Aragči poručio Amerikancima: Pregovori više nisu opcija VIDEO

U intervjuu za PBS NewsHour, Aragči je rekao da ne misli da će razgovori sa Amerikancima više biti "na našem dnevnom redu".

Aragčijevi komentari dolaze ubrzo nakon imenovanja novog vrhovnog vođe Irana. Modžtaba Hamnei, sin pokojnog ajatolaha Alija Hamneija, imenovan je za naslednika u nedelju, više od nedelju dana nakon što je njegov otac poginuo u izraelskom napadu.

Aragči je rekao da je "prerano" da Modžtaba Hamnei, koji još nije javno objavio svoju novu ulogu, komentariše moguće razgovore sa Sjedinjenim Državama.

• Amerikanci tražili prekid vatre VIDEO
• "Dugo smo se pripremali – ako gospodin Tramp traži eskalaciju, to je upravo ono što će dobiti"

"Svi čekamo njegove govore i komentare, koji će uslediti. Ali ne mislim da bi pitanje razgovora ili ponovnih pregovora sa Amerikancima bilo na stolu jer imamo veoma gorko iskustvo sa njima", objasnio je.

Američki predsednik Donald Tramp, čija je administracija dala različita i ponekad kontradiktorna objašnjenja za rat, prošle nedelje je zahtevao "bezuslovnu predaju" Irana. Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit izjavila je u petak da će se to postići kada Tramp utvrdi da Iran "više ne predstavlja pretnju Sjedinjenim Američkim Državama".

Tramp: "Velika greška"

Čak i pre imenovanja, Tramp je odbacio Hameneijevog sina kao "neprihvatljiv" izbor, rekavši da bi više voleo da vidi "nekoga ko će doneti harmoniju i mir Iranu". U ponedeljak je za NBC rekao da je njegov izbor bio "velika greška", a kasnije je za CBS News rekao da je imao nekog drugog na umu za tu ulogu, bez preciznijeg objašnjenja.

Aragči je, s druge strane, rekao da imenovanje Modžtabe Hameneija šalje poruku "kontinuiteta i istovremeno neke vrste stabilnosti", Iranski ministar je podsetio na prošlogodišnje pregovore o iranskom nuklearnom programu, koji su prethodili američkom bombardovanju tri nuklearna postrojenja u junu.

Tramp je potom opravdao napade tvrdeći da je Iran "odbacio svaku mogućnost da odustane od svojih nuklearnih ambicija". Aragči je istakao da su tokom poslednje runde pregovora u februaru Amerikanci obećali da "nemaju nameru da napadnu", a ipak su to učinili.

Sukob podigao cene nafte

U međuvremenu, sukob na Bliskom istoku izaziva poremećaje u proizvodnji nafte i transportnim rutama, što podiže cene goriva. Cene benzina u SAD su skočile na prosečno 3,48 dolara po galonu, što je povećanje od skoro 17 procenata od početka američko-izraelskih napada 28. februara.

Na pitanje da li bi Iran mogao da iskoristi svetsku zavisnost od nafte da izvrši pritisak na SAD i Izrael da zaustave napade, Aragči je rekao ne.

"Nije naša krivica. Nije naš plan", rekao je Aragči.

"Transport nafte je usporen ili zaustavljen ne zbog nas, već zbog napada i agresije Izraelaca i Amerikanaca. Oni su učinili ceo region nesigurnim."

Objasnio je da se zato tankeri za naftu "plaše" da prođu kroz Ormuski moreuz, ključnu morsku rutu za snabdevanje energijom.

"Nismo zatvorili taj moreuz. Ne sprečavamo ih da plove kroz njega", dodao je, naglašavajući da američko-izraelski napadi imaju posledice po celu međunarodnu zajednicu.

"Imamo pravo da se branimo"

Iran je takođe izvršio napade na naftna postrojenja u drugim zemljama Zaliva, uključujući Saudijsku Arabiju i Kuvajt. Aragči je opravdao napade kao samoodbranu, nazivajući američko-izraelsku operaciju "činom agresije koji je apsolutno nezakonit".

"Već smo upozorili sve u regionu da ako nas SAD napadnu, moraćemo da napadnemo njihove baze, objekte i imovinu u regionu, pošto ne možemo da dosegnemo teritoriju SAD. Upozorili smo da će se kao rezultat toga rat proširiti na ceo region", rekao je.

"Ovo je posledica američke agresije. Mi nismo odgovorni za to", zaključio je Aragči.