Ukrajinci beže VIDEO

Milioni muškaraca izbegavaju vojnu obavezu, stotine hiljada vojnika je odsutno bez dopuštenja, a sistem mobilizacije postao je omražena tema u društvu. 

Prema priznanju ukrajinskog ministra odbrane Mihaila Fedorova, u zemlji postoji više od dva miliona vojnih obveznika koji izbegavaju regrutaciju. 

Tužilaštvo je od početka punog rata otvorilo oko 290.000 slučajeva protiv vojnika koji su napustili svoje jedinice.

Predsednik Volodimir Zelenski upozorio je u intervjuu objavljenom na Uskrs da bi produženi rat na Bliskom istoku mogao dodatno da oslabi američku podršku Ukrajini. 

Posebno je istakao opasnost od smanjenja isporuka protivvazdušnih raketa "Patriot", što bi moglo ozbiljno da ugrozi ukrajinsku odbranu. 

Uprkos tome što Ukrajina već četiri godine uspešno odoleva ruskim napadima, prelazeći iz odbrambenog rata u rat iscrpljivanja u kojem navodno ubija više ruskih vojnika nego što ih Moskva uspeva regrutovati, mobilizacija je postala duboko nepopularna. 

Mnogi građani vide je kao nepravdu. Korupcija, mito i povlašćeni status pojedinih grupa doveli su do velikog nepoverenja u sistem. 

• Ukrajinske trupe zaustavile rusku ofanzivu; "Najbolja situacija u poslednjih 10 meseci"
• Odmazda Rusa; Ukrajina sravnjena sa zemljom FOTO/VIDEO

Jedan od njih je i 37-godišnji Denis, koji izbegava regrutaciju. 

"Na početku rata sam  otišao u vojni odbor. Svi smo išli, govorili ‘uzmite nas’. Rekli su mi da me još ne trebaju. Kasnije sam video nepravdu. Neki kupuju izlaz, nedodirljivi su, a druge guraju u autobus iako su bolesni. Sada imam bolesnog oca kog moram da negujem. Ako izgubim ruku ili nogu, više nikome neću moći da pomognem. Ali ako Rusi opet dođu pred Kijev i svi budu služili, ići ću i ja", kazao je on, piše Independent. 

Na terenu, vojnici u izvidničkim jedinicama žale se na iscrpljenost i nedostatak rotacije. 

Jedan vojnik iz blizine Zaporožja proveo je tri godine neprekidno na prvoj liniji pre nego što je prešao na upravljanje dronovima. 

Oleksandr Merežko, predsednik spoljnopolitičkog odbora ukrajinskog parlamenta, kaže da je problem pre svega psihološki: "Ako bi vojnici znali da će se boriti godinu dana pa dobiti odmor, bili bi spremniji da pristupe vojsci. Mi imamo dovoljno ljudskih resursa da se borimo još deset godina i više. Ključno je kako tim resursima upravljati i kako stvoriti psihološke podsticaje".

Na početku rata Ukrajina se oslanjala na veliki broj dobrovoljaca 

Kada je uvedena obavezna mobilizacija, dobna granica spuštena je na 25 godina, dok su muškarci od 18 do 24 godine prošle godine smeli da napuste zemlju, a stotine hiljada njih to je i učinilo. 

Stranka Sluga naroda ističe da mladi predstavljaju budućnost nacije i da ih treba što više zaštititi od najtežih delova rata.

Program velikih finansijskih podsticaja za dobrovoljce pokazao se neuspešnim. Lokalni mediji izveštavali su o visokim gubicima među "novajlijama" na frontu.

Zapovednik puka dronova Jevhen Karas, koji se dobrovoljno prijavio još 2014. i ponovno 2022., kaže: "Nijedan veliki rat nije dobijen samo dobrovoljcima".

Istovremeno, ministar Fedorov pokušava da modernizuje vojsku uvođenjem sistema s podacima i stroge kontrole kako bi se suzbila korupcija. 

Neki zapovednici, poput brigadira Andrija Biletskog iz Trećeg korpusa, hvale se da su njihove jedinice i dalje uglavnom sastavljene od dobrovoljaca (čak 90 posto u nekim brigadama).

Uprkos svim problemima, Ukrajina je u četiri godine rata prešla iz sovjetskog modela vojske u svetskog predvodnika u ratovanju dronovima. 

Ali, mnogi oficiri upozoravaju da se mentalitet dela vrhovnog zapovedništva nije promenio i da još uvek postoji 'sovjetski' odnos prema običnim vojnicima. 

Kriza mobilizacije dolazi i u trenutku kada se Ukrajina suočava s novim ruskim prolećnim ofanzivama, dok se pažnja Vašingtona sve više preusmerava na rat Izraela i Irana.