Spreman konačan plan "napada bez presedana"; Ako uđu, Amerikance čeka pakao i radijacija

Reč je o operaciji koja bi uključivala dopremanje teške mehanizacije, probijanje duboko ukopanih skladišta i izgradnju improvizovane piste za transportne avione koji bi radioaktivni materijal izneli iz zemlje, piše Vašington Post.

Plan je, prema izvorima upoznatima sa situacijom, predstavljen predsedniku Donaldu Trampu prošle sedmice na njegov lični zahtev, zajedno s procenama ozbiljnih operativnih i bezbednosnih rizika.

Sama činjenica da se razmatra ovakav scenario pokazuje da Bela kuća ne isključuje jednu od najosetljivijih i najrizičnijih specijalnih operacija u modernoj vojnoj istoriji.

Ograničavanje iranskog nuklearnog programa i dale je ključni cilj Vašingtona, ali vojni i bezbednosni stručnjaci upozoravaju da bi ovakav poduhvat bio veoma složen i bez presedana u ratnim uslovima. 

Operacija bi zahtevala prebacivanje stotina, pa i hiljada vojnika, zajedno s velikim količinama opreme, duboko unutar iranske teritorije, uz mogućnost da sve traje nedeljama ili čak mesecima, i to pod stalnom pretnjom napada.

Najsloženija operacija

U međuvremenu, američka administracija pokušala je diplomatskim putem da okonča sukob, nudeći Iranu plan koji uključuje odricanje od zaliha visoko obogaćenog uranijuma.

Teheran je predlog odbio, iako je ranije signalizirao spremnost na smanjenje nivoa obogaćenja.

"Ovo bi bila jedna od najsloženijih i najzahtevnijih specijalnih operacija u istoriji", upozorio je bivši zvaničnik Pentagona Mik Malroj, naglasivši da bi rizik za uključene snage bio ogroman. 

Dodatni signal Trampovih razmišljanja bila je njegova podrška ideji slanja specijalnih jedinica na teren, koju je javno izneo Foks njuz komentator Mark Levin, zagovarajući brzo preuzimanje iranskih nuklearnih zaliha.

Iako je Taump tokom kampanje obećavao okončanje "beskonačnih ratova", sada ulazi u petu sedmicu sukoba koji se za sada vodi uglavnom iz vazduha, u koordinaciji s Izraelom. 

Eventualna kopnena operacija značila bi nov nivo eskalacije i znatno veći rizik za američke snage.

Iz Bele kuće poručuju da je reč o razradi opcija, a ne o donesenoj odluci. Ali, ankete pokazuju da većina Amerikanaca ne podržava slanje kopnenih trupa u Iran, što dodatno komplikuje političku poziciju administracije.

Deo materijala prebačen uoči napada

Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Iran raspolaže sa oko 440 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 posto, što je tek korak do nivoa potrebnog za izradu nuklearnog oružja.

Više od polovine tog materijala nalazi se u podzemnom postrojenju u blizini Isfahana, na dubini većoj od 90 metara, dok je ostatak raspoređen na lokacijama poput Natanza i potencijalno drugim tajnim objektima.

Dodatni problem predstavlja činjenica da je pristup skladištima otežan zbog ruševina nastalih nakon bombardovanja, što bi dodatno usporilo svaku potencijalnu operaciju.

• Tramp šalje specijalne jedinice u Iran?
• Aragči negirao Trampa; "Rat će se nastaviti dok agresori ne budu kažnjeni"
• Tramp: "Vraćamo Iran u kameno doba, gde im je i mesto"

Sam uranijum pohranjen je u zatvorenim cilindrima nalik velikim bocama, a pre eventualne vojne upotrebe morao bi biti dodatno obogaćen i prerađen u metalni oblik. 

Stručnjaci upozoravaju i na ozbiljan rizik radioaktivne kontaminacije u slučaju direktnog udara ili oštećenja skladišta.

Kako bi uopšte došli do tih zaliha, američke snage morale bi da dopreme tešku mehanizaciju, probiju slojeve betona, čelika i zaštitnih materijala i da se spuste do duboko zakopanih skladišta. 

Procene govore da bi takva operacija mogla trajati od nekoliko sedmica do više meseci, što zavisi od uslova na terenu.

Veliki potencijalni gubici i neizvestan ishod

Bivši vojni zapovednici ističu da bi idealan scenario bio izvođenje operacije nakon prekida vatre i uz učestvovanje međunarodnih inspektora, ali ne isključuju ni mogućnost borbenog ulaska - uz očekivane gubitke i visok nivo neizvesnosti.

Takođe, kako se navodi, mali je broj takvij vojnih specijalaca koji bi mogli da iznesu celu operaciju.