Preokret; Tramp će "slomiti" Ukrajinu?

Prema rečima dve osobe upoznate sa internim diskusijama u UN, godišnja rezolucija, koju je Ukrajina podnela Trećem komitetu Generalne skupštine UN, formalno nazvana "Stanje ljudskih prava na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine, uključujući Autonomnu Republiku Krim i grad Sevastopolj", bila je diplomatski oslonac, potvrđujući međunarodnu podršku suverenitetu ratom razorene zemlje i dokumentujući kršenja ljudskih prava u oblastima koje drži Rusija.

Prošlog decembra, SAD su se pridružile 77 drugih zemalja u glasanju za tu rezoluciju, koja je usvojena sa 78 glasova za.

• Zlokobna poruka: Mislite da ćete nas pobediti? Nećete!
• Zelenski otkrio da li se plaši Trampa

U tekstu je eksplicitno priznat teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, osuđena je ruska aneksija Krima i detaljno je opisano pogoršanje situacije sa ljudskim pravima na okupiranim teritorijama.

Sada Vašington želi da se te reference uklone. Dva diplomatska izvora su za Kijev Post rekla da američka strana insistira na tome da se rezolucija preoblikuje pod širim nazivom "rat u Ukrajini", bez referenci "teritorijalni integritet" ili "agresiju".

"Ovo je još jedan primer kako se Vašington udaljava od osnovnih interesa Ukrajine u kritičnom diplomatskom trenutku", rekao je jedan evropski izaslanik za Kijev Post u nedelju.

"Ako se formulacija promeni, poruka Moskvi je da SAD više ne predvode odbranu međunarodnog poretka", istakao je jedan zvaničnik koji je zahtevao anonimnost.

Predstoji ključno glasanje

Očekuje se da će Treći komitet Generalne skupštine UN, koji se bavi ljudskim pravima i humanitarnim pitanjima, glasati o rezoluciji u narednim nedeljama.

Diplomate iz nekoliko evropskih zemalja navodno lobiraju kod SAD da promene kurs pre glasanja.

• Povukao novi potez; Tramp pojačao pritisak na Lukašenka
• Bivši NATO general: "Rat u Ukrajini je mogao da bude sprečen"

Za Kijev, ulog je visok. Prethodna rezolucija ne samo da osuđuje rusku okupaciju, već i postavlja temelje za buduće napore za odgovornost pred Međunarodnim krivičnim sudom i na drugim međunarodnim platformama.

Novi izveštaj UN ističe zločine Rusije

Spor dolazi baš kada je Nezavisna međunarodna istražna komisija o Ukrajini predstavila svoje najnovije nalaze istom komitetu UN.

U svom izveštaju od 27. oktobra, Komisija je zaključila da ruske snage čine zločine protiv čovečnosti – uključujući ubistva i prisilno premeštanje – putem sistematskih napada dronovima i prisilnih deportacija na okupiranim teritorijama.

Nalazi se zasnivaju na stotinama verifikovanih video snimaka i više od 200 svedočenja očevidaca prikupljenih tokom 26 terenskih misija Komisije širom Ukrajine i susednih zemalja.

• Oglasio se Lavrov: Evo šta je imao da kaže o odnosu sa SAD
• Upozorenje: "Putine, nuklearni rat ne možeš dobiti"

Tokom posete Kijevu ranije ovog meseca, predsednik Komisije Erik Mose i kolege Pablo de Grajf i Vrinda Grover sastali su se sa vladinim zvaničnicima i žrtvama, ističući ono što su nazvali "razumnim osnovama za verovanje" da je ruska kampanja raseljavanja i nasilja namerna i koordinisana.

"Ovo nisu izolovani incidenti", rekao je Mose predstavljajući izveštaj. "Oni čine deo državne politike usmerene na brisanje ukrajinskog identiteta i prisustva na okupiranim teritorijama."

Ponovo potkopavanje saveznika

Za mnoge u diplomatskoj zajednici UN, najnoviji stav administracije američkog predsednika Donalda Trampa znači podsećanje na njegove "ranije epizode" ​​u kojima je raskinuo sa saveznicima – od kratke obustave pomoći Kijevu 2019. godine do ranijih pokušaja da se ublaži jezik o ruskoj odgovornosti na međunarodnim forumima.

Iako američki zvaničnici insistiraju da promena odražava napor da se rezolucija učini "inkluzivnijom" i “orijentisanom ka budućnosti“, zapadne diplomate je privatno opisuju kao deo šireg obrasca: umanjivanja značaja referenci na rusku agresiju u multilateralnim okruženjima.

“Ne radi se o semantici“, rekao je jedan visoki evropski diplomata uključen u pregovore. “Radi se o tome da li svet nastavlja da priznaje rusku okupaciju kao nezakonitu – ili počinje da je tretira kao životnu činjenicu“, naglasio je diplomata.

Kako se glasanje približava, saveznici se nadaju da će Bela kuća preispitati svoju odluku. Ali za sada, poruka administracije deluje jasno: Američka posvećenost odbrani granica Ukrajine – nekada stuba transatlantskog jedinstva – ponovo je predmet pregovora.