Apokaliptični scenario: "2027. Rusija napada Evropu; Amerika okreće leđa"

"Jednog martovskog jutra 2027. ruske snage prelaze granicu Letonije i kreću se ka Daugavpilsu, gradu u kojem polovinu stanovništva čine ljudi koji govore ruski. Kao izgovor za napad navodi se 'zaštita' te zajednice." Ovakav scenario su za Ekonomist iznela dvojica stručnjaka.

Dejvid Đio, profesor na Kraljevskom koledžu u Londonu, i Dag Čalmers, bivši oficir britanske vojske i predavač na Univerzitetu u Kembridžu, razmotrili su kako bi se takav sukob razvijao ukoliko bi se ostvario po Evropu najgori mogući scenario – da SAD odbiju da pruže pomoć.

"Evropa može da se bori u kratkom ratu, ali ne bi mogla da izdrži dugotrajan sukob", navode autori.

Svoju tezu obrazlažu nedostatkom ključne opreme kojom raspolažu isključivo Amerikanci, a koja omogućava, između ostalog, dopunjavanje goriva u vazduhu i obaveštajne operacije iz orbite, prenosi Wydarzenia.interia.pl.

Rat Rusija – Evropa

"To, međutim, ne znači da Evropljani moraju da izgube", naglašavaju autori, ističući ekonomske i demografske prednosti Evrope i pozivajući se na reči premijera Donalda Tuska.

"500 miliona Evropljana traži zaštitu od 300 miliona Amerikanaca pred 140 miliona Rusa", rekao je svojevremeno šef poljske vlade.

"A BDP NATO, bez uračunatog BDP SAD, 10 puta je veći od BDP Rusije", dodaju autori analize.

Shutterstock/Savvapanf Photo

Evropa, dakle, nije bez aduta, iako – kako primećuju analitičari – rusko društvo i privreda funkcionišu u ratnom režimu, što se ne može reći za Stari kontinent.

"(Ruski predsednik Vladimir Putin je manje osetljiv na gubitke nego njegovi demokratski kolege. Kada bi Kremlj uočio da se unutrašnja politika u Zapadnoj Evropi koleba, mogao bi jednostavno da pretrpi početne neuspehe i nastavi dalje, kao što je to učinio u Ukrajini. Što je rat duži, to su šanse Evrope manje", upozoravaju autori.

"Što je rat duži, šanse su manje"

Stručnjaci ističu da bi se prva faza sukoba sastojala u slabljenju i zaustavljanju početnog ruskog prodora.

"Evropske armije – naročito Poljske, nordijskih zemalja, baltičkih država i Nemačke – raspolažu odgovarajućom opremom, proverenim planovima i pristupom železničkoj i drumskoj infrastrukturi", navode autori.

EPA-EFE/VALDA KALNINA

Zaustavljanje ruskih snaga bilo bi moguće, pod uslovom da Evropa ne popusti pod pritiskom u prvim danima sukoba. Problem predstavljaju unutrašnje podele unutar evropskog dela NATO, jer, kako naglašavaju autori, ne smatraju sve evropske zemlje Rusiju ključnom pretnjom.

"Različita percepcija pretnji mogla bi brzo da pretvori NATO u užu Koaliciju voljnih, sa znatno manjom borbenom snagom. Lako je zamisliti da bi Mađarska ili Slovačka odbile učešće. Turska, još jedna članica NATO, mogla bi da teži ulozi posrednika, a ne direktnog učesnika u borbama", navode Đio i Čalmers.

Odbrambeni potencijal Evrope

Analitičari primećuju da su evropske kopnene snage relativno dobro pripremljene za kratkotrajan rat, dok u vazduhu Evropa raspolaže modernijim lovcima, ali joj nedostaju kapaciteti koje su do sada uvek obezbeđivale SAD – avioni za dopunu goriva i platforme za komandovanje.

Još lošija je situacija na moru, gde bi Evropljani morali da rasporede snage između dva akvatorijuma – Baltičkog i Crnog mora, kao i severnih mora. Dodatni problem je svemir, gde se ponovo jasno vidi odsustvo Amerikanaca i njihovih satelitskih obaveštajnih kapaciteta.

"Evropa nije bespomoćna, ali se opasno navikla na američki potencijal… Kratak rat bez američkih trupa moguće je dobiti, ali samo ako Evropa radikalno intenzivira pripreme", zaključuju stručnjaci.