovornice DW-a i njene dece, dospeli u Tavilu, izbeglički logor udaljen 70 kilometara jugozapadno, gde su konačno dobili hranu.

U tom kapmu je radio i Bob Kičhen iz Međunarodnog odbora za spašavanje (International Rescue Committee), kojije rekao da su ga razmere brutalnosti kojoj su ti ljudi bili izloženi duboko potresli. 

On je da su "gotovo svi s kojima su iz organizacije razgovarali bili polno zlostavljani" i to bez obzira na dob, od dojenčadi do bake. 

"Uglavnom se radilo o grupnim silovanjima velike brutalnosti - to nasilje je vrlo jasno služilo kao sredstvo kažnjavanja", istakao je on. 

I sateliti su sve videli

Ono što se u mesecima opsade događalo u Al-Faširu uglavnom je prošlo nezapaženo u svetskoj javnosti i tek povremeno je objavljena nekakva kratka vest, prenosi Index.

Tim forenzičara sa američke "School of Public Health" koja pripada Jejlu, uspio je te događaje pratiti uživo pomoću satelitskih snimaka. 

Tako su oni praktično na prašnjavim ulicama prepoznali leševe, čak i mrlje od krvi. 

Izbrojili su oko 150 gomila tela i brojne masovne grobnice, kaže Natanijel Rejmond sa Jejla.

Njegov tim nastoji da proceniti broj poginulih, a kako kaže, da bi se barem "oko 70.000 ljudi moralo proglasiti mrtvima ili nestalima".