Ultimatum: Evropljani, imate vremena do 2027. ili...

Ovo uključuje sve osim nuklearnog oružja: od obaveštajnih sistema i satelitskog izviđanja, preko protivraketne odbrane i avijacije, do kopnenih snaga i logistike.

Ako Evropa ne ispuni ovaj rok, Sjedinjene Države bi mogle da se povuku iz nekih ključnih mehanizama koordinacije odbrane unutar NATO-a.

Poruka je preneta na zatvorenom sastanku ove nedelje, a nekoliko izvora upoznatih sa diskusijom, uključujući i jednog američkog zvaničnika, potvrdili su je Rojtersu.

• Isplivali planovi Pentagona: Grade vojnu bazu za 10.000 ljudi?

Pentagon je, kako se naovdi, izrazio nezadovoljstvo tempom kojim Evropa jača svoje snage od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Američki zvaničnici napominju da Vašington želi da oslobodi resurse za Indo-Pacifik, gde Kinu doživljava kao glavnu pretnju.

• "Idiot sa čekovnom knjižicom" – Kremlj slavi

Rok do 2027. godine deluje izuzetno ambiciozno, posebno zato što plan same Evropske unije predviđa da kontinent bude sposoban za samostalnu odbranu do 2030. godine.

Teret odbrane postepeno se prebacuje na Evropu

Michael Bihlmayer / imago stock&people / Profimedia

Mnoge evropske diplomate smatraju ovaj zahtev SAD nerealnim. Nije dovoljno samo povećati budžete za odbranu; potrebno je vreme za izgradnju infrastrukture, obuku osoblja i prevazilaženje kašnjenja u proizvodnji koja utiču na celu industriju.

• Šok iz SAD: Tramp se povlači iz mirovnih pregovora?

Na primer, porudžbine za tenkove, artiljeriju i rakete često traju godinama kako bi se ispunile, čak i kada se naručuju kod američkih ili evropskih proizvođača.

Pentagon nije precizirao kako će meriti napredak Evrope ili koji deo kapaciteta treba da bude pod evropskom kontrolom.

Još je manje jasno da li ovaj ultimatum predstavlja zvanični stav cele administracije predsednika Donalda Trampa ili samo stav dela vojnog rukovodstva, jer u Vašingtonu postoje duboke podele oko buduće uloge SAD u Evropi.

• "Amerika i Rusija traže dugoročno rešenje za Ukrajinu" Da li to znači i prekid vatre?

Zvaničnik NATO-a potvrdio je da evropski saveznici već preuzimaju veću odgovornost za bezbednost kontinenta i da je potreba za povećanim ulaganjima priznata.

Jean-Christian Tirat / Sipa Press / Profimedia

Međutim, izbegao je direktan komentar o roku 2027. godine, naglašavajući samo da se teret konvencionalne odbrane postepeno prebacuje sa SAD na Evropu.

Većina medija ovo vidi kao još jedan primer Trampovog unilateralizma, koji slabi NATO i zadovoljava Moskvu. Međutim, stvarnost je složenija i manje dramatična nego što se na prvi pogled čini.

• "Amerika i Rusija traže dugoročno rešenje za Ukrajinu" Da li to znači i prekid vatre?
• SAD okrenule ploču: Kremlj pozdravlja veliki preokret

Prvo, Sjedinjene Države nemaju planove da napuste Alijansu ili povuku sve trupe iz Evrope.

Nuklearni kišobran ostaje američki, kao i većina strateških kapaciteta koje Evropa jednostavno ne može brzo da replicira.

Drugo, Vašington ne traži od Evrope da postane potpuno nezavisna; on samo želi da Evropa preuzme većinu odgovornosti u vezi sa konvencionalnim snagama.

• Skandal trese Pentagon: Demokrate žele opoziv Hegseta

Ovo je logičan korak, s obzirom na to da su SAD decenijama finansirale oko sedamdeset procenata ukupnih kapaciteta NATO-a.

Zašto 2027?

Shutterstock/VanderWolf Images

Ključno pitanje nije da li Evropa treba da učini više, već zašto baš do 2027. godine.

Taj datum nije slučajan. Kina je javno objavila da će imati vojsku spremnu za potencijalnu invaziju na Tajvan do 2027. godine.

• Trampov dokument diže paniku u Briselu: "Nestaćete za 20 godina"

Američki stratezi žele da oslobode što više resursa za Pacifik, što znači da Evropa mora sama da snosi teret suočavanja sa Rusijom.

Ako Moskva vidi da NATO ostaje jak bez punog konvencionalnog angažovanja SAD, odvraćanje se zapravo jača.

Paradoksalno, ova vrsta pritiska može učiniti Alijansu otpornijom nego što je bila poslednjih decenija, kada se Evropa previše udobno osećala pod američkim štitom.

• Tramp od Amerike pravi najuspešniju naciju u istoriji čovečanstva, šta čeka Evropu?

Evropljani su već odgovorili povećanjem svojih budžeta. Posle 2022. godine, mnoge zemlje su premašile cilj od dva odsto BDP-a, a na ovogodišnjem samitu NATO-a dogovoreno je postepeno povećanje na pet odsto do 2035. godine.

Evropska unija je pokrenula ambiciozan plan ponovnog naoružavanja vredan oko osamsto milijardi evra.

Ali samo novac ne gradi kapacitete preko noći. Potrebne su godine da se izgrade fabrike, obučavaju vojnici i uspostave zajedničke komande koje nisu zavisne od američkih satelita ili logističkih centara.

• Lideri EU: Mi treba da odlučujemo, ne Tramp

Ako Evropa ne ispuni očekivanja do 2027. godine, posledice neće biti kolaps NATO-a, kako se neki plaše.

Verovatnije je da će Sjedinjene Države jednostavno smanjiti svoje prisustvo u određenim oblastima, kao što su razmena obaveštajnih podataka ili zajedničko planiranje odbrane u baltičkim zemljama i Istočnoj Evropi.

Ovo bi primoralo Evropljane da ubrzaju sopstvene inicijative, kao što je razvoj evropskog sistema protivvazdušne odbrane ili uspostavljanje zajedničke komande za brzi odgovor.

Dugoročno gledano, kontinent bi mogao da izađe jači i kohezivniji, manje zavisan od volje jedne administracije preko Atlantika.

Poziv na buđenje ili izgovor za dalje oklevanje?

Shutterstock/Alexandre Rotenberg

Međutim, postoji značajan rizik. Ako je pritisak preintenzivan i prebrz, mogao bi izazvati unutrašnje podele unutar Evrope.

Zemlje poput Poljske i baltičkih država već troše više od tri procenta BDP-a na odbranu i spremne su za brži napredak.

Francuska i Nemačka, međutim, oklevaju zbog ekonomskih troškova i domaće politike.

Bez jasnog konsenzusa, ultimatum iz Vašingtona može imati suprotan efekat: umesto ubrzanja, mogao bi izazvati paralizu.

U suštini, ova poruka iz Pentagona nije samo o novcu ili oružju. Ona predstavlja fundamentalnu promenu u transatlantskim odnosima koji traju sedam decenija.