Trampe, ovaj put će biti drugačije; Rusi i Kinezi su ih naoružali, a zemlja je već u haosu

Iranski i arapski mediji izvestili su da su pošiljke ruskog i kineskog oružja stigle u Iran nakon onoga što je u junu postalo poznato kao "12-dnevni rat s Izraelom", a njihov intenzitet znatno se povećao poslednjih sedmica, a posebno nakon što je Donald Tramp direktno zapretio vojnim udarima na Iran.

Pošiljke su, prema tim navodima, prevožene velikim vojnim avionima i uključivale su raznoliku vojnu opremu, s ciljem jačanja iranskih odbrambenih i napadačkih sposobnosti.

Prema gotovo sigurnim informacijama, Kina je u proteklom razdoblju imala važnu ulogu u unapređenju iranskih raketnih kapaciteta, dok je Rusija značajno pridonela snabdevanju Teherana različitim vrstama projektila.

Istovremeno se navodi da ruske vojne pošiljke u Iran stižu gotovo na nedeljnom nivou, u kontekstu sve snažnijeg strateškog partnerstva dveu zemalja, posebno nakon poslednje eskalacije.

• "Odgovorićemo odmah i odlučno"
• Rusi brane Irance i upozoravaju Amerikance: "Tri puta merite i nemojte da sečete"

Američke obaveštajne službe sve jasnije potvrđuju da se kinesko-iranska saradnja u vojno-tehnološkoj sferi ne odvija kroz klasičnu isporuku oružja, već kroz znatno suptilniji i strateški uspešniji model podrške, u okviru kog Iran može sam da proizvodi sofisticirane vojne sisteme.

Posebno je uočljiv napredak Irana u području elektronskog ratovanja, preneo je Večernji list, navodeći da američke procene povezuju iransku sposobnost ometanja satelitskih komunikacija, GPS signala i pomorske navigacije u Persijskom zalivu s prilagođenim sistemima koji se temelje na kineskoj, ali i ruskoj tehnologiji.

EPA-EFE/ABEDIN TAHERKENAREH

Takvi kapaciteti omogućavaju Iranu nadzor ključnih pomorskih pravaca i sprovođenje asimetričnog odvraćanja bez otvorene eskalacije sukoba.

• I, drama je počela: Avion hitno otišao u Moskvu; Održan tajni sastanak s Putinom FOTO/VIDEO
• Svet drhti: Stigao američki raketni razarač FOTO

Prema zapadnim obaveštajnim procenama i otvorenim izvorima, Rusija je Iranu isporučila ili pomogla u modernizaciji borbenih aviona MiG-29, a isporučila je i trenažno-borbene avione Yak-130, koji služe kao ključna platforma za obuku pilota za savremene lovce.

Paralelno su vođeni pregovori o isporuci naprednih lovaca Su-35, ali za sada nema čvrstih potvrda o njihovoj operativnoj isporuci Iranu.

U segmentu protivvazdušne odbrane i radarskih sustava, Rusija je Iranu već ranije isporučila sisteme S-300, dok se u novijim izveštajima pominju i naprednije verzije S-400 i njegove komponente koje omogućavau Teheranu da unapredi svoje sitseme.

BBC: Nastaće kompletan haos

EPA/ABEDIN TAHERKENAREH

Međutim, da ovog puta odgovor Irana neće biti isti, smatra i BBC, ali kao razlog navodi to da se Iran zbog masovnih protesta koje je ugumššio u krvi, sada nalazi u slabijoj poziciji.

To bi pak, kako se navodi, moglo da znači da ovog puta odgvoor Irana neće biti poput odgovora nakon američkih napada na iranska nuklearna postrojenja 21. i 22. juna 2025.

Iran je tada, sledećeg dana, odgovorio raketnim napadom na američku vazduhoplovnu bazu Al Udeid u Kataru, a na taj napad je unapred upozorio, dajući tako američkoj PVO mogućnost presretanja projektila.

Nije bilo izveštaja o žrtvama, a razmena vatre protumačena je kao namerni pokušaj Irana da pokaže odlučnost, ali i da izbjegne širi rat.

Međutim, sada je situacija potpuno drugačija. Iran izlazi iz jednog od najozbiljnijih talasa nasilnih protesta, koji su brutalno ugušeni.

U takvom kontekstu priroda bilo kakvog američkog napada postaje ključna. Ograničeni udar mogao bi omogućiti Vašingtonu da proglasi vojni uspeh izbegavajući neposredni regionalni rat, ali bi takođe mogao pružiti iranskim vlastima izgovor za novi talas unutrašnje represije.

Takav scenario nosi rizik novih gušenja, masovnih hapšenja i oštrih kazni, uključujući smrtne, za demonstrante koji se već nalaze u pritvoru.

Takođe, šira američka vojna kampanja koja bi značajno oslabila ili onesposobila iransku državu mogla bi gurnuti zemlju na ivicu haosa.

Iznenadni kolaps centralne vlasti zemlji s više od 90 miliona ljudi verovatno ne bi doveo do čiste ili brze tranzicije.

Umesto toga, mogao bi izazvati dugotrajnu nestabilnost, frakcijsko nasilje i prelivanje sukoba širom regiona, s posledicama koje bi se mogle sanirati godinama.