Alarm na Baltiku: Počele pripreme za najgori scenario

Dok su neki američki saveznici oprezno uskratili podršku vojnoj akciji, a drugi direktno zabranili korišćenje svoje vojne infrastrukture, baltičke države zauzele su drugačiji pristup.

Sve tri zemlje opisale su operaciju "Epski bes" kao razumljivu s obzirom na iranski nuklearni program, pretnje susednim državama i njegovu podršku ruskoj agresiji protiv Ukrajine, kako je rekao letonski predsednik Edgars Rinkevičs.

Baltički lideri takođe su pozdravili ubistvo iranskog vrhovnog vođe krajem februara, ističući da to vide kao novu priliku za iranski narod da sam odredi svoju budućnost.

Estonija je signalizirala spremnost da razmotri raspoređivanje svojih brodova za razminiranje u Ormuskom moreuzu. Litvanija je otišla dalje, izrazivši spremnost da pošalje trupe ako bi joj takav zahtev bio upućen iz Vašingtona.

Michele Ursi / Alamy / Profimedia

Obrazloženje ove podrške najbolje je izneo litvanski predsednik Gitanas Nauseda.

"Ne možemo s jedne strane reći da je prisustvo američkih trupa na teritoriji Litvanije nešto što se podrazumeva i to jednostavno prihvatiti zdravo za gotovo, a kada se od nas traži da doprinesemo međunarodnim misijama, reći da se to nas ne tiče", rekao je on litvanskim medijima.

• Baltičke zemlje oštro odgovorile Rusiji: "Lažete, nismo pomagali Ukrajini"
• Zatvaraju granice: EU pred novim haosom

Baltičke države na podršku SAD, svom najmoćnijem savezniku, gledaju kao na ključnu za sopstvenu bezbednost, posebno u odnosu na pretnju koju predstavlja Rusija.

Baš ove nedelje, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila je baltičke zemlje na "ozbiljne posledice" zbog navodne upotrebe njihovog vazdušnog prostora za dronove koji napadaju Rusiju – optužbe koje sve tri države odlučno negiraju.

Izbegavanje iritiranja Donalda Trampa

Tanjug/Julia Demaree Nikhinson (STF)

Od izbijanja iranskog rata, baltičke države su se ponovo pozicionirale kao "uzorni saveznici". Uz Poljsku i zalivske države, tako ih je opisao i američki ministar odbrane Pit Hegset.

Poput Poljske, baltičke zemlje bile su među prvima u NATO-u koje su odgovorile na poziv američkog predsednika na povećanje izdvajanja za odbranu, i sada su među vodećima u alijansi. Poljska je 2025. godine izdvojila 4,5% BDP-a za odbranu, Litvanija 4%, Letonija 3,7%, a Estonija 3,4%. Za poređenje, Sjedinjene Države su potrošile 3,2% BDP-a.

Sergej Potapkins iz Letonskog instituta za međunarodne odnose opisao je ovu politiku kao "ustaljeni prepoznatljiv stil", usmeren na "pokušaj da se ne iritira Donald Tramp kako bi se pristup prema baltičkim državama koji postoji od 2022. održao što duže".

Trenutni pristup, odvraćanje zastrašivanjem, pretpostavlja da se protivnik neće usuditi da napadne NATO članice ako je uveren da ne može da postigne svoje ciljeve. Kao što su bivši američki predsednik Džo Bajden i evropski lideri više puta isticali, NATO je spreman da brani svaki pedalj svoje teritorije.

Planiranje za nepredviđene situacije

Trampove skeptične izjave o obavezama SAD u odbrani NATO saveznika nisu iznenadile baltičke države. Anketa sprovedena 2025. u Letoniji pokazala je da samo 43% ispitanika veruje da bi NATO bio spreman da se bori za njihovu zemlju ako bi bila napadnuta.

Ova svest o sopstvenoj odgovornosti za odbranu dovela je do razvoja nacionalnih gardi u baltičkim državama – dobrovoljnih odbrambenih snaga koje bi imale zadatak da otežaju okupaciju u slučaju ruskog napada.

• Potvrdili su; Tramp razmatra povlačenje? VIDEO
• Moskva udarila na NATO: "Pucaju iznutra"

Sigita Struberga, generalna sekretarka Letonske transatlantske organizacije, rekla je da građani sve više shvataju da ne postoji odvojena NATO vojska, već da je "NATO – to smo mi".

"Uzimajući u obzir broj onih koji služe obavezni vojni rok i profesionalnu vojsku, taj broj i dalje nije dovoljan. Potrebna nam je Nacionalna garda", rekla je Struberga za DW.

Jačanje prisustva NATO-a

Kao deo priprema za moguće smanjenje američkog angažmana u NATO-u, Potapkins ističe razmeštanje savezničkih snaga iz drugih zemalja. Takve jedinice su stacionirane u svakoj od baltičkih država.

U Litvaniji to uključuje nemačku 45. oklopnu brigadu. Ona trenutno broji oko 1.800 vojnika, a plan je da se do 2027. poveća na 4.800 vojnika i 200 civila.

Kanadska multinacionalna brigada u Letoniji broji oko 2.000 pripadnika. U Estoniji je oko 1.500 vojnika stacionirano kao deo multinacionalne borbene grupe koju predvodi Ujedinjeno Kraljevstvo.

"Povećanje kontingenta sada je glavni prioritet i za diplomate i za vojsku u razgovorima sa partnerima. Ovo je jedan od onih slučajeva kada je više bolje", kaže Potapkins.

On takođe smatra da bi baltičke države trebalo brzo da pripreme vojnu infrastrukturu u slučaju da SAD preispitaju svoju ulogu u NATO-u. Ako se to dogodi, druge članice alijanse će se verovatno fokusirati na sopstvenu bezbednost.