Vreme je? "Dump" Tramp

Iako bi vojni sukob između SAD i bilo koje evropske sile verovatno rezultirao jednim od najkraćih ratova u istoriji, postoje i drugi načini na koje saveznici Grenlanda mogu da se odupru američkom predsedniku ako on odbije kompromis, navodi briselski portal Politiko.

To pitanje je toliko osetljivo da se diplomate trude da ga drže podalje od glavnih debata, ali pet zvaničnika i diplomata potvrdilo je za Politiko da se ova veoma osetljiva tema privatno razmatra širom kontinenta.

• Brutalna poruka: Trampa ne zanima to što Evropa šalje trupe
• Prvo Grenland, zatim Island?

Veliki rizik, kažu neki zvaničnici, jeste da bi takav direktan izazov brzo eskalirao u potpuni raskid transatlantskih odnosa. Drugi tvrde da je savez sve toksičniji pod Trampom i da Evropa mora da krene dalje.

Brendan SMIALOWSKI / AFP / Profimedia

Najbliže upozorenju Trampu da će biti odmazde ako uzme Grenlans, bio je Emanuel Makron, koji je zagonteno rekao: "Ako bi bio pogođen suverenitet evropske i savezničke države, posledice bi bile bez presedana. Francuska prati situaciju sa najvećom pažnjom i delovaće u punoj solidarnosti sa Danskom."

Lak ili težak način?

Prikriveno upozorenje francuskog predsednika stiglo je dok su ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda započeli razgovore sa Trampovom administracijom u Vašingtonu u potrazi za kompromisom o sudbini ostrva sa 57.000 stanovnika.

• "Amerikanci, sve ćemo vam uzeti – od Avijana do Ramštajna" FOTO/VIDEO
• Raste bedem na Grenlandu: Stiže nova vojska

Nakon razgovora u sredu sa potpredsednikom Džej di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom, danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen pokušao je da zvuči pozitivno, ali je priznao da nema dogovora na vidiku.

Diplomate iz evropskih zemalja, koje nisu želele da budu imenovane, rekle su da su u prestonicama u toku razgovori o tome kako se suprotstaviti Trampu. 

Lakše opcije uključuju taktiku odlaganja, lobiranje među republikancima u Vašingtonu, slanje savezničkih trupa u posetu Grenlandu, pa čak i promotivnu kampanju u Americi.

Ali pojavila se mogućnost prekida podrške američkom vojnom raspoređivanju u Evropi, uključujući radikalne predloge za povratak kontrole nad američkim vojnim bazama, rekao je jedan od diplomata.

• Prst u oko Trampu? Evropa šalje vojsku na Grenland
• "Šta će uraditi Evropljani? Jednostavno će predati Grenland"

"U toku su diskusije o tome kako bismo mogli da izvršimo pritisak i kažemo 'Hej, potrebni smo vam, i ako to uradite, mi ćemo vam se na neki način odmaziti'", rekao je diplomata. "Ali istovremeno, niko ne želi da govori o tome."

Glavni razlog zašto Evropljani nerado javno pokazuju agresivnost jeste taj što Trampovu podršku smatraju ključnom za pružanje održivih bezbednosnih garancija Ukrajini u okviru bilo kakvog mirovnog sporazuma sa Rusijom. 

Istovremeno, mnogi saveznici jednostavno ne mogu da zamisle svet u kojem SAD silom preuzimaju Grenland. "Možda je to pusta želja", rekao je diplomata, ali je napomenuo: "Ali, trebalo bi da budemo spremni i na to."

Mač sa dve oštrice

Unutar NATO-a, gde je svaka diskusija o kažnjavanju Amerikanaca uglavnom van dozvoljenih granica, neki naglašavaju da bi to bio mač sa dve oštrice.

"Korišćenje baza kao pregovaračkog keca u rukavu za pregovaranje, rezultiralo bi obostranom štetom", rekao je jedan diplomata NATO-a. "Evropa bi dodatno izgubila bezbednosne garancije... a SAD bi izgubile svoju najvredniju platformu za napredne operacije."

Pa šta onda?

Od 2024. godine, SAD su imale 31 stalnu bazu i 19 drugih vojnih lokacija širom Evrope kao deo Evropske komande Sjedinjenih Država, što je uključivalo najmanje 67.500 aktivnih vojnika.

Najveći de stacioniran je u Nemačkoj, Italiji i Velikoj Britaniji. 

Ben Hodžis, bivši komandant američkih trupa u Evropi, rekao je da su te baze „neophodne za spremnost i omogućavanje globalnog strateškog dometa Amerike".

Prisiljavanje Amerikanaca da napuste te lokacije imalo bi "katastrofalan" efekat na američke operacije, rekao je Hodžis, a Ramštajn bi posebno delovao kao ključna lansirna tačka za američko raspoređivanje na Bliskom istoku i u Africi.

To nije jedina prednost Evrope. Vašington bi takođe izgubio oko „polovine" svojih kapaciteta za razmenu obaveštajnih podataka kao rezultat prekida, tvrdio je, dok bi kontinent mogao da preti da će prestati da kupuje američko oružje. 

"Evropa može pomoći u spasavanju NATO-a i spasavanju ovog transatlantskog odnosa sa Sjedinjenim Državama tako što će se suprotstaviti SAD, a ne samo biti žrtva i prevrnuti se", rekao je Hodžis.