Najmanje 1.500 raketa i milion vojnika; Evo zašto je Tramp "povukao ručnu" FOTO/VIDEO

Tramp je bio "spreman kao zapeta puška", a region se pripremao za novu rundu vazdušnih udara. Britanski zvaničnici bili su među onima koji su evakuisali baze i ambasade.

Međutim, do vikenda se ton u Vašingtonu značajno promenio. Trampove rakete se nisu materijalizovale. Nešto je nateralo predsednika da "trepne".

Pročitajte još:

• Tramp: Odustajem – ipak nećemo napasti VIDEO
• Putin drži ključ Bliskog istoka: Moskva "miri" Iran i Izrael?

To "nešto" delom leži unutar samog Irana, gde režim sada izgleda jači nego u bilo kom trenutku od početka protesta. Prorežimski skupovi ispunili su ulice Teherana, a čini se da su bezbednosne službe ponovo preuzele kontrolu. Iran je takođe počeo vojno da pokazuje zube.

"Na vrhuncu smo naše spremnosti", izjavio je komandant elitne Korpus Čuvara Islamske Republike (IRGC), tvrdeći da su se njihove zalihe raketa povećale od dvanaestodnevnog sukoba prošlog leta.

Značajna vojna moć Irana

Uprkos prošlogodišnjem ratu, Iran zadržava dovoljno vojne moći da zada muke svojim neprijateljima u regionu, koji još uvek čekaju dolazak američkih pojačanja. Među najzabrinjavajućim faktorima je značajna zaliha raketa kratkog dometa sposobnih da pogode američke vojne objekte u Kataru, Bahreinu, UAE, Kuvajtu, Omanu i Saudijskoj Arabiji. Iran, sateran u ćošak, mogao bi ih koristiti i protiv energetske infrastrukture u Zalivu, kao što je to činio ranije u slučaju Saudijske Arabije.

Teško je potvrditi pouzdane procene, ali najbolja pretpostavka je da Iran na raspolaganju ima oko 1.750 balističkih raketa kraćeg dometa, kao što su Fateh-110 i 313, Zolfaghar i Qiam-1.

SAD, u međuvremenu, imaju određeni broj protivvazdušnih baterija Patriot na Bliskom istoku, ali one su dizajnirane za "terminalnu" fazu putanje rakete, kada se ona već približava cilju. Kako bi proredili salve ranije u njihovoj putanji, Amerika bi radije imala više razarača i borbenih aviona u regionu.

Stoga ne čudi što su lideri zalivskih država pozivali Trampa na uzdržanost.

"Ne bi im bilo žao da vide Iran malo slabiji, ali bi radije živeli sa slabim Iranom nego sa rizikom od velikog talasa odmazde", rekao je Metju Sevil, direktor vojnih nauka u istraživačkom centru Royal United Services Institute.

Ovi arapski lideri su, u različitoj meri, ključni za uspeh Trampovog mirovnog procesa u Gazi, što znači da će njihova zabrinutost po drugim pitanjima verovatno biti saslušana.

Uloga Izraela i vojni resursi

To nas dovodi do Izraela. Jevrejska država je bila primetno uzdržana u svojoj javnoj retorici protiv Irana tokom protekle nedelje. Sada se ispostavlja da je, zajedno sa arapskim liderima, Benjamin Netanjahu pozvao svog velikog saveznika da trenutno ne napada.

Veruje se da je Iran iskoristio samo oko polovinu svojih balističkih raketa srednjeg dometa u dvanaestodnevnom ratu protiv Izraela prošlog juna, a najbolje procene govore da mu je preostali arsenal oko 1.500 raketa (iako je broj dostupnih lansera pod znakom pitanja).

U međuvremenu, izraelski vojni vrh se suočava sa stalnim pitanjima o broju raketa presretača koje imaju na raspolaganju za odbranu od budućih napada. Neke procene govore da je broj ispaljenih raketa u junu bio jednak dvogodišnjem proizvodnom kapacitetu. Činjenica je da je, kako je junska kampanja odmicala, sve više iranskih raketa probijalo izraelsku vazdušnu odbranu.

Iako su izraelska vlada i javnost spremni da se suoče sa traumom novih iranskih salvi ako to donese opipljivu korist za bezbednost Izraela (veruje se da je 28 Izraelaca poginulo u raketnim udarima prošlog juna), postoji zabrinutost. Zbog zaliha egzoatmosferskih antibalističkih presretača Arrow, u delu izraelskog bezbednosnog establišmenta vlada mišljenje da ovo nije idealno vreme za novu rundu borbi.

Zahi Hanegbi, doskorašnji Netanjahuov savetnik za nacionalnu bezbednost, napisao je u petak u hebrejskoj štampi: "Predsednik Tramp zvuči odlučno da u potpunosti ispuni svoje javno obećanje o spasavanju iranskog naroda... Pre izdavanja naređenja za bitku, svetskoj sili je potrebno precizno planiranje i maksimalna koncentracija protivvazdušne odbrane, komunikacija, obaveštajnih podataka, medicinskih resursa, municije, logistike i komandnih sposobnosti."

Nedostatak američkih snaga u regionu

Prema rečima jednog američkog zvaničnika, u regionu su trenutno raspoređena tri razarača, kao i tri priobalna borbena broda (Littoral combat ships). Neobično za Bliski istok, nema nijedne grupe nosača aviona. Oni su trenutno raspoređeni u Japanu (USS George Washington), Južnom kineskom moru (USS Abraham Lincoln) i, u slučaju USS Gerald R. Ford, kod obala Venecuele, gde je činio okosnicu operacije za uklanjanje Nikolasa Madura.

U petak je USS Abraham Lincoln naglo promenio kurs i zaplovio na zapad iz Indo-Pacifika, verovatno ka Bliskom istoku.

"Nosač aviona koji se trenutno nalazi kod obala Venecuele verovatno bi trebalo da bude na Bliskom istoku", rekao je Sevil.

SAD takođe trenutno imaju vrlo malo naprednih kopnenih borbenih aviona na Bliskom istoku, jer je većina flote F-22 i F-35 raspoređena na drugim mestima. Ovaj nedostatak kapaciteta drastično smanjuje ofanzivne opcije Bele kuće. Sa trenutnim sredstvima, SAD bi mogle da izvedu ograničen paket uglavnom simboličnih udara pomoću raketa Tomahavk sa svojih razarača, ali za veću i održivu operaciju, SAD bi bio potreban nosač aviona.

Čak i ako bi desetine kopnenih aviona bile prebačene u američke baze poput Al-Ubeida ili Al-Dafre u UAE, planeri Pentagona su svesni da su upravo te zemlje pozvale Trampa na uzdržanost. Tehnički, one bi mogle povući dozvolu za korišćenje baza usred kampanje. Samo nosači aviona pružaju vojnim šefovima potrebnu fleksibilnost i izdržljivost.

Čak i relativno ograničena operacija, na primer pokušaj eliminacije ajatolaha Hamneja, zahtevala bi ogroman broj sredstava. Iako se veruje da je iranski radarski sistem u lošem stanju nakon izraelskih udara 2024. i 2025. godine, svaka operacija sa živim pilotima zahtevala bi suzbijanje preostalih PVO sredstava. Zarobljeni američki pilot bio bi noćna mora za Trampa, koji preferira čiste, odlučne pobede, poput operacije u Venecueli.

Hamnej APAImages / Shutterstock Editorial / Profimedia

Rizik od dugotrajnog sukoba

Moguće je da je, suočen sa složenošću i opasnostima čak i ograničenog udara, Tramp odlučio da povuče ručnu. Takođe će biti savetovan o ogromnoj sposobnosti Irana da uzvrati udarac. Čak i ako Bela kuća dovede punu vazdušnu i pomorsku moć, upitno je da li bi mogli srušiti režim bez kopnenog rata, na koji Tramp neće pristati. To je još manje verovatno sada kada se čini da je režim ponovo uspostavio kontrolu.

Irana vojska ima blizu pola miliona ljudi pod oružjem, uz isti broj rezervista. To ne uključuje oko 200.000 visokokvalifikovanih pripadnika IRGC-a i oko milion policajaca i pripadnika milicije Basidž.

Tramp je pokušao da objasni privremeno zatišje u vojnim pretnjama. Naveo je da ga je režim uverio da je "ubijanje prestalo", navodeći zaustavljanje 800 pogubljenja demonstranata kao dokaz da su njegove pretnje bile efikasne. Stiv Vitkof, Trampov čovek od poverenja, počeo je da govori o davanju prednosti diplomatiji.

Ipak, zvaničnici ne isključuju napad u bliskoj budućnosti.

U međuvremenu, Tramp se suočava sa obnovljenim pritiskom prognanog iranskog prestolonaslednika, Reze Pahlavija.

"Verujem da je predsednik Tramp čovek od reči i da će, na kraju, stati uz iranski narod", izjavio je on, dodajući da "nikada nije kasno" da SAD pomognu.

"Borićemo se dok ne pobedimo."