Jezivo upozorenje: Tramp, Putin i Si kreiraju novu mapu sveta

Dok međunarodna zajednica sa zabrinutošću iščekuje bilo kakav napredak u mirovnim sporazumima između Rusije i Ukrajine, globalna bezbednosna slika se dodatno destabilizuje. Umesto smirivanja sukoba, svet svedoči otvaranju novih kriznih žarišta, ovog puta u Latinskoj Americi, gde su Sjedinjene Države intervenisale u Venecueli vojnom akcijom. Istovremeno, upozorenja iz Evrope su sve glasnija. Strah od dalje eskalacije sa Istoka, ali i od nepredvidivih poteza saveznika, raste. U trci za geopolitičku prevlast, oružje se ponovo brzo gomila, dok se obični ljudi sve više pitaju: kuda sve ovo vodi, šta je krajnji cilj i kako bi takav svet mogao da se završi?

Na ova pitanja upozorava istoričarka i publicistkinja En Aplbaum, koja je u analizi za The Atlantic rusku u Evropi i američku na zapadnoj hemisferi, sve češće se pojavljuje u političkom diskursu. To je koncept koji podseća na distopijski svet iz Orvelovog romana "1984", u kojem velike sile stalno menjaju saveze, brišu činjenice i nameću svoju "istinu".

Prema njenoj analizi, ovaj način razmišljanja je odavno prisutan u ruskim krugovima, posebno kroz tvrdnju da Ukrajina pripada ruskoj sferi uticaja. Međutim, ono što danas zabrinjava jeste činjenica da se slična logika sve više prihvata u Vašingtonu. Eplbaum naglašava da američka intervencija u Venecueli nije samo regionalni događaj, već signal promene u globalnoj politici. Predsednik SAD Donald Tramp, ističe ona, nije govorio o demokratiji, ljudskim pravima ili međunarodnom pravu kada je uhapsio venecuelanskog diktatora Nikolasa Madura. Umesto toga, pribegao je retorici dominacije i pozvao se na iskrivljenu verziju Monroove doktrine, šaljući poruku da se američki autoritet na zapadnoj hemisferi više neće dovoditi u pitanje.

Eplbaum navodi da je posebno zabrinjavajuće to što SAD ne pokazuju interesovanje da zapravo priznaju demokratsku volju venecuelanskog naroda. Iako je opozicija, koju predvodi Marija Korina Mačado, dokazala da je pobedila na izborima, Trampova administracija signalizira mogućnost saradnje sa delovima starog režima, što bi značilo samo kozmetičku promenu vlade.

Kako autorka ističe, ovaj pristup se savršeno uklapa u filozofiju "prava sile". U takvom svetu nema potrebe za transparentnošću, demokratijom ili legitimitetom – velike sile jednostavno uzimaju ono što smatraju svojim. Upravo zato, dodaje ona, reakcije Rusije i Kine na događaje u Venecueli bile su neobično blage, jer Trampova opravdanja podsećaju na njihove sopstvene narative o Ukrajini i Tajvanu.

Ali Aplbaum upozorava da je to opasna iluzija. Evropa ekonomski daleko nadmašuje Rusiju, pa čak ni Azija ne pokazuje želju da postane kineska kolonija. Isto tako, Venecuela neće pasivno prihvatiti činjenicu da njenu sudbinu određuju strane sile. Istoričar zaključuje da je najveća greška verovanje da podela sveta na sfere uticaja donosi stabilnost. Naprotiv, takva politika podstiče otpor, stvara nove sukobe i na duge staze slabi same velike sile. Ako SAD počnu da se ponašaju kao regionalni nasilnik, saveznici u Evropi i Aziji mogli bi da okrenu leđa Vašingtonu.