Tramp zaustavio napad na ključno iransko ostrvo; Otkriven razlog...

Američki planovi u vezi sa Iranom poslednjih nedelja ulaze u novu fazu neizvesnosti, a u samom vrhu vlasti, kako se sada vidi, nisu svi bili spremni da idu do kraja.

Donald Tramp, prema navodima dobro obaveštenih izvora, odlučno je odbacio ideju o slanju američkih vojnika na iransko ostrvo Harg, i to iz jednog razloga koji se stalno ponavlja – procene da bi gubici mogli biti ogromni, prenosi Webtribune.

Strah od ranjivosti američkih trupa

Iako su ga, kako tvrde izvori, pojedini krugovi uveravali da bi operacija mogla biti uspešna i da bi preuzimanje ostrva Harg otvorilo vrata za kontrolu pristupa ključnom pomorskom pravcu, Tramp nije bio spreman da rizikuje. U njegovoj proceni, američki vojnici bi se u takvom scenariju našli u izuzetno ranjivoj poziciji, praktično kao laka meta, što je dodatno uticalo na njegovu odluku da odustane od te ideje.

• Veleobrt, Tramp povukao važnog čoveka iz pregovora sa Iranom

Ta dilema nije nastala ni iz čega. Još krajem marta, Tramp je otvoreno govorio o mogućnosti da se iranska nafta preuzme po modelu koji je ranije primenjivan prema Venecueli. U tom kontekstu, ostrvo Harg se nametnulo kao ključna tačka, jer predstavlja glavni iranski centar za izvoz nafte. Upravo zato je ideja o njegovom zauzimanju dobila na značaju u određenim strateškim krugovima u Vašingtonu.

Pokreti marinaca i neuspešni pregovori

U međuvremenu, dodatnu pažnju izazvala je informacija da je više od 2.000 američkih marinaca upućeno na Bliski istok iz baze u San Dijegu. Mnogi analitičari su to odmah povezali sa potencijalnom operacijom usmerenom ka ostrvu Harg, videći u tom potezu pripremu za konkretnu akciju na terenu. Ipak, kako se sada pokazuje, sama politička odluka o takvoj operaciji nije bila doneta.

• Alarm na Baltiku: Počele pripreme za najgori scenario

Sve se to dešava u širem kontekstu zaoštrenih odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Krajem februara, zajedno sa Izraelom, SAD su započele seriju udara na ciljeve unutar Irana, što je dovelo do velikih posledica – prema dostupnim podacima, stradalo je više od 3.000 ljudi. Situacija se dodatno zakomplikovala kada su Vašington i Teheran početkom aprila pristali na dvonedeljno primirje.

Međutim, ni to primirje nije donelo dugoročno smirivanje. Pregovori koji su potom održani u Islamabadu završeni su bez konkretnog rezultata. Nije bilo zvaničnih potvrda o nastavku sukoba, ali su Sjedinjene Američke Države u međuvremenu krenule u blokadu iranskih luka, čime je pritisak nastavljen drugim sredstvima.