Kina i Rusija okrenuli leđa Iranu?

Rusija i Kina, dva najmoćnija diplomatska partnera Teherana, nazvale su američko-izraelski rat protiv Irana jasnim kršenjem međunarodnog prava.

Ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je ubistvo iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija "ciničnim kršenjem svih normi ljudskog morala", dok je kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao svom izraelskom kolegi Gideonu Saaru da se "problemi ne mogu istinski rešiti silom" i pozvao sve strane da izbegnu dalju eskalaciju.

Rusija i Kina su zajednički zatražile hitan sastanak Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Moskva i Peking su potpisali bilateralne sporazume i proširili saradnju kroz zajedničke pomorske vežbe, projektujući jedinstveni front protiv onoga što opisuju kao međunarodni poredak predvođen SAD koji dugo teži da ih izoluje.

Pa ipak, uprkos oštroj retorici, nijedna od ove dve zemlje nije pokazala spremnost da vojno interveniše u znak podrške Iranu.

Rusija i Iran – strateški partneri, a ne vojni saveznici

U januaru 2025. godine, Rusija i Iran su potpisali sveobuhvatni sporazum o strateškom partnerstvu koji obuhvata oblasti od trgovine i vojne saradnje do nauke, kulture i obrazovanja. Sporazum je produbio koordinaciju u odbrani i obaveštajnim službama i podržao projekte kao što su transportni koridori koji povezuju Rusiju sa Zalivom preko Irana.

• Razgovarali predstavnici Irana, Rusije i Kine
• Ruska, kineska i iranska vojska na nogama; Amerika sprema kontraudar? FOTO
• Gomila se vojska: "Novi američki napad nije isključen"; Kina i Rusija u opasnosti?

Dve zemlje su krajem februara sprovele zajedničke vojne vežbe u Indijskom okeanu, samo nedelju dana pre nego što su SAD i Izrael napali Iran.

Međutim, kada je rat počeo, Moskva nije bila obavezna da reaguje jer sporazum ne sadrži klauzulu o međusobnoj odbrani, što znači da nije formiran formalni vojni savez.

Andrej Kortunov, bivši generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove i član Valdajskog diskusionog kluba, ruskog spoljnopolitičkog tink-tenka, rekao je za "Al Džaziru" putem video-linka iz Moskve da je sporazum o međusobnoj odbrani između Rusije i Severne Koreje iz 2024. godine primer "obavezujućeg" sporazuma o vojnoj pomoći.

Prema tom sporazumu, objasnio je, Rusija bi bila obavezna da se pridruži Severnoj Koreji "u bilo kom sukobu u koji bi se ta zemlja mogla upustiti", dok sporazum sa Iranom "samo navodi da su se obe strane složile da se uzdrže od bilo kakvih neprijateljskih akcija u slučaju da je druga strana uključena u sukob".

Kortunov je rekao da je malo verovatno da će Rusija preduzeti direktnu vojnu akciju u znak podrške Iranu jer bi rizici bili preveliki.

Shutterstock/Melnikov Dmitriy

Dodao je da Moskva izgleda "daje prioritet posredovanju Sjedinjenih Država u sukobu sa Ukrajinom" i napomenuo da je Rusija ranije zauzela sličan pristup kritikujući akcije SAD na mestima poput Venecuele nakon američkog vojnog udara i hapšenja njenog predsednika Nikolasa Madura u januaru.

Iako u sporazumu jasno stoji da Rusija nije obavezna da interveniše, Kortunov kaže da su neki od njegovih kontakata u Teheranu izrazili "određeni stepen frustracije". Prema njegovim rečima, postojalo je "očekivanje da Rusija nekako treba da učini više od pukih diplomatskih poteza u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija ili drugim multilateralnim forumima".

Kinesko-iranske veze i njihova ograničenja

Kina i Iran su 2021. godine potpisali 25-godišnji sporazum o saradnji usmeren na proširenje veza u oblastima kao što je energetika, a istovremeno su Iran uključili u kinesku inicijativu "Pojas i put".

Džodi Ven, postdoktorska istraživačica u Centru za međunarodnu bezbednost i strategiju (CISS) na Univerzitetu Cinhua u Kini, koja je često putovala u Iran, rekla je za "Al Džaziru" da se odnos u Pekingu smatra pragmatičnim i stabilnim.

"Na političkoj strani, imamo redovne razmene", rekla je telefonom iz Pekinga, dodajući: "Na ekonomskoj strani, saradnja je veoma duboka, mnoge kompanije imaju investicije u Iranu."

Međutim, ona je naglasila da je Peking odavno postavio jasna ograničenja partnerstvu, posebno u pogledu vojnog angažovanja.

"Kineska vlada se uvek pridržava principa nemešanja u unutrašnje poslove drugih zemalja. Ne mislim da bi kineska vlada slala oružje Iranu", rekla je ona.

• Lavrov: Nema dokaza da je Iran razvijao nuklearno oružje
• "Bilo koji događaj može izazvati treći svetski rat"
• Kina se obratila Izraelu i Americi – poruka je brutalna

Umesto toga, uloga Pekinga će se verovatno fokusirati na diplomatiju i upravljanje krizama. "Mislim da Kina pokušava da razgovara sa američkom stranom i zemljama Zaliva kako bi smirila situaciju", rekla je ona.

Ova jasnoća u odnosima, dodala je, pomogla je u izgradnji poverenja u Teheranu. Međutim, napomenula je da odnos nije simetričan.

Kineska uloga u odnosu sa Iranom evoluirala je u zaštitničku

Servis za praćenje brodova Kpler procenjuje da 87,2 odsto godišnjeg izvoza sirove nafte iz Irana ide u Kinu, što naglašava koliko je Kina ekonomski važna za Teheran, dok Iran ostaje relativno mali partner Kine u globalnoj trgovini.

Dilan Loh, vanredni profesor na programu javne politike i globalnih poslova na Tehnološkom univerzitetu Nanjang u Singapuru, rekao je za Al Džaziru da veruje da je uloga Kine prema Iranu "evoluirala u protekcionističku, pojačavajući napore u posredovanju kako bi se sprečio regionalni kolaps koji bi ugrozio njene sopstvene regionalne ekonomske i bezbednosne interese".

"Mislim da će biti sprovedena procena kako smanjiti političke rizike i koje su opcije dostupne. Istina je da je ovaj pregled već počeo nakon napada SAD na Venecuelu", rekao je on.